Аутор Тема: Светски ДНК месец 2024  (Прочитано 93389 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #160 послато: Јун 03, 2024, 11:38:20 поподне »
Ново Милошево и Башаид су практично једно насеље наслоњено једно на друго. Већа је шанса да су повезани са овим из Башаида него да нису.

Не знам, можда и јесу. Али да су Ново Милошево и Башаид практично једно насеље наслоњено једно на друго те је неко озбиљно слагао.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1222
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #161 послато: Јун 03, 2024, 11:56:05 поподне »
Наслоњени су пошто два насеља граниче једно са другим.  Удаљеност самих насеља је 12-13 километара максимум,  то знам и без карте. Што се тиче Жеравица, ако неко има могућност било би лепо да приволи  припаднике рода из оба  насеља на тестирање. Скупићемо новац, нема бриге.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #162 послато: Јун 04, 2024, 12:02:57 пре подне »
Наслоњени су пошто два насеља граниче једно са другим.  Удаљеност самих насеља је 12-13 километара максимум,  то знам и без карте. Што се тиче Жеравица, ако неко има могућност било би лепо да приволи  припаднике рода из оба  насеља на тестирање. Скупићемо новац, нема бриге.

Па јесте, и то што кажеш. Шта је 12-13 километара ваздушне линије, практично једно насеље.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1222
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #163 послато: Јун 04, 2024, 12:17:15 пре подне »
За равну и плодну Бачку као и Банат 12-13 километара копнене линије ништа нарочито.  Надам се да ћемо разрешити мистерију Жеравица у скоријој будућности.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14349
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #164 послато: Јун 04, 2024, 07:15:33 пре подне »
71. Поповић, Никољдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац, J2b-M241>Z638


Тестирани данас слави Ђурђевдан, али су ту славу прихватили у последњих 50-100 година, призећивањем у Иванише. Изворна слава ових Поповића је Никољдан. Реч је о крајишком роду Поповића, вишеструко потврђеном као J2b-L283 (по свему судећи грана Z38299). Блиски су им Поповићи из Северне Далмације, а нема сумње да овом роду припадају Поповићи из Небљуха и Доброте из Братишковаца (обе породице J-L283 на 23andMe).

Остао сам дужан ко су генетички рођаци крајишких Поповића и где је потенцијална матица рода. Хаплотип је прилично модалан, што мало отежава посао, али узевши у обзир миграције Крајишника, занимљива су поклапања са тестиранима из Фоче (Муслиман Фулин и Божовић, Ђурђевдан). Следећи најближи хаплотипови могу бити на простору Зете, Топлице, Косова и Македоније, а интересантан је и резултат Продановића (Никољдан) из Срема.


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #165 послато: Јун 04, 2024, 07:01:15 поподне »
60. Живановић, Никољдан, Остружница, Београд

Припада хаплогрупи G2a-U1>L1266.

Има потпуно поклапање на 23 маркера са раније тестираним Живановићем из истог места. Изузев тога, нема ни иоле блиских хаплотипова у табели пројекта. Самим тим, мало шта је могуће рећи о могућем старијем крају порекла.

Претходно тестирани Живановић је подробно описао породично предање.

По запису из књига, Живановићи су живели у Дечу код Земуна., вероватно између I и II српског устанка јер не поседујемо прецизне записе. У попису становништва из 1867. за Београдску нахију, Посавски срез (Остружница), под редним бројем 104, помиње се мој предак Новак Живановић. Ја сам пето колено. По речима потомака старијих породица из Остружнице помиње се прича да су Живановићи потомци Петра Новаковића – Чардаклије, дипломате из Првог српског устанка, неки кажу и фамилије Младена Миловановића (његовог брата), али за то немамо никакв ваљан документ. По породичној причи помиње се старо презиме Новаковић или Стевановић (без доказа), а истражујући порекло, дошао сам до податка да у Дечу и данас постоје породице које носе презиме Живановић. Старији становници Остружнице помињу да су Живановићи једна од старијих породица у Остружници јер се њихова огњишта (куће) налазе прекопута Остружничке цркве (посвећена Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског), која се сматра за центар Остружнице.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #166 послато: Јун 04, 2024, 07:29:42 поподне »
68. Јовановић, Лучиндан, Видово, Нови Пазар

Припада хаплогрупи G2a-U1>L13.

