Светски ДНК месец 2024

[ДушанВучко]

56. Павловић, Лучиндан, Жарково, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује две јако специфичне вредности, повишене DYS393=14 и DYS635=25. Нема претерано блиских поклапања у табели (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а једини тестирани који поред Павловића поседује наведене две вредности је Ракић из Новог Милошева код Новог Бечеја, Павловић и он се разликују на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али требало би да се ради о овим Павловићима:

https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/

Не може да се одреди на основу 23 макера, али мало "навијачки" , ентузијастички, "са стране", "он је Никшић док се не докаже супротно" (с обзиром да је PH908)
Са "нулте тачке ", још увек није
Свака душа добродошла, рода од хиљаду года, Владо реагуј 

[Владимир Бојановић]

Погледао сам, није нам близак. Рекао бих да 100% није пореклом Никшић.

[Драган Обреновић]

81. Џухо, муслиман, Џуха/Ново Горажде,  R1b-L51 (вероватно R1b-U106)

Према подацима из упитника, у селу Џуха су присутни од 19. века. По једној, недокументованој верзији предања, предак је дошао из Сирије. Тестирани наводи да се презиме јавља и у Дубровнику код католика и наводно се обе гране везују за јањичаре, а предак горажданске гране је по неким верзијама породичног предања био одметник.

У етнографској литератури смо нашли помене припадника овог рода на подручју где и сада живе, али без неких индиција о њиховом даљем пореклу.

Хаплотип тестираног има већи број врло ретких и карактеристичних вредности STR маркера за припаднике R1b хаплогрупе на подручју Балкана, као што су DYS449=31 и DYS576=16, али и DYS385=12-14 и DYS570=18.

Предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН не оставља сумњу да се ради о тзв. "западној" подграни R1b-L51. Штавише, даје највећу вероватноћу да Џухо припада некој подграни кровне хаплогрупе R1b-U106. Ова мутација настала је пре око 4600 година, а повезује се са племенима германског порекла, са чијим миграцијама је и могла стићи на Балкан. НЕВГЕН даје и малу вероватноћу да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-U152, итало-келтског древног порекла, која такође није ретка на простору Балкана.



Неколико кратких хаплотипова у табели СДНКП су на дистанци 2/17 од Џуха, али увидом у маркере на којима се јављају разлике, види се да се ради о потпуно различитим кровним гранама R1b хаплогрупе (западна наспрам источне R1b). Ни на нешто већем броју упоредивих маркера (23 или 25), Џухов хаплотип нема ни једно иоле ближе поклапање са другим тестиранима у табели СДНКП.

У значајно већој бази резултата R1b пројекта компаније FTDNA, уочава се неколико хаплотипова који деле карактеристичне вредности маркера са Џухом, међутим има их и у оквиру хаплогрупе R1b-U106 и хаплогрупе R1b-U152, па не треба у потпуности искључити ни могућност да Џухо припада хаплгорупи R1b-U152.

У сваком случају, због неуобичајеног хаплотипа, било би пожељно да Џухо уради дубински тест (WGS или Big Y-700) чиме би се могло поузданије одгонетнути његово даље порекло и везе са другим дубински тестираним људима на филогенетском стаблу људског рода.

Обзиром ови тестови тренутно коштају преко 400 EUR, ако је тај финансијски издатак превелики, Џухо може код компаније YSEQ зa $19 поручити најпре тест на SNP мутацију R1b-U106, па ако је позитиван, поручити детаљан R1b-U106 Superclade Panel.

Ако ипак буде негативан на мутацију R1b-U106, најлогичније би било да провери мутацију R1b-U152 па ако је позитиван, да поручи R1b-U152 Superclade Panel.

[Милош]

2. Стевановић, Мрвеш, Бојник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 385=15-16, 439=14, 389II=32, 456=16, 570=19, 481=32. Иако има 6 разлике на упоредива 23 маркера са једним још необјављеним резултатом из Врања, чији је предак дошао из Лесковца пре 1900, рекао бих да веза постоји.

