Светски ДНК месец 2024

[ДушанПан]

43. Ђурђевић, Никољдан, преслава Млада Недеља, Тубравић, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има потпуно поклапање са Крунићем из Јасенице, слава Свети Василије Велики, а од географски ближих резултата породица које славе Никољдан две разлике на маркерима DYS570(20/21) и DYS576(15/17) са Јевтићем из Бујачића, такође две разлике на маркерима DYS570(23/21) и DYS576(16/17) са Тодоровићем из Шапца, и три разлике на маркерима DYS19(15/14), DYS570(22/21) и  DYS576(16/17) са Живковићем из Шапца. То би према мом мишљењу били потенцијално најближи сродници тестираног Ђурђевића. Уколико је заинтересован и у могућности за даље тестирање како би тачно утврдио своју позицију на филогенетском стаблу ове хаплогрупе препоручујем неки од дубинских тестова у иностранству, BigY-700 или WGS. Више о овој хаплогрупи може да се нађе на следећем чланку: https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/

У етнографској литератури за Ђурђевића пише да су староседеоци у Тубравићу. Дакле, ради се о старом становништву које је на том подручју живело пре сеоба које су почеле крајем 17. века.

Да се није поткрала грешка? На листи пријављених пише Ђуричић. Има и Ђурђевића у Тубравићу, али су они досељени из Суводања, у скоријој сеоби.

[Ђуричић]

Sigurno greška...

Ja sam testirani Đuričić, pod bojem 43.

[Кековац]

Sigurno greška...

Ja sam testirani Đuričić, pod bojem 43.

Извињавам се, моја је грешка. Све остало и даље стоји. Исправљам одмах коментар.

[Христифор]

Ново освежавање статистике на 64 објављена резултата.

И2а-24  (37.5%) 14-Дин Југ (58.3%) /10- Дин Север (41.6%)
Р1а-12 (18.7%)
Е-В13-7 (10.9%)
И1-6 (9.3%)
Р1б-6 (9.3%)
Ј2б-5 (7.8%)
Г2а-4 (6.2%)

[ivanc79]

21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506. Поседује све три врло специфичне вредности које одликују род A19: DYS385b=14, и врло ниске вредности DYS437=13 и Y-GATA-H4=8. Најближе поклапање има са Надаждином из оближњих Пребиловаца (Јовањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 21 се разликује од Ћалића из Купирова код Грачаца (Јовањдан), а на 2 од 23 маркера од Екмечића из Пребиловаца (Никољдан), Паскаша из Ораовца код Доњег Лапца (Јовањдан) и Симеуновића из Матијевца код Владимираца (Аранђеловдан). Како још увек ниједан припадник овог јако занимљивог рода није урадио дубински тест, препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Дедијер је о Марушићима записао следеће:

https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/

Од припадника овог рода највећу старину у Бјелојевићима имају управо Надаждини са којима Марушић има најближе поклапање, али проблем код претпоставке да Марушићи потичу од Надаждина су различите славе.

Имамо ли дубљу грану за овај род?

[drajver]

Имамо ли дубљу грану за овај род?

Нажалост, овај значајан род који је присутан у свим подручјима динарске миграционе струје, није још SNP профилисан. И припадност FT14506 је дискутабилна и заснива се само на STR предикцији, јер Ћалић из Лике који припада овом роду има вриједност DYS557=17. Оваква несигурна предикција је ушла у књигу о Херцеговцима (вјероватно сам и сам томе допринио). Сад мислим да је боље да је овај род остао предиктован на нивоу I-PH908.

Најкарактеристичније вриједности овог рода су DYS437=13, YGATA H4=8 и због тих вриједности је овај род препознатљив и на тестираних 17 маркера. Ниска вриједност  YGATA H4=8 би могла бити интересантна и због присуства у истом херцеговачком простору гране I2-PH908>FT16449>BY173300 за коју је карактеристична ниска вриједност YGATA H4=9.

У сваком случају, док се не уради SNP тест све је на нивоу мање или више поузданих претпоставки.

