Светски ДНК месец 2024

[Црна Гуја]

37. Стојаковић, Ђурђевдан, Доњи Храстовац, Суња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине нешто специфичније вредности су повишена DYS456=16 и снижена DYS570=16. Једино поклапање са мање од 3 разлике на 23 маркера има са Катићем из Прогара код Сурчина (Ђурђевдан), разликују се на 2 од 23. Да би се установила млађа грана испод PH908 којој припада, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

50. Лацмановић, Св. Врачи, Црнобори, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Лацмана (род П у табели). Поседује за овај род карактеристичну снижену вредност DYS448=18. Најближе поклапање има са раније тестираним Лацмановићем из Косатице код Пријепоља, чији су преци у Косатицу и досељени из Црнобора, разликују се на 2 од 23 маркера (DYS439 и DYS481). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Род Лацмана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:

Иако се могу наћи наводи да су Лацмани у пљеваљски крај дошли из Дробњака, устаљено предање наводи да они воде порекло из Рисна, одакле је њихов предак побегао због „учињене крви“. По  једној верзији приче, населио се у данашњем косаничком засеоку Влаховићи и тамо ступио у најам код Драгаша, где се и призетио. Како је дошао из Боке, прозвали су га Лацманом, што је био надимак за становнике крајева под аустријском или венецијанском управом. Када су се Драгаши преселили на место садашњег истоименог села,  Лацмани пређу на место где је данас село Црнобори, за које се каже да је до тада „било пусто и обрасло густом боровом шумом“. Нешто другачија верзија овог предања такође каже да је предак Лацмана дошао из Боке, око 1600. године, али да се прво населио у Какмужима, одакле је затим прешао у Црноборе. Тамо је ступио у најам код Кнежевића, а они су га и оженили и били му кумови. За овог Лацмана се још наводи да се у Боки презивао Богојевић. Постоје и савремена мишљења да Лацмани потичу од Богојевића који живе у Станисељићима у Љешанској нахији, а који такође славе Врачевдан. Генетички тестови су ипак оповргли везу између ова два братства.

[Црна Гуја]

56. Павловић, Лучиндан, Жарково, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује две јако специфичне вредности, повишене DYS393=14 и DYS635=25. Нема претерано блиских поклапања у табели (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а једини тестирани који поред Павловића поседује наведене две вредности је Ракић из Новог Милошева код Новог Бечеја, Павловић и он се разликују на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али требало би да се ради о овим Павловићима:

Павловићи (Љубисав, Јован и Миливоје), предак Петар „Швапче“ дошао из Железника у ово село као доводац, старином су „из прека“: Поред надимка „Швапче“, да је старином „из прека“ мисле и због тога што је свирао гајде, а то је, веле, нарочита одлика Срба из Војводине, Лучиндан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/

[Црна Гуја]

57. Цупаћ, Игњатијевдан, Доње Биљане, Бенковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико специфичних вредности, снижене DYS390=23 и DYS437=14, као и повишену DYS549=12. Нема ближих поклапања у табели пројекта. Занимљиво је да у Доњим Биљанима имамо и тестираног Шкорића, који је PH908 и такође слави Игњатијевдан. И Цупаћ и Шкорић поседују неколико специфичних вредности које одступају од модалних, па иако се разликују на чак 7 од 25 маркера, не бих без дубинског/SNP тестирања у потпуности искључио могућност да су повезани по мушкој линији, односно да припадају истој подграни испод PH908. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Цупаћи би старином требали бити из Корлата код Бенковца, одакле су се даље расељавали, између осталог и у Доње Биљане. Помињу се у бенковачком крају у попису из 1749. године.

[Црна Гуја]

64. Тркуља, Јовањдан, Ребић, Удбина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983>Y4789. Поседује хаплотип близак модалном, од неких карактеристичних вредности могу се издвојити снижене DYS533=12 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Шкрбићем из Прекаје код Дрвара који такође слави Јовањдан, разликују се на 2 од 25 маркера. Од тестираних који славе Јовањдан потенцијално би му могли бити блиски још и Вановац из Џиндића код Високог и Ивановић из Понијерке код Олова, од првог се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тркуље (Јовањдан), дошли из Дабра, Глибодол. Тркуље долазе из Босне тј. из Грахова, преко Дабра у Ребић. За време владавине Марије Терезије, Тркуље из Ребића долазе 1752/53. као граничари у Срем и то у Стару Пазову, добивши земљу и доста привилегија.

https://www.poreklo.rs/2012/07/16/poreklo-prezimena-selo-rebi%c4%87-udbina-lika/

[Milje2000]

52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Нема потпуних поклапања у бази СДКП. Од карактеристичних вредности има DYS393=12 и YGATAH4=9. Вероватно му је и поред различите славе и кратког хаплотипа близак Ђенадић из места Грчак код Александровца, који је тестиран у оквиру истраживања САНУ, јер са њим дели DYS393=12. Међутим имају различите вредности на два маркера DYS448(19/20) и YGATAH4(10/9). Ипак би због географске блискости и заједничке карактеристичне вредности на позицији DYS393 требало да буду ближе повезани. Самим тим би могао бити повезан са још неким породицама које славе Аранђеловдан, а поседују поменуту карактеристичну вредност: Обрадовић има из Беочина, Петровићима из Прањана код Горњег Милановца и још једном необјављеном породицом из Бабајића код Љига. Више о овој хаплогрупи може да се прочита у следећем чланку https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/.