Тестирани је дао врло штуре податке о пореклу, тако да још увек немам податак о слави. Самим тим и не знам којем би роду из Мрвеша могао припадати тестирани.

https://www.poreklo.rs/2017/07/15/poreklo-prezimena-selo-mrves-bojnik/

Препорука за неки напреднији тест (BigY700, WGS...).

[Милош]

33. Мирковић, Врачевдан, Бошњане, Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих посебно издвојио јако ретку вредност 460=9, коју у табели има пар тестираних појединаца...док од осталих:19=15, 391=10, 643=11. Иако има велики број разлика, чак 10, где су неке вишеструке, споменуо бих Ђоровића из Лешка. Међутим не могу да потврдим ову везу, па бих Мирковићу предложио тестирање СНП-а BY200456 или ако је у могућности да одради неки напреднији тест (BigY700, WGS...).

Мирковићи су Домановићи. У литератури стоји да су досељени у периоду 1737-1787 из Херцеговине.

https://www.poreklo.rs/2015/03/24/poreklo-prezimena-selo-bosnjane-raca/?script=cir

Према речима тестираног, потичу од Мирка Домановића, сина Петра Домановића из Г. Јарушица. У Бошњане се доселио Влатко Домановић.

Међутим тестирањем је утврђено да Домановићи из Г. Јарушица припадају хаплогрупи R1b-U152.

32. Домановић, Св. Врачи, Горње Јарушице, Крагујевац (R1b-U152 > R-FTA27217 > R-FTA43936)

[Црна Гуја]

84. Степановић, Никољдан, Пецка, Осечина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности. Иако има велики број потенцијално блиских поклапања (1-2 маркера разлике), због модалности хаплотипа се на овом броју тестираних маркера не може поуздано утврдити ближа веза ни са једним тестираним. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Теститани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине. У тексту о Пецкој на порталу помињу се Степановићи са славом Јовањдан, не знам да ли је у питању грешка или се говори о неким другим Степановићима.

https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-pecka-ose%C4%8Dina/

[StanislavaSmiljanic]

Pozdraav, kada će izaći ostatak rezultata? Hvala 

[Милош]

38. Милошевић, Стевањдан, Буковик, Аранђеловац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 19=17, 389=12-30, 576=16, 481=29, 533=14, 635=24. Најближи на пројекту му је Дутина из Мируша код Билеће, са којим дели исту славу, али и одређене карактеристичне вредности попут 389I=12, 576=16, још нижу вредност 481=28, 533=14, 635=24. Иако имају 4 разлике на упоредива 23 маркера, рекао бих да веза између њих сигурно постоји. Такође показује и могућу везу са Парабуцким из Раткова код Оџака, са којим такође дели исту славу. Али све ове везе би требало проверити неким од напреднијих тестова (WGS, BigY700...).

Тестирани наводи као родоначелника Вучића. Зна пасове све до Милоша, по коме носе презиме и који је рођен крајем 18. или почетком 19. века.

У литератури се за Милошевиће наводи следеће: "Вучићевићи (Бановићи, Милошевићи, Топаловићи, Лазаревићи Миленковићи) 25 к. Слава: св. Стеван. Од Сјенице дошао неки Јанковић са слугом Вучићем, кога ожени својом одивом. Вучић (чукундед данашњих Вучићевића) имао девет синова, и од њих је цела ова фамилија. Станују у крајевима: Слатини и Михаиловом Пољу."

https://www.poreklo.rs/2013/07/30/poreklo-prezimena-selo-bukovik-aran%C4%91elovac/

[Милош]

62. Тодоровић, Јовањдан, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим 391=10 и 385=13-15, остале вредности су блиске модалним вредностима. Пошто и предање није прецизно, тешко је рећи ко му је близак на пројекту.

Према речима тестираног досељени су у Београд из Неготинске Крајине почетком 20. века. А даљим пореклом су из Потарја.