Нема сумње да је повезан са две муслиманске породице са подручја Пријепоља чији резултати нису јавно доступни. Од њихових припадника се разликује на 2 односно 3 маркера од 25 упоредивих. Овакав резултат је у супротности са наводима из литературе према којима је предак Лучинштака Јовановића у Видову ''доселио из Роваца, био у Васојевићима''.

Постоји могућност да је Јовановићу близак раније тестирани Вуковић непознатог места порекла и крсне славе, са којим има 15/19. Нажалост, овај резултат потиче из угашене YSearch базе па ја се тестираним немогуће ступити у контакт.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #167 послато: Јун 06, 2024, 10:30:46 пре подне »
Два последња кандидата за ову акцију:

87. Јанковић, Игњатијевдан, Дубочани, Требиње
88. Перотић, Лучиндан, Чваљина, Равно
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #168 послато: Јун 06, 2024, 02:13:36 поподне »
Сеоба у Жумберак је била 1530-тих. Драгоје Ораљ који је пописан 1551. године је прилично извјесно досељеник са подручја Унца, Гламоча, Срба, Цетине, одакле су ишле прве српске сеобе у Жумберак. Са њим у истом насељу је те 1551. године пописано и неколико појединаца који носе презиме Прелучанин. Мислим да се ради о становницима села Прилуке у Ливањском пољу.

Уколико претпоставимо да је презиме Орељ донесено у Жумберак, а да су неки од Ореља остали на подручју Крајине, онда би и сам настанак презимена могли смјестити у 16. вијек на подручју Крајине (вјероватно негдје на  Тромеђи гдје се презиме крајем 18. вијека јавља у пописима). Онда би и веза са словеначким била мало извјесна.

Наравно, не знамо да ли жумберачки Ораљи из 1551. године имају везе са лапачким Орељима из 18. вијека. Оно што јесте извјесно је да су тестирани Орељи повезани са лапачким Орељима из 18. вијека.

Selo Orlje odnosno Orlic kod Knina,možda ima neke veze...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #169 послато: Јун 06, 2024, 02:57:04 поподне »
23. Јокић, Лучиндан, Цветуља, Крупањ

Припада хаплогрупи I2-PH908, можда и подграни FT190799 карактеристичној за род Никшића. Има неколико немодалних вредности (DYS19=15, DYS458=18, DYS576=19, DYS533=12, DYS635=22), али ниједно потпуно поклапање у бази СДНКП. Од припадника рода Никшића му је "најближи" Скерлић из Липовца код Тополе, са 2 разлике али на само 12 упоредивих маркера. Тестираног сам сврстао у род Никшића и подграну FT190799 највише због славе и делимично због података из етнографске литературе, али би свакако било пожељно да макар потврди припадност подграни FT190799 помоћу појединачног СНП теста, а најбоља опција би била да уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS).

Тестирани није оставио податке о старијем пореклу. У књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" је наведено: "Јокићи, Тавићи (ст. през. Радовановићи) и Теофиловићи из Никшића у почетку 19. века. Њихови преци (петорица браће) сели су најпре у Стражевицу, у Црниљево. Ту су убили човека и пребегли у Цветуљу. (Св. Лука). Од њих има одсељених у Букору (Товаровићи), у Црниљеву (Цвејићи) и у Ваталагама (Стојић)". У раду "Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника" Видосаве Николић-Стојанчевић, извесни Љуб. М. Шопаловић је навео податак који је у супротности са оним што је изнето код Милојевића: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан". Осим тога, Шопаловић даје другачија предања о пореклу Теофиловића и Радовановића (старо презиме Тавића) у односу на Милојевића, и само за Теофиловиће изричито наводи да потичу из Херцеговине, иако сви поменути родови славе Лучиндан. Због ових контрадикторних података из литературе би било добро да тестирани СНП тестом потврди да ли заиста припада роду Никшића.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже цопе