Штитаре код Крушевца није обрађено у мени познатој етнографској литератури. Овај крај је иначе био слабо насељен до друге половине 19. века. Миљковићи са славом Алимпијевдан се помињу у селу Стрменица, општина Александровац. Могуће да су род са Миљковићима из Штитара.

Поздрав , наиме када сам попуњавао упитник пре тестирања навео сам славу коју слави моја породица данас, али та слава није наслеђена по крвном сродству. Мог прадеду, када су му се родитељи развели , мајка је довела у штитаре Штитаре у породицу Бајкић. Једино што је сачувао је презиме, док је преузео да слави Алимпијевдан када је основао своју породицу. Нажалост није хтео да прича о пореклу одакле је доведен мом деди из којих разлога не знам. Једино што сам успео сазнати јесте да је доведен из околине Александровца.

[Milje2000]

Да ли је тестирани оставио некакав контакт? Можда је зна нешто за ову област, ја тим бавим одавно.

Поздрав, изнесо сам оно што знам , нажалост не много.

[Делија]

64. Тркуља, Јовањдан, Ребић, Удбина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983>Y4789. Поседује хаплотип близак модалном, од неких карактеристичних вредности могу се издвојити снижене DYS533=12 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Шкрбићем из Прекаје код Дрвара који такође слави Јовањдан, разликују се на 2 од 25 маркера. Од тестираних који славе Јовањдан потенцијално би му могли бити блиски још и Вановац из Џиндића код Високог и Ивановић из Понијерке код Олова, од првог се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2012/07/16/poreklo-prezimena-selo-rebi%c4%87-udbina-lika/

Било би занимљиво видети кд би неко од тих родова урадио Big Y ил макар тедтирао неке дубље СНП-ове, дал би био сродан са Бјелајцем, али и самном (Панчевачки)

[Иван Вукићевић]

42. Хорњак, Мала Госпојина, Врбас, E-V13>Z1057

Нема блиских поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385=17, DYS439=11 и DYS481=20 (ова вредност маркера је посебно карактеристична) и повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS635=23. Вредност маркера DYS481=20 је посебно карактеристична и има је свега неколико тестираних на пројекту, који припадају млађим гранама  E-Z16988 и E-Y3183. Уколико тестирани не жели да ради дубљи тест (WGS или BigY), свакако бих препоручио SNP тест на E-Z16988 за почетак:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2218

Хорњаци су Русини и имају предања о пореклу са Крима или из Одесе. Одсуство блиских поклапања међу тестираним Србима је самим тим било очекивано.

[Иван Вукићевић]

44. Ђуровић, Петковдан, Велета, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Од модалног хаплотипа овог рода једино одступа повишена вредност маркера DYS570=22.

У Бјелопавлићима има више различитих братстава Ђуровић. У Велети (која обухвата Ожмидријен) су Ђуровићи, који су огранак Групковића из шире групе Петрушиновића. Петар Шобајић је у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима записао следеће:
Ђуровићи (Групковићи) се деле на неколико малих браства, а та су: Жуњићи, Шкеровићи, Кржићи, Петровићи, Баџовићи, Ћиповићи, Рекићи и Мињачевићи. Куће су им расуте по Петрушиновићима. У Ожмидријену их има 19 кућа, прешле су онде из Слатине пре око 200 година. У Слатини (Чукос, Пољица и Долови) 16 к. Петровића у Копиту Петровића 6 к. На Главици 9 к., у Косовом Лугу 16 и у Спужу З. Има Групковића давно исељених у Задру и Сарајеву.

[Иван Вукићевић]

49. Тубић, Савиндан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада роду Вранешана - савинштака. Од модалног хаплотипа овог рода једино одступа снижена вредност маркера DYS570=19. То је уједно и једини маркер на коме се разликује од хаплотипа претходно тестираног Тубића из истог места, чији резултат још није објављен.

Тестирани је навео да се Лако Тубић, његов најстарији познати предак, доселио у Доње Лопиже око 1800. године из Павиног Поља у Вранешу. Нисам до сада наишао на ово предање о пореклу Тубића у литератури, тада да представља значајну потврду да је матица овог рода у Вранешу.