Због спомињања Потарја, славе Јовањдан и вредности 385=13-15, не бих искључио могућност да тестирани припада грани FT25902. Зато предлажем Тодоровићу или да тестира овај СНП ореко Yseq-a или да уради неки од напреднијих тестова.

Није згорег споменути и један нејавни резултат из околине Зајечара, са којим дели славу и 385=13-15. Имају 5 разлике на упоредива 25 маркера, где је једна разлика двострука.

[ivanc79]

62. Тодоровић, Јовањдан, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим 391=10 и 385=13-15, остале вредности су блиске модалним вредностима. Пошто и предање није прецизно, тешко је рећи ко му је близак на пројекту.

Према речима тестираног досељени су у Београд из Неготинске Крајине почетком 20. века. А даљим пореклом су из Потарја.

Због спомињања Потарја, славе Јовањдан и вредности 385=13-15, не бих искључио могућност да тестирани припада грани FT25902. Зато предлажем Тодоровићу или да тестира овај СНП ореко Yseq-a или да уради неки од напреднијих тестова.

Није згорег споменути и један нејавни резултат из околине Зајечара, са којим дели славу и 385=13-15. Имају 5 разлике на упоредива 25 маркера, где је једна разлика двострука.

Коју вредност Тодоровић има на DYS576?

[Милош]

Коју вредност Тодоровић има на DYS576?

Модалну 18.

[ivanc79]

Понадах се да је 16 

[Милош]

76. Смиљанић, Стевањдан, Лежимир, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи PH908. Има веома ретку вредност 385=12-14. Толико је ретка, да је једини поседује. Уколико занемаримо овај маркер, односно претпоставимо да је у питању његова приватна мутација и узмемо у обзир карактеристичне вредности 19=15 и 481=32, као и славу Стевањдан, најближи му је скоро објављен Перишић из околине Младеновца... што може бити јако занимљиво, уколико се заиста ова веза потврди.

Перишић, Стевањдан, Међулужје, Младеновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 481=32.

Претпостављам да има форумаша који ће о Смиљанићима да напишу нешто више.

Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова.

[Ивица Јовановић]

Нико то не зна.

Изгледа да ипак нису исто.

[Кековац]

Поздрав , наиме када сам попуњавао упитник пре тестирања навео сам славу коју слави моја породица данас, али та слава није наслеђена по крвном сродству. Мог прадеду, када су му се родитељи развели , мајка је довела у штитаре Штитаре у породицу Бајкић. Једино што је сачувао је презиме, док је преузео да слави Алимпијевдан када је основао своју породицу. Нажалост није хтео да прича о пореклу одакле је доведен мом деди из којих разлога не знам. Једино што сам успео сазнати јесте да је доведен из околине Александровца.

Ево још једне везе са местом Ботурићи:

Богојевић, Аранђеловдан, Ботурићи, Александровац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Од карактеристичних вредности у хаплотипу има DYS549=11 и DYS393=12. Због исте вредности на позицији DYS393 може се са сигурношћу сврстати у исти род са: Ђенадићем из Грчка код Александровца, Миљковићима из Штитара код Крушевца, даљим пореклом из околине Александровца, Обрадовићем из Беочина, Петровићем из Прањана код Горњег Милановца и једном необјављеном породицом из Бабајића код Љига.

Богојевиће из Ботурића помиње Радослав Љ. Павловић у књизи Копаоник, и при том износи предање да су дошли у Великој сеоби од Призрена, заједно са још неколико породица из Ботурића.

[НиколаВук]

Акција је дефинитивно затворена. Остао је непознат резултат Рајића из Кнежице код Петровца на Млави (слава Лазарева Субота, ред. бр. 83) који до сад није послао резервни узорак на анализу. Кад и ако то уради, његов резултат ће бити објављен на теми "Нови тестирани".