[Ђуричић]

43. Ђуричић, Никољдан, преслава Млада Недеља, Тубравић, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има потпуно поклапање са Крунићем из Јасенице, слава Свети Василије Велики, а од географски ближих резултата породица које славе Никољдан две разлике на маркерима DYS570(20/21) и DYS576(15/17) са Јевтићем из Бујачића, такође две разлике на маркерима DYS570(23/21) и DYS576(16/17) са Тодоровићем из Шапца, и три разлике на маркерима DYS19(15/14), DYS570(22/21) и  DYS576(16/17) са Живковићем из Шапца. То би према мом мишљењу били потенцијално најближи сродници тестираног Ђуричића. Уколико је заинтересован и у могућности за даље тестирање како би тачно утврдио своју позицију на филогенетском стаблу ове хаплогрупе препоручујем неки од дубинских тестова у иностранству, BigY-700 или WGS. Више о овој хаплогрупи може да се нађе на следећем чланку: https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/

У етнографској литератури за Ђуричиће пише да су староседеоци у Тубравићу. Дакле, ради се о старом становништву које је на том подручју живело пре сеоба које су почеле крајем 17. века.

Hvala na komentaru nalaza.

Prethodnih dana, od dobijanja rezultata, sam malo gledao po ovom forumu i guglao, i moram priznati da me glava zabolela , dosta je ovo zamršena problematika.

U ovom trenutku bih postavio par pitanja, pa kada stignete...

1. Ako se pod etnografskom literaturom misli na https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-tubravi%C4%87-valjevo/ tamo primećujem sledeće:
- U pitanju je knjiga Ljube Pavlovića iz 1907.
- Piše da su Đuričići osnivači sela.
- Piše da su Sižani, najstariji doseljenici, došli pre 300 godina (što bi značilo da su Đuričići bili tu bar koju godinu ranije).
Ja odavde zaključujem da su Đuričići u Tubraviću (bar) od početka 17. veka ili možda kraja 16!!!

Da li verovati Lj. Pavloviću i ovoj računici, ili ovome što ste izneli da je reč o seobama na kraju 17. veka?

2. U linku koji ste dali, se kaže da je grana BY169301 prošla kroz 'populaciono usko grlo od 1000 godina' - šta bi to trebalo da znači?

3. Da li je i dalje na snazi pretpostavka (iz datog linka) da je matica ove grane na području Polimlja, Brda i Stare Hercegovine, i da li bi to dalje značilo da je porodica bila na tom prostoru pre pomenutih seoba krajem 16 (17) veka?
Inače, jedina stvar koju bih mogao izneti kao maglovito 'porodično predanje' je da je porodica došla (ne zna se kada) sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Hercegovine.

4. Može li se uprošćeno reći šta bih eventualno mogao da saznam testiranjem na preporučene BigY-700 ili WGS?
Koje su prednosti i mane ova dva testa?

5. Šta konkretno znači konstatacija da sa Krunićem iz Jasenice imam potpuno poklapanje? Postoji li indikacija koliko nam je dalek zajednički predak?

[ДушанПан]

Hvala na komentaru nalaza.

Prethodnih dana, od dobijanja rezultata, sam malo gledao po ovom forumu i guglao, i moram priznati da me glava zabolela , dosta je ovo zamršena problematika.

U ovom trenutku bih postavio par pitanja, pa kada stignete...

1. Ako se pod etnografskom literaturom misli na https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-tubravi%C4%87-valjevo/ tamo primećujem sledeće:
- U pitanju je knjiga Ljube Pavlovića iz 1907.
- Piše da su Đuričići osnivači sela.
- Piše da su Sižani, najstariji doseljenici, došli pre 300 godina (što bi značilo da su Đuričići bili tu bar koju godinu ranije).
Ja odavde zaključujem da su Đuričići u Tubraviću (bar) od početka 17. veka ili možda kraja 16!!!

Da li verovati Lj. Pavloviću i ovoj računici, ili ovome što ste izneli da je reč o seobama na kraju 17. veka?

Из мог и из искуства други људи, могу да кажем да је Љуба Павловић често грешио што се тиче ових процена. Врло је могуће да је овај податак чуо од мештана приликом прикупљања грађе и да није његова кривица. Налазио сам на његове податке где пише да се нека породица доселила у село у 17. веку, а кад погледате документе из 19. века видите да је човек по коме је породица добила презиме живео у 19. веку.

Све ове процене треба узети оквирно. Погледати и тефтере из 1830-их, увек може нешто ново да се сазна.

[Ђуричић]

Potpuno se slažem, dobar je Ljuba, hvala mu na svemu, nije on ništa izmislio, osim što je nedovoljno kritički verovao meštanima koji sigurno nisu imali predstavu o tome šta znači 300 godina.
To je potpuno prirodno, i danas da pitamo ljude da datiraju neke istorijske događaje svašta bismo čuli.

Više me zanimalo da li postoji neka druga etnografska literatura (osim Lj. Pavlovića) na koju se komentar mog nalaza referencirao.
Ili, ako je Ljuba jedini, staviti pored ovih tekstova neke fusnote koje upozoravaju na moguće nedoslednosti. Doduše, na portalu piše da je članak priredio 'Milodan', mada se ne vidi da li je intervenisao oko datiranja ili je nešto drugo priređivao.