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #170 послато: Јун 07, 2024, 12:56:19 пре подне »
23. Јокић, Лучиндан, Цветуља, Крупањ

Припада хаплогрупи I2-PH908, можда и подграни FT190799 карактеристичној за род Никшића. Има неколико немодалних вредности (DYS19=15, DYS458=18, DYS576=19, DYS533=12, DYS635=22), али ниједно потпуно поклапање у бази СДНКП. Од припадника рода Никшића му је "најближи" Скерлић из Липовца код Тополе, са 2 разлике али на само 12 упоредивих маркера. Тестираног сам сврстао у род Никшића и подграну FT190799 највише због славе и делимично због података из етнографске литературе, али би свакако било пожељно да макар потврди припадност подграни FT190799 помоћу појединачног СНП теста, а најбоља опција би била да уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS).

Тестирани није оставио податке о старијем пореклу. У књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" је наведено: "Јокићи, Тавићи (ст. през. Радовановићи) и Теофиловићи из Никшића у почетку 19. века. Њихови преци (петорица браће) сели су најпре у Стражевицу, у Црниљево. Ту су убили човека и пребегли у Цветуљу. (Св. Лука). Од њих има одсељених у Букору (Товаровићи), у Црниљеву (Цвејићи) и у Ваталагама (Стојић)". У раду "Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника" Видосаве Николић-Стојанчевић, извесни Љуб. М. Шопаловић је навео податак који је у супротности са оним што је изнето код Милојевића: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан". Осим тога, Шопаловић даје другачија предања о пореклу Теофиловића и Радовановића (старо презиме Тавића) у односу на Милојевића, и само за Теофиловиће изричито наводи да потичу из Херцеговине, иако сви поменути родови славе Лучиндан. Због ових контрадикторних података из литературе би било добро да тестирани СНП тестом потврди да ли заиста припада роду Никшића.

Ја сам тестирани Јокић, Цветуља, Крупањ. Хвала ти пуно, Никола, на исцрпној анализи!
Ја што имам од сазнања о свом пореклу је да као и што 90% Јокића  има- Сви су Јокићи из Велике. Али наравно да није тако, што је овим тестом и потврђено.

У књизи " Порекло презимена у Црној Гори" о Јокићима пише:
"Jokić, ogranak Miljanića iz Miljanića (Nikšić), odselili se kod Visokog (Bosna); kod Bijelog Polja; Dučice (Nikšićka Župa) ogranak Šćepanovića iz Rovaca. Od njih su na Glasincu (Romanija) i kao: Kezunović u Vidušića Sokacima i još nekim mjestima u Srbiji; Berane 1906. god.; Gradac (Valjevo) iz Pipera, od popa Joka; Morača; iz Pive iseljeni u Cerovo (Valjevo); Kotor; Budva; Šekulari; Velika; Brezojevica; Vojno Selo i Plav; porijeklom su iz Šalja (Albanija); Gornja Ržanica, Gornje Polimlje iz Kuča. Od njih su kod Vranja (1896. god.), Srbija; Lozna i Tuban u Bihoru (Bijelo Polje); iz Peleva Brijega (Bratonožići) odselili se u Zaton (Bijelo Polje) i kao: Balević; Gradac (Valjevo). Porijeklom su iz Pipera (Podgorica); ogranak Šćepanovića, grana Nikšića (Nikšićko Prekovođe); iz Dučice, Nikšićka Župa, odselili u Srbiju; Šipačno (Nikšić); Velestovo (Cetinje); Bogašići; Grbalj u 16. v.; iz Đuraševića (Tivat) prešli u područne Radoviće. Ovi su potomci Dapka (Dapca) doseljenika od Skadra; Kotor, a drugi od nahočeta; Kuči: 1) ogranak Gojkovića iz grupe Drekalovića, odseljeni jedni (1777. god.) u Prošćenje (Mojkovac); 2) iseljenici iz Kuča u Rastiš i kao: Kremić; Sokolska nahija (Srbija) iz Pive"