Већина породица која припада овом роду је у околини Пријепоља, док у Вранешу овом роду припадају Вуковићи из Соколца.
Род Вранешана - савинштака је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ниједан припадник овог рода до сада није урадио дубљи тест, тако да би било корисно да тестирани поручи BigY или WGS тест ради прецизнијег генетичког профилисања овог рода.

[Иван Вукићевић]

54. Гајић, Никољдан, Чуклић, Шипово, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385=19 и снижену вредност маркера DYS635=22. Ове две вредности су карактеристичне за Братиће из Бањана, али они славе Томиндан и поседују и трећу карактеристичну вредност маркера DYS570=20, коју нема хаплотип Гајића. Самим тим, не може се тврдити да Гајићи потичу од Братића, иако је то сасвим могуће.

Тестирани је навео да Гајићи имају два предања о свом пореклу: према једном потичу са Косова, а према другом из Никшића. Друго предање је очито ближе истини.

Род Матаруга је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

80. Глишић, Часне Вериге Апостола Петра, Бушлетић, Добој, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

Припада роду Васојевића, односно подроду Томића из Горње Мораче, који славе Петровдан и од којих по свој прилици потиче разграната група братстава из Босанске Крајине која славе Часне Вериге Апостола Петра.

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS449=34 и снижену вредност маркера DYS635=22.

Тестирани је навео да су Глишићи на Требаву дошли из Крајине. Ово је свакако тачно с обзиром на то да је матица свих братстава која славе Часне Вериге Апостола Петра у околини Мркоњић Града.

[Иван Вукићевић]

86. Рајић, Никољдан, Врховина, Соколац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Од хаплотипа Рајића из суседних Калаузовића разликује се на једном маркеру.

103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS385=15-20 коју нема ниједан припадник хаплогрупе Е на пројекту. Поред ове вредности, за грану FGC11450 нетипична је и вредност маркера DYS635=21. Због тога бих тестираном препоручио да поручи SNP тест којим би потврдио припадност грани FGC11450:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490
На три маркера се разликује од хаплотипова Поповића (Аранђеловдан, Опарић/Рековац), Вранића (Томиндан, Баја/Мађарска) и Стојановића (Јовањдан, Липовица/Власотинце).

Рајићи важе за староседеоце на Романији, а према сопственом предању су на том простору живели и у време доласка Турака. Памте као најдаљег претка неког војводу Угљешу, кога због свог имена везују за Угљешу Мрњавчевића.

Двојица тестираних поседују снижену вредност маркера DYS635=21 и извесно припадају истом генетичком роду.

[Белов]

49. Тубић, Савиндан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада роду Вранешана - савинштака. Од модалног хаплотипа овог рода једино одступа снижена вредност маркера DYS570=19. То је уједно и једини маркер на коме се разликује од хаплотипа претходно тестираног Тубића из истог места, чији резултат још није објављен.

Тестирани је навео да се Лако Тубић, његов најстарији познати предак, доселио у Доње Лопиже око 1800. године из Павиног Поља у Вранешу. Нисам до сада наишао на ово предање о пореклу Тубића у литератури, тада да представља значајну потврду да је матица овог рода у Вранешу.


Већина породица која припада овом роду је у околини Пријепоља, док у Вранешу овом роду припадају Вуковићи из Соколца.
Род Вранешана - савинштака је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ниједан припадник овог рода до сада није урадио дубљи тест, тако да би било корисно да тестирани поручи BigY или WGS тест ради прецизнијег генетичког профилисања овог рода.

Тубићи су заправо даљим пореклом из Дробњака, као и сви остали припадници овог рода.

[Иван Вукићевић]

Тубићи су заправо даљим пореклом из Дробњака, као и сви остали припадници овог рода.

На основу чега је изведен овај закључак ако знамо да им нико није генетички сродан у Дробњаку, нити имају предање о пореклу из Дробњака?

[Белов]

На основу чега је изведен овај закључак ако знамо да им нико није генетички сродан у Дробњаку, нити имају предање о пореклу из Дробњака?

Можда не у овом случају, али постоји усмено предање о даљем пореклу из Дробњака. Истина је да немају генетичке сроднике у Дробњаку, а како и да имају, кад то нису Новљани, већ малобројни Старинци племена, који су давно потиснути преко реке Таре.

[Полић]

42. Хорњак, Мала Госпојина, Врбас, E-V13>Z1057

Нема блиских поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385=17, DYS439=11 и DYS481=20 (ова вредност маркера је посебно карактеристична) и повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS635=23. Вредност маркера DYS481=20 је посебно карактеристична и има је свега неколико тестираних на пројекту, који припадају млађим гранама  E-Z16988 и E-Y3183. Уколико тестирани не жели да ради дубљи тест (WGS или BigY), свакако бих препоручио SNP тест на E-Z16988 за почетак:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2218

Хорњаци су Русини и имају предања о пореклу са Крима или из Одесе. Одсуство блиских поклапања међу тестираним Србима је самим тим било очекивано.