[Ивица Јовановић]

"Популационо уско грло" значи да је популација која носи ту хаплогрупу прошла кроз период великог смањења броја мушкараца који носе поменуту I-BY169301, након чега је опет дошло до повећања броја. То може бити последица епидемија, ратова итд. Популационо уско грло обично са собом носи и мању разноврсност подграна. Иако нам је Павловић оставио записе непроцењивог значаја, ипак треба сваку информацију проверити из неколико извора ако је могуће – не одбацивати, али проверавати. Матица је готово извесно у средњовековној српској држави, а дубље порекло треба тражити или међу словенизираним Германима, или међу Готима или Гепидима, што је извесније. BigY-700 и WGS вам омогућавају да утврдите своју коначну подграну у оквиру своје хаплогрупе, и тиме утврдите своју везу са осталим људима који су урадили дубље тестове. То може бацити ново светло не само на дубље, већ и на скорашње (до 300 година) порекло. Генерисањем аутосомалних резултата, може вам показати где све имате рођаке, и то о свим генетским линијама, а не само по непрекинутој мушкој линији. Констатација да са одређеном особом имате потпуно поклапање на 25 маркера углавном је добар индикатор да делите скорије заједничко порекло. То да ли сте имали заједничког претка пре, рецимо, 150 или 500 година можете утврдити тек након великог теста обојице. BigY-700 или WGS вам омогућава то и много више, отварајући вам потпуно нову димензију разумевања сопственог порекла. А да боли глава, боли. И болеће 

[Кековац]

Hvala na komentaru nalaza.

Prethodnih dana, od dobijanja rezultata, sam malo gledao po ovom forumu i guglao, i moram priznati da me glava zabolela , dosta je ovo zamršena problematika.

U ovom trenutku bih postavio par pitanja, pa kada stignete...

1. Ako se pod etnografskom literaturom misli na https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-tubravi%C4%87-valjevo/ tamo primećujem sledeće:
- U pitanju je knjiga Ljube Pavlovića iz 1907.
- Piše da su Đuričići osnivači sela.
- Piše da su Sižani, najstariji doseljenici, došli pre 300 godina (što bi značilo da su Đuričići bili tu bar koju godinu ranije).
Ja odavde zaključujem da su Đuričići u Tubraviću (bar) od početka 17. veka ili možda kraja 16!!!

Da li verovati Lj. Pavloviću i ovoj računici, ili ovome što ste izneli da je reč o seobama na kraju 17. veka?

2. U linku koji ste dali, se kaže da je grana BY169301 prošla kroz 'populaciono usko grlo od 1000 godina' - šta bi to trebalo da znači?

3. Da li je i dalje na snazi pretpostavka (iz datog linka) da je matica ove grane na području Polimlja, Brda i Stare Hercegovine, i da li bi to dalje značilo da je porodica bila na tom prostoru pre pomenutih seoba krajem 16 (17) veka?
Inače, jedina stvar koju bih mogao izneti kao maglovito 'porodično predanje' je da je porodica došla (ne zna se kada) sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Hercegovine.

4. Može li se uprošćeno reći šta bih eventualno mogao da saznam testiranjem na preporučene BigY-700 ili WGS?
Koje su prednosti i mane ova dva testa?

5. Šta konkretno znači konstatacija da sa Krunićem iz Jasenice imam potpuno poklapanje? Postoji li indikacija koliko nam je dalek zajednički predak?

Потпуно разумем Вашу конфузију количином информација из ове области јер сам и сам недавно то доживео када сам почео да се бавим овим темом. Често се дешава да се генетским резултатима више нових питања отвори него што се затвори, па није ни чудо што се на форуму може наићи на велики број теорија и различитих хипотеза о пореклу хаплогрупа, разних родова итд. Одговорићу на питања ограничавајући се на чињенице без много упуштања у несигурне претпоставке.

1. Љуба Павловић је био и мени извор приликом састављања коментара. Зато сам и написао да је према етнографској литератури породица Ђуричић пореклом од староседелачког становништва које је живело у Тубравићу пре сеоба крајем 17. века. Међутим сматрам да није сасвим сигурно шта се дешавало даље у прошлости. Можда би потрага за неким старијим изворима могла да помогне.