У књизи Милана Пековића- Никшићка Жупа, стоји ово:



Ако неко може да ми упореди маркере са тестираним Костићем из Дучице, био бих му захвалан!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8090
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #171 послато: Јун 07, 2024, 01:43:16 пре подне »
На Yfull стаблу је Шћепановић који је Y250780*. Игром случаја, то је једини огранак Гојаковића који још увек немају профилисан СНП на Yfull стаблу (Y571460 су Влаховићи, A29200 Булатовићи, A32852 су Срезојевићи), тј да би могла да се добије потврда за везу са Костићима из Дучице. Можда да пробате прво Y250780 у Yseq уколико постоји индиција да сте у вези са Костићима из Дучице? (други ближи корак би једино био BigY)
« Последња измена: Јун 07, 2024, 01:52:22 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #172 послато: Јун 07, 2024, 07:50:13 пре подне »
Ја сам тестирани Јокић, Цветуља, Крупањ. Хвала ти пуно, Никола, на исцрпној анализи!
Ја што имам од сазнања о свом пореклу је да као и што 90% Јокића  има- Сви су Јокићи из Велике. Али наравно да није тако, што је овим тестом и потврђено.

У књизи " Порекло презимена у Црној Гори" о Јокићима пише:
"Jokić, ogranak Miljanića iz Miljanića (Nikšić), odselili se kod Visokog (Bosna); kod Bijelog Polja; Dučice (Nikšićka Župa) ogranak Šćepanovića iz Rovaca. Od njih su na Glasincu (Romanija) i kao: Kezunović u Vidušića Sokacima i još nekim mjestima u Srbiji; Berane 1906. god.; Gradac (Valjevo) iz Pipera, od popa Joka; Morača; iz Pive iseljeni u Cerovo (Valjevo); Kotor; Budva; Šekulari; Velika; Brezojevica; Vojno Selo i Plav; porijeklom su iz Šalja (Albanija); Gornja Ržanica, Gornje Polimlje iz Kuča. Od njih su kod Vranja (1896. god.), Srbija; Lozna i Tuban u Bihoru (Bijelo Polje); iz Peleva Brijega (Bratonožići) odselili se u Zaton (Bijelo Polje) i kao: Balević; Gradac (Valjevo). Porijeklom su iz Pipera (Podgorica); ogranak Šćepanovića, grana Nikšića (Nikšićko Prekovođe); iz Dučice, Nikšićka Župa, odselili u Srbiju; Šipačno (Nikšić); Velestovo (Cetinje); Bogašići; Grbalj u 16. v.; iz Đuraševića (Tivat) prešli u područne Radoviće. Ovi su potomci Dapka (Dapca) doseljenika od Skadra; Kotor, a drugi od nahočeta; Kuči: 1) ogranak Gojkovića iz grupe Drekalovića, odseljeni jedni (1777. god.) u Prošćenje (Mojkovac); 2) iseljenici iz Kuča u Rastiš i kao: Kremić; Sokolska nahija (Srbija) iz Pive"

У књизи Милана Пековића- Никшићка Жупа, стоји ово:



Ако неко може да ми упореди маркере са тестираним Костићем из Дучице, био бих му захвалан!