[Ojler]

88. Перотић, Лучиндан, Чваљина/Равно, I2-Y3120>PH908

Објавићемо још овај резултат на теми Светски ДНК месец 2024, као последњи.

Ово је други тестирани Перотић из Чваљине са чијим се резултатом потврдило да се ради о припадницима истог рода. Хаплотип рода карактеришу вредности YGATAH4=9, DYS481=28 и у мањој мери DYS19=15.

О роду Перотића сам писао у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:

Перотићи су староседелачко братство из Чваљине у Попову пољу. Живели су у чваљинском Доњем Селу, у махалама која зову Дулићева и Куртовића улица. Славе Лучиндан, а памте да су некад славили Јовањдан. Предање каже да су се у Попово давно доселили из Далмације, са острва Шипан. У породици се помиње и друго предање, по коме потичу из Црне Горе, од Петровића код Никшића.
У Чваљини су Перотићи рано забележени, још 1690. године. У јануару те године, међу потписницима једног писма које аустријском цару Леополду I упућују угледни народни прваци у име становника Попова, наводи се и извесни Иван Перотић из Чваљине. Према неким ауторима, овакво рано помињање Перотића у Чваљини је разлог да се предање о њиховом доласку из Далмације може сматрати мало вероватним. Неки други, хрватски аутори, због предања о пореклу са Шипана, мисле да су Перотићи старином ипак далматински римокатолички род који је у Чваљини прешао у православље.
Перотића, које још зову и Станковићима, било је и у Побрђу, засеоку Горњег Храсна, где су се доселили из Чваљине око 1720. године. У првим деценијама 20. века Перотићи су живели и у Мостару, а неки су у том месту забележени још у 19. веку.

[Христифор]

Коначна статистика на 87 објављена резултата.


И2а- 38- (43.6%) 28-Дин Југ (73.6%) /10- Дин Север (26.3%)
Е-В13-13 (14.9%)
Р1а-12 (13.7%)
И1-7 (8%)
Р1б-7 (8%)
Ј2б-5 (5.7%)
Г2а-5 (5.7%)

[Црна Гуја]

83. Рајић, Лазарева Субота, Кнежица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>FT148265>YP611>YP3987. Поседује све карактеристичне вредности ове гране (DYS385=11-13, DYS448=21 и DYS643=9), али и неколико снижених вредности које одступају од модала: DYS19=16, DYS456=15, DYS570=18 и DYS549=11. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели, а најближи су му Ђорић из Дарковца код Црне Траве (3 разлике на 23 маркера) и двојица Цветковића из Великог Јовановца код Пирота (5 разлика на 25 маркера). Сви поменути славе Аранђеловдан. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Рајићи се не спомињу у тексту о Кнежици на порталу, па је могуће да потичу од братства Стефановића, јединог братства у Кнежици које слави Лазареву суботу:

Стефановићи (Чокићи 18к; Мићићи 12к) у Дабовцу и Југовцу, са Косова. Славе Св. Лазара.

https://www.poreklo.rs/2019/03/26/poreklo-prezimena-knezica-petrovac-na-mlavi/

[jovisha]

36. Анџић, Ђурђевдан, Штрпци, Рудо, J2b-M205>Y22059


У литератури (Вишеградски Стари Влах) се каже следеће: "Анџићи, право им је презиме Обрадовићи, а ово су име добили, кад им је дед држао хан у Штрпцима. Не зна се одакле су, ни кад су досељени. Славе Св. Ђорђа"

Реч је о подграни J-Y155375. Велики број блиских поклапања на простору Старог Влаха (слава Ђурђевдан), у пљеваљском крају, околини Фоче и Далмацији. С обзиром на поклапање са Крнојелцима и блиским породицама (Никољдан) и далматинским Кричкама (Никољдан), најпре треба проверити припадност подграни FT422756.

Извињавам се што се осврћем на резултат од прошле године али ме занима да ли се за ове Анџиће дакле поуздано може рећи да су директно Кричи/од Крича или је ситуација компликованија?