2. Генетичко уско грло представља феномен који се јавља у филогенетском стаблу када се дубински тестирани појединци разврставају на основу дељених СНП мутација, па се испостави да постоји једна већа група коју карактерише велики број заједничких мутација, јединствених тој групи. То се тумачи тако што је једном давно основана мушка лоза која веома дуго није имала гранања, већ се одржавала тако што је у свакој генерацији постојао само један мушки наследник дуги низ генерација. Онда је почела у једном тренутку да се грана и шири. Објашњење за овај феномен је дао већ Ивица. Само бих још додао да треба имати у виду да је гранање такве једне мушке лозе можда и постојало али није за сада пронађен ни један савремени потомак неког огранка. Могуће је такође да су некада и постојали огранци али су пре или касније сви њихови потомци имали само женске потомке. Ипак овакве појаве су статистички гледано тешко објашњиво без неког додатног разлога, које је Ивица поменуо.

3. Претпоставка и даље важи јер је рађена на основу већег броја резултата који припадају Вашој хаплогрупи. Иначе је ширење ове хаплогрупе вероватно старије од датума оснивања места Вашег порекла, јер је према тренутној процени оснивач хаплогрупе живео у касној антици.

4. Ивица је већ објаснио предности, а главне мане су висока цена, отежано слање узорка из Србије и предуго чекање на резултат у случају неких лабораторија.

5. Ово је предиктивни тест и на основу њега не може поуздано да се утврди ни ко је коме од тестираних ближи рођак, а камо ли да се процени када је живео заједнички предак двојице тестираних. То је могуће проценити само ако су оба тестирана радила дубинске тестове које сам поменуо. Једино што се на основу овог теста може са великим сигурношћу рећи је припадност хаплогрупи I-BY169301 јер делите карактеристике у хаплотипу (СТР маркера) које имају бројни други припадници ове хаплогрупе који су дубински тестирани. За ближу процену је некада и ово довољно, јер се тестирани може додатно повезати са другима и на основу исте славе, блиског географског порекла, рођачким везама наведеним у литератури.

[Ђуричић]

Hvala @Кековац, @Ивица Јовановић, @ДушанПан!!!

- pustiću da mi se ovo malo slegne
- idem u Valjevski arhiv da pogledam prepise crkvenih knjiga, bar svoju porodicu u devetnaestom veku da sagledam, deluje izvesnije od borbe sa Gotima i Gepidima
- raspitaću se za ove BigY-700 i WGS testove, gde i kako, pa ih možda i uradim u nekom trenutku

[Кековац]

Hvala @Кековац, @Ивица Јовановић, @ДушанПан!!!

- pustiću da mi se ovo malo slegne
- idem u Valjevski arhiv da pogledam prepise crkvenih knjiga, bar svoju porodicu u devetnaestom veku da sagledam, deluje izvesnije od borbe sa Gotima i Gepidima
- raspitaću se za ove BigY-700 i WGS testove, gde i kako, pa ih možda i uradim u nekom trenutku

Још једна информација, овако изгледа стабло Ваше хаплогупе на YFull-у: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/. Додао бих да највише једну разлику имате са тестираним припадницима најразличитијих грана. Можда би због маркера DYS576=17 могла да дође у обзир подграна https://www.yfull.com/tree/I-Y220153/, али пошто је реч о географски удаљеном роду из Лопара и Модриче са славама Јовањдан и Ђурђевдан ова веза је веома упитна. Дубинским тестом би се то свакако разјаснило. Финансијски повољније и брже решење би било да тестиране само један СНП у лабораторији YSeq, за почетак предлажем овај https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=154345, којим би се утврдила припадност грани I-FT256626.

[Фубуки]

66. Бабић, Јовањдан, Јаруга, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Шмања, Никољдан, Сарићи/Шипово (један маркер разлике)
- Берић, Јовањдан, Ђеврске/Кистање (два маркера разлике)
За овај генетички род су карактеристичне вредности маркера DYS389i=14 и DYS389ii=31.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Марио Петрић наводи да су пореклом из Гламоча, и наводи у вези с тим предање Бабића из села Ђуличан, преузето од Боривоја Милојевића, али слава ту није наведена. Већина гламочких Бабића, ако не и сви, славе Никољдан. Има их у више села и није ни познато да ли су међусобно повезани, немају предање о заједничком пореклу.

[Црна Гуја]

55. Шујдовић, Лучиндан, Клашнић, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће и млађој подграни FT14506>Y52621>FT190799>Y189944, односно роду Никшића. Хаплотип је близак модалном, а од неких ређих вредности истичу се снижене DYS19=15, DYS533=12 и DYS635=22. Међу самим Никшићима нема претерано блиских поклапања (са мање од 3 разлике на 23/25 маркера). Да би се потврдила припадност Никшићима, препорука је дубинско тестирање путем WGS или BigY-700 теста, или барем тестирање SNP-a Y189944 код YSEQ-a.