Немамо хаплотип Костића из села Дучице из Никшићке Жупе, али имамо хаплотипове бројних тестираних Ровчана Срезојевића, којима је Костић припао SNP резултатом А32852+. Немате ближа поклапања са Срезојевићима, али рекао бих да имате са Опачићем из Биовичиног Села код Кистања, пореклом из Мокрог Поља код Ервеника и Поповићем из Мокрог Поља. Приметне су три разлике у маркерима, а од карактеристичних вредности које је навео Никола, са Опачићем и Поповићем имате заједничке DYS458=18, DYS576=19 и DYS533=12. Ради се о доста бројној групацији родова са славом Лучиндан: https://www.poreklo.rs/2012/05/27/poreklo-prezimena-selo-mokro-polje-knin/ којима је раније управо на основу добијених хаплотипова претпостављена припадност роду Никшића, међутим ово је оборено негативним резултатом Опачића из Биовичиног Села на никшићки FT190799. Интересантно је да у Мокром Пољу постоји црква посвећена Светом јеванђелисти Луки, која је подигнута 1537. године. Тестирани Опачић тврди да је његов род у овом селу присутан најмање 500 година.

Уколико сте заиста даљим пореклом из Мокрог Поља, онда је податак који је навео Љуб. М. Шопаловић: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан" вероватно тачан, јер се Травник управо налази на том миграторном правцу из Далмације ка Србији. Боривоје Милојевић је очигледно био упознат да у Никшићкој Жупи постоји братство под презименом Јокић, па је на основу тога донео произвољан закључак да су се Ваши преци доселили из Никшића. Да је ипак смер миграције био другачији (Далмација>Босна>Србија), доказује и предање које је записао Милојевић, да су се Ваши преци најпре доселили у Црниљево у Мачвански округ, одакле су се нешто касније спустили у околину Крупња.

Било би добро да наставите даље са тестирањима. Предлог је тест на FT190799. У случају негативног резултата несумњиво сте даљим пореклом из Далмације и WGS тест би био неопходан, у циљу генетичке профилизације мокропољских лучинштака. Потврду ове хипотезе добићемо са тестирањем Опачића на ваше приватне SNP мутације, пошто му за WGS недостају финансијска средства.
« Последња измена: Јун 07, 2024, 07:56:16 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #173 послато: Јун 07, 2024, 11:50:08 пре подне »
65. Видојевић, Ћириловдан, Видово, Нови Пазар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Ову вредност маркера дели са једним тестираним (чији резултат још није објављен) из Пусте Тушимље код Новог Пазара, који такође слави Ћириловдан. Хаплотипови им се разликују на само једном маркеру, тако да су с обзиром на географску блискост скоро извесно ближе повезани. Њих двојица су уједно и једини тестирани припадници ове гране са овом славом.

Петар Петровић у свом раду о Рашкој не помиње Видојевиће у Видову:
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimana-selo-vidovo-novi-pazar/

Тестирани је у упитнику навео да су Видојевићи у Видово дошли са Косова, а да су даљим пореклом из Далмације или Херцеговине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #174 послато: Јун 07, 2024, 12:20:31 поподне »
66. Бабић, Јовањдан, Јаруга, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Шмања, Никољдан, Сарићи/Шипово (један маркер разлике)
- Берић, Јовањдан, Ђеврске/Кистање (два маркера разлике)
За овај генетички род су карактеристичне вредности маркера DYS389i=14 и DYS389ii=31.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #175 послато: Јун 09, 2024, 04:36:58 поподне »
21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506. Поседује све три врло специфичне вредности које одликују род A19: DYS385b=14, и врло ниске вредности DYS437=13 и Y-GATA-H4=8. Најближе поклапање има са Надаждином из оближњих Пребиловаца (Јовањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 21 се разликује од Ћалића из Купирова код Грачаца (Јовањдан), а на 2 од 23 маркера од Екмечића из Пребиловаца (Никољдан), Паскаша из Ораовца код Доњег Лапца (Јовањдан) и Симеуновића из Матијевца код Владимираца (Аранђеловдан). Како још увек ниједан припадник овог јако занимљивог рода није урадио дубински тест, препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Дедијер је о Марушићима записао следеће:

Цитат
Марушићи су из Храсна из села Бјелојевића. Дошао им дјед на читлук. У Храсну их више нема, а не знају да ли их још гдје има. Има их седам кућа. Славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/