Русини у Војводини, односно у Панонији су пореклом из источне Словачке, са Карпата. Знајући да су се ободима Карпата кретале влашке групе све до Пољске, овај резултат и није велико изненађење. Лично знам једног Хорњака, и он ми је рекао да презиме Хорњак значи рудар.

[Кековац]

Поздрав , наиме када сам попуњавао упитник пре тестирања навео сам славу коју слави моја породица данас, али та слава није наслеђена по крвном сродству. Мог прадеду, када су му се родитељи развели , мајка је довела у штитаре Штитаре у породицу Бајкић. Једино што је сачувао је презиме, док је преузео да слави Алимпијевдан када је основао своју породицу. Нажалост није хтео да прича о пореклу одакле је доведен мом деди из којих разлога не знам. Једино што сам успео сазнати јесте да је доведен из околине Александровца.

Генетика Вас сврстава у род са породицама које славе Аранђеловдан па је то сигурно добар показатељ. Ваш рођак из Грчка је досељен из Ботурића. Тамо има аранђеловштака, али су већ тестирани и нису ваша хаплогрупа. Они су се према литератури доселили за време Велике сеобе 1690. Међутим имате рођаке пореклом из Ботурића код Бијелог Поља, породица Нововић, славе Аранђеловдан. То је сигурно бољи кандидат за даљу потрагу за прецима. Иначе у Грчку има Миљковића, али славе Томиндан. Иначе је презиме Миљковић веома често у том крају. Не бих се за њега везивао.

100. Нововић, Аранђеловдан, Побретићи, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип за ову грану, без посебно карактеристичних вриједности. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS576=17 коју Нововић дијели са тестрианим из околине Клине, који такође слави Аранђеловдан, па остаје отворена могућност везе. Нововић има пуно поклапање са Крунићем из Јасенице код Ваљева, који слави св. Василија, али због географске удаљености, различите славе, модалности хаплотипа, питање је да ли постоји ближа веза. Много је извјеснија веза са Миленковићем из Мирнице код Куршумлије, односно са родом Мараша из Полимља од којег потичу. Са Миленковићем се Нововић разликује на једном маркеру од 23 упоредивих.

За Нововиће из Побретића се у етнографској литератури може прочитати сљедеће: "Предак Ново досељен негдје из Брда пре пет колена. Најпре се доселио у Растоку. Одатле су се његови потомци преселили у Ботуриће,а из овог села 1906. године прешли у Побретиће." Ово најстарије исходиште у Брдима поклапа се са предањима Мараша, који славе Михољдан. У суштини, Михољдан и Аранђеловдан представљали су слављење истог свеца- св. Архангела Михаила, али са календарском разликом од 13 дана, и могла би постојати ближа веза Мараша са Нововићима. На ову везу указују и резултат Марашевића из Врбнице код Сјенице, који слави Аранђеловдан.

Приједлози за даље тестирање:
Једино што је смислено предложити јесте неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.

[Atlantische]

87. Јанковић, Игњатијевдан, Дубочани, Требиње

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y129040, роду Игњатијевштака.

Поседује већи број потпуних поклапања, која поред раније тестираног братственика из истог места укључују и географски удаљене Игњатијевштаке - Радуловића из северне Лике из Малетића из Мачве.

Тестирани је у упитнику навео предање које је забележено и у познатој литератури, према којем Јанковићи припадају племену Малешеваца. Уз Јанковиће на ширем подручју Херцеговине једино још Дракули из фочанског краја славе Игњатија и припадају G2a-Y129040 хаплогрупи, док убедљива већина малешевских братстава припада хаплогрупи I2a-PH908.

Идеја коју сам пласирао у време када су почели да испливавају ови и резултати оближњег рода Земуновића-Корјенића који су им и маркерно блиски јесте да Јанковићи и Дракули представљају ''утопљене'' Корјениће међу Малешевце. Аргумената за ту тврдњу има и са генетичке стране: Корјенићи су потврђени припадници гране Y60799* (нису дубље тестирани), и уз ''Малешевце'' добрим делом поседују комбинацију вредности 389II=30 + 570=19.

Игњатијевштаци су додатно SNP испрофилисани тестирањем својих крајишких припадника на низводну Y60799>Y129040 (Радуловић) и још нижу Y425678 (Маћешић и Никољштак Козлица). Дубинским тестирањем нпр. баш Јанковића и неког од Корјенића би имали доста прецизнију временско-родословну дистанцу између ''Малешеваца'' и Корјенића са једне, и њихових исељеника из пре свега Крајине са друге стране. С тога са моје стране најтоплија препорука за неки од таквих тестова.

Географија G2a-Y128480>Y129040 Игњатијевштака.