Danas postavim i Deep Seek u Chat GPT isto pitanje: If Fox Mulder met Mister No, how would their conversation go? Da sad ne prenosim obe verzije, više mi se svidjela scena koju je postavio Deep Seek. Životnija je. Deep Seek me je "kupio" sa sljedećom rečenicom: If Scully showed up, No would flirt shamelessly, and Mulder would pretend not to care (but totally would). 
Лепо, лепо, омиљена забава образованих постмодерниста (на пример, Умберта Ека и друштва) и пре појаве ВИ била је да дописују познате филмове, као што је "Казабланка", и покушавају да наставе филм замишљајући шта се потом десило са Риком, Илсом и Ласлом...У том жанру су настали многи есеји и сценарији, типа: "Након што су нестали у магли аеродрома, Рик и капетан Рено се придружују Покрету отпора и срећу Жан Пол Сартра..." ...
А, што се тиче наших филмова, ево својевременог предлога Богдана Тирнанића за наставак серије "Отписани", III:
Отписани III – Синопсис замишљене серије
У оригиналној серији "Отписани", Прле и Тихи били су супротстављени карактери: Прле је симпатични пробисвет из београдског предграђа, Тихи – повучени интелектуалац и идеолог револуције, а Мрки је наивни радознали клинац. Сценариста Драган Марковић сматрао је да се њихова прича завршава даном ослобођења. Међутим, постојала је идеја да се серија настави у послератно доба, током изградње социјализма. Ево како је могао да изгледа трећи наставак "Отписаних":
Отписани, III, синопсис серије
Након рата, Тихи постаје партијски идеолог и тумач новог друштва. Прле добија поверљив посао у Удби, као сналажљиви агент. Живот их води на различите стране, али се њихови путеви поново укрштају – на Голом отоку. Прле је управник логора, циничан и прилагодљив, док је Тихи осуђени ибеовац, тврдоглави идеолошки комуниста који одбија да ревидира своја уверења.
Прле, упркос слабом образовању, постаје дипломата, па саветник у међународним организацијама, и доларски пензионер. Тихи, након повратка са Голог отока, завршава економију, докторира, предаје на Универзитету, постаје нови левичар, праксисовац, евркомуниста и дисидент. У једном тренутку се чак кандидује за градоначелника Београда.
Са смрћу Тита и распадом Савеза комуниста Југославије, обојица „перу“ своје биографије и представљају се као реформисани демократе. Основали су "експертску партију" (са неким безвезним називом, на пример – Г18), без већег угледа, али учествују у власти с кључном улогом у надзору финансијских токова транзиције .
У неком тренутку, Прле злоупотребљава положај: прима више плата, тргује војном опремом, уплиће се у мутне послове с бизнисменима, док Тихи остаје веран моралним начелима, иако догматичан. Када открије шта Прле ради, не разоткрива га одмах. Уместо тога, шаље му свог човека од поверења – Мрког да га уцењује. Мрки је од некадашњег наивног клинца постао тврди скојевац, идејни вођа „отписаних“, права инкарнација идеолошког револуционара. Ако је Тихи налик Троцком, а Прле нешто попут Панча Виле, Мрки је Че Гевара, са ставом и методама тврдокорног стаљинисте.
Када притисци постану превелики, Тихи, упркос пријатељству, одлучује да жртвује Прлета – оптужује га за "пљачку века". Бивши саборци постају огорчени противници. Борили су се некада заједно против окупатора, али су у миру изгубили компас. Прича се завршава у кључу горке ироније и историјског разочарања.
Овако замишљен трећи део "Отписаних" је истовремено и огледало социјалистичке историје, и парабола о идеалима који се круне у миру и "дугом маршу кроз институције" који пре мења учеснике у маршу, него институције...
Иако никада није снимљен, овај виртуелни наставак живи као могућност онога што је могло бити – а, што, можда и јесте било...само смо то ми схватили кроз ретроспективу.