Од припадника овог рода највећу старину у Бјелојевићима имају управо Надаждини са којима Марушић има најближе поклапање, али проблем код претпоставке да Марушићи потичу од Надаждина су различите славе.
« Последња измена: Јун 09, 2024, 11:11:55 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #176 послато: Јун 09, 2024, 04:37:23 поподне »
39. Кујунџић, Никољдан, Пријевор, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>BY188335, роду Тепчана (Трепчана). Хаплотип му је готово идентичан модалном хаплотипу овог рода, укључујући и карактеристично снижену вредност DYS481=29 и повишену DYS549=12. Најближе поклапање има са Калинићем из Кољана код Врлике (Никољдан), разликују се на само 1 од 25 маркера. На 1 од 23 маркера разликује се од Бадњара из Подгоре код Жабљака (Никољдан), Ђокића из Врањана код Пожеге (Ђурђевдан) и Топаловића из Оскоруше код Рудог (Ђурђевдан), а на 1 од 17 маркера од Јоловића из Чачка (Никољдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тепчани су један од најбројнијих родова из дробњачких Језера, а матица им је у селу Тепцима код Жабљака. Према предању се деле на Радуловиће, Рајичевиће и Станишиће. Раније су сви славили Никољдан, али су Рајичевићи и Станишићи накнадно за славу узели Ђурђевдан, па би на основу тога Кујунџић требао припадати огранку Радуловића, као и поменути Бадњар и Јоловић из Чачка са којима има блиско поклапање.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #177 послато: Јун 09, 2024, 05:34:01 поподне »
21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506, роду Племића. Поседује све три врло специфичне вредности које одликују овај род: DYS385b=14, и врло ниске вредности DYS437=13 и Y-GATA-H4=8. Најближе поклапање има са Надаждином из оближњих Пребиловаца (Јовањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 21 се разликује од Ћалића из Купирова код Грачаца (Јовањдан), а на 2 од 23 маркера од Екмечића из Пребиловаца (Никољдан), Паскаша из Ораовца код Доњег Лапца (Јовањдан) и Симеуновића из Матијевца код Владимираца (Аранђеловдан). Како још увек ниједан припадник овог јако занимљивог рода није урадио дубински тест, препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Дедијер је о Марушићима записао следеће:

https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/

Од припадника овог рода највећу старину у Бјелојевићима имају управо Надаждини са којима Марушић има најближе поклапање, али проблем код претпоставке да Марушићи потичу од Надаждина су различите славе. Са друге стране, Марушиће би по слави Никољдану најпре имало смисла повезати са старим и широко распрострањеним родом Драгићевића (од којих потичу и тестирани Екмечићи). Драгићевића је под ужим презименом Кавазићи било и у Клепцима, па можда не треба искључити могућност да су Марушићи један од огранака Драгићевића који се населио у Клепце.

Само да подсетим да су Племићи уствари "псеудо-Племићи". Наиме, овај род смо назвали Племићима на основу претпоставке засноване на предању да су Екмечићи и бројне друге породице са подручја Пребиловаца (Трипковић, Брњашић, Медић, Кесо, Сухић, Ждракан/Ждракановић, Ћирић, Шарић) огранци Драгићевића, чије је старије презиме било Племић. Из поменуте групе у моменту именовања овог рода били су тестирани само Екмечићи. Касније се показало да Драгићевићи из Клепаца припадају хаплогрупи R1a, односно да нису сродни Екмечићима, а о генетици осталих породица из предања још увек ништа не знамо. Можда би било добро да за сада не приписујемо порекло од Племића ни тестираном Драгићевићу, нити тренутном генетичком роду у коме су Екмечић, Надаждин, Марушић и други, барем док се не тестира још неко од прородица поменутих у предању о Племићима.