Љубомир Павловић у својој књизи Колубара и Подгорина каже за Шујдовиће да су се доселили из Бистрице код Пријепоља, прво у Горњи Лајковац, одакле је након 1830. године један део њих прешао у Клашнић.

https://www.poreklo.rs/2012/03/25/%C5%A1ujdovi%C4%87/

https://www.poreklo.rs/2013/04/11/poreklo-prezimena-selo-kla%C5%A1ni%C4%87-mionica/

[Црна Гуја]

59. Колак, католик (Никољдан), Стиља, Вргорац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, од карактеристичних вредности издваја се само висока DYS533=14. Од географски блиских тестираних, на само 1 од 23 маркера разликује се од Вукосава из Дабрице код Берковића (Никољдан) и Пантића из Приграђана код Мостара (Игњатијевдан), а на 2 од 23 од Вујовића из Симијове код Билеће (Никољдан). Овај тест је показао да не постоји веза са Колацима из Хума код Требиња (Јовањдан), за које је тестирањем утврђено да припадају хаплогрупи R1a-M458. Како би се утврдила припадност млађој подграни испод PH908, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у околину Вргорца досељени из Тихаљине (општина Груде), а да су Колаци даљим пореклом из Никшићког поља. Јевто Дедијер забележио је Колаке у долини реке Тихаљине у западној Херцеговини у селима Граб, Тихаљина, Ваљак и Клобук у општини Груде. У матицама тихаљске жупе презиме Колак, односно Колаковић, може се пратити од 1834. године. И они су очували народно предање о пореклу из Риђана.

https://www.poreklo.rs/2012/02/21/poreklo-prezimena-kolak/

[нцп]

59. Колак, Никољдан, Стиља, Вргорац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, од карактеристичних вредности издваја се само висока DYS533=14. Од географски блиских тестираних који славе Никољдан, на само 1 од 23 маркера разликује се од Вукосава из Дабрице код Берковића, а на 2 од 23 од Вујовића из Симијове код Билеће. Овај тест је показао да не постоји веза са Колацима из Хума код Требиња (Јовањдан), за које је тестирањем утврђено да припадају хаплогрупи R1a-M458. Како би се утврдила припадност млађој подграни испод PH908, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у околину Вргорца досељени из Тихаљине (општина Груде), а да су Колаци даљим пореклом из Никшићког поља. Јевто Дедијер забележио је Колаке у долини реке Тихаљине у западној Херцеговини у селима Граб, Тихаљина, Ваљак и Клобук у општини Груде. У матицама тихаљске жупе презиме Колак, односно Колаковић, може се пратити од 1834. године. И они су очували народно предање о пореклу из Риђана.

https://www.poreklo.rs/2012/02/21/poreklo-prezimena-kolak/

Можда нека од грана ФТ 16449. Због тог DYS 533=14.

[Кековац]

52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Нема потпуних поклапања у бази СДКП. Од карактеристичних вредности има DYS393=12 и YGATAH4=9. Вероватно му је и поред различите славе и кратког хаплотипа близак Ђенадић из места Грчак код Александровца, који је тестиран у оквиру истраживања САНУ, јер са њим дели DYS393=12. Међутим имају различите вредности на два маркера DYS448(19/20) и YGATAH4(10/9). Ипак би због географске блискости и заједничке карактеристичне вредности на позицији DYS393 требало да буду ближе повезани. Самим тим би могао бити повезан са још неким породицама које славе Аранђеловдан, а поседују поменуту карактеристичну вредност: Обрадовић има из Беочина, Петровићима из Прањана код Горњег Милановца и још једном необјављеном породицом из Бабајића код Љига. Више о овој хаплогрупи може да се прочита у следећем чланку https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/.

Штитаре код Крушевца није обрађено у мени познатој етнографској литератури. Овај крај је иначе био слабо насељен до друге половине 19. века. Миљковићи са славом Алимпијевдан се помињу у селу Стрменица, општина Александровац. Могуће да су род са Миљковићима из Штитара.

[Imoćanin]

Ako je od pomoći. Kolaci su početkom 18. stoljeća već bili rašireni rod sa po tri kuće u Roškom Polju (Duvno), u Rastovači (Posušje) i u Tihaljini (Grude).

https://www.rodoslovlje.hr/istaknuta-vijest/prezime-kolak

[Рус]

52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац

Да ли је тестирани оставио некакав контакт? Можда је зна нешто за ову област, ја тим бавим одавно.