Оно што је извесно је да су "псеудо-Племићи" род који је од времена средњег века присутан на подручју Храсна и Габеле. Мислим да су главни кандидати за потомке некадашњих влаха Бољуна, чији се катун изгледа сјединио са катуном Доњих Мириловића у време отоманских освајања.
« Последња измена: Јун 09, 2024, 07:33:38 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже цопе

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #178 послато: Јун 09, 2024, 06:11:32 поподне »
Тестирани није оставио податке о старијем пореклу. У књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" је наведено: "Јокићи, Тавићи (ст. през. Радовановићи) и Теофиловићи из Никшића у почетку 19. века. Њихови преци (петорица браће) сели су најпре у Стражевицу, у Црниљево. Ту су убили човека и пребегли у Цветуљу. (Св. Лука). Од њих има одсељених у Букору (Товаровићи), у Црниљеву (Цвејићи) и у Ваталагама (Стојић)". У раду "Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника" Видосаве Николић-Стојанчевић, извесни Љуб. М. Шопаловић је навео податак који је у супротности са оним што је изнето код Милојевића: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан". Осим тога, Шопаловић даје другачија предања о пореклу Теофиловића и Радовановића (старо презиме Тавића) у односу на Милојевића, и само за Теофиловиће изричито наводи да потичу из Херцеговине, иако сви поменути родови славе Лучиндан. Због ових контрадикторних података из литературе би било добро да тестирани СНП тестом потврди да ли заиста припада роду Никшића.

Нашао сам ово у вези Цветуље и насељених Никшића:
https://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%c5%a1i%c4%87i/
"Поповићи-Захарићи у Кремнима били су етапа за све Никшиће који су овуда пролазили у 18. веку и насељавали се по Ужичкој Црној Гори, Подрињу и даље по Округу Ваљевском. Ретка је која никшићска породица, чији су претци прошли кроз Кремна и населили се чак до Саве, да не памти и не зна за гостопримство које су Захарићи указали њиховим првим досељеницима. Њиховим старањем насељени су њихови рођаци Кљајићи у Растишту крај Дрине, недалеко од ман. Раче. Још даље низ Дрину, насељена је почетком 18. века једна група Никшића у Прњавору ман. Троноше, одакле су се досада раселили по јадарским селима: Цикотама (8 к. Алексића), Шурицама (2 к. Поповића), Рибарицама (26 к.) и Цветуљи (15 к.). Из Јадра су се спустили у поцерска села: Црниљево (Цвејићи) и Букор (15 к. Петровића-Товаревића, дед им поп-Марко по двапут месечно на товарном коњу терао ракију на продају у Сарајево) и још ниже по тамнавским селима: Баталагама (велика и угледна задруга Стојића), Зуквама (2 к. Ђурића) и Каменици (4 к. Шевића)."

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1340
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2024
« Одговор #179 послато: Јун 09, 2024, 08:42:43 поподне »
43. Ђуричић, Никољдан, преслава Млада Недеља, Тубравић, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има потпуно поклапање са Крунићем из Јасенице, слава Свети Василије Велики, а од географски ближих резултата породица које славе Никољдан две разлике на маркерима DYS570(20/21) и DYS576(15/17) са Јевтићем из Бујачића, такође две разлике на маркерима DYS570(23/21) и DYS576(16/17) са Тодоровићем из Шапца, и три разлике на маркерима DYS19(15/14), DYS570(22/21) и  DYS576(16/17) са Живковићем из Шапца. То би према мом мишљењу били потенцијално најближи сродници тестираног Ђуричића. Уколико је заинтересован и у могућности за даље тестирање како би тачно утврдио своју позицију на филогенетском стаблу ове хаплогрупе препоручујем неки од дубинских тестова у иностранству, BigY-700 или WGS. Више о овој хаплогрупи може да се нађе на следећем чланку: https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/

У етнографској литератури за Ђуричиће пише да су староседеоци у Тубравићу. Дакле, ради се о старом становништву које је на том подручју живело пре сеоба које су почеле крајем 17. века.
« Последња измена: Јун 09, 2024, 10:07:38 поподне Кековац »