Аутор Тема: Бадањ - Бадњак  (Прочитано 2370 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2405
  • R1b>Z2705>BY200954
Бадањ - Бадњак
« послато: Јануар 06, 2024, 10:58:51 пре подне »
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A

Бадањ (воденични) је шупље стабло, трупац, нека врста дрвене цеви која води воду до воденичног кола, млинског точка.[1] Код Вука је то велика шупља клада кроз коју тече вода. У бадањ се сјури вода ка воденичном точку, при дну је учвршћена клиновима и може се млаз воде тешњим учинити стављањем туљаца.

Бадањ је такође и буре, каца, бачва, чабар. У околини Мостара и Црној Гори то је велика отворена бачва у коју се ставља грожђе после бербе и муља, гази.

Бадањ је стара реч која постоји у свим словенским језицима. Неки аутори управо ову реч држе за корен многих топонима чак и пре доласка Келта.

Топоними
Бадањ код Рашке
Бадањ код Дрниша
Бадањ код Стоца
Бадњевац код Баточине
Бадњевац код Житорађе
Доња Бадања код Лознице
Пећина Бадањ код Стоца у Босни и Херцеговини
Бадањ, врх на планини Велебит

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8691
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #1 послато: Јануар 06, 2024, 12:08:40 поподне »
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A

Бадањ (воденични) је шупље стабло, трупац, нека врста дрвене цеви која води воду до воденичног кола, млинског точка.[1] Код Вука је то велика шупља клада кроз коју тече вода. У бадањ се сјури вода ка воденичном точку, при дну је учвршћена клиновима и може се млаз воде тешњим учинити стављањем туљаца.

Бадањ је такође и буре, каца, бачва, чабар. У околини Мостара и Црној Гори то је велика отворена бачва у коју се ставља грожђе после бербе и муља, гази.

Бадањ је стара реч која постоји у свим словенским језицима. Неки аутори управо ову реч држе за корен многих топонима чак и пре доласка Келта.

Топоними
Бадањ код Рашке
Бадањ код Дрниша
Бадањ код Стоца
Бадњевац код Баточине
Бадњевац код Житорађе
Доња Бадања код Лознице
Пећина Бадањ код Стоца у Босни и Херцеговини
Бадањ, врх на планини Велебит

"Чак и пре доласка Келта."  ??? Шта је писац хтео да каже?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2405
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #2 послато: Јануар 06, 2024, 02:32:16 поподне »
Не знам. Зато сам и поставио да ми растумачите  ;D

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8691
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #3 послато: Јануар 06, 2024, 02:45:26 поподне »
Не знам. Зато сам и поставио да ми растумачите  ;D

Слути ми на нешто добро познато, али нећу да се излећем.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 930
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #4 послато: Јануар 07, 2024, 07:43:11 пре подне »
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A

Бадањ (воденични) је шупље стабло, трупац, нека врста дрвене цеви која води воду до воденичног кола, млинског точка.[1] Код Вука је то велика шупља клада кроз коју тече вода. У бадањ се сјури вода ка воденичном точку, при дну је учвршћена клиновима и може се млаз воде тешњим учинити стављањем туљаца.

Бадањ је такође и буре, каца, бачва, чабар. У околини Мостара и Црној Гори то је велика отворена бачва у коју се ставља грожђе после бербе и муља, гази.

Бадањ је стара реч која постоји у свим словенским језицима. Неки аутори управо ову реч држе за корен многих топонима чак и пре доласка Келта.
У Спољашњим везама:
https://web.archive.org/web/20160304231850/http://www.most.ba/092/036c.aspx
Цитат
Бадањ се налази „у свим славенским језицима, али не постоји у балтичкој групи. Због тога није опћа славенска посуђеница из прагерманскога, него исправније из позније ствњем. будин... Ову нашу германску посуђеницу посудише даље Маџари bodon(y)...“ са много варијаната... Ријеч потјече првобитно из области медитеранских израза за дрвено посуђе. Преко Нијемаца и Славена раширила се у источној Европи“ (П. Скок, Етим. рј. I, с.в.). Може се срести у крајевима гдје има винограда, и грожђа. На овакав закључак наводи чињеница да бадањ није забиљежен у дубровачком говору (в. Михаило Бојанић-Растислава Тривунац, Речник дубровачког говора, Српски дијалектолошки зборник, XLIX, Београд, 2002), али га налазимо у говору Загарача, у Црној Гори, у значењу: велика отворена бачва (в. Драго Ћупић-Жељко Ћупић, Речник говора Загарача. Српски дијалектолошки зборник, XLIV, Београд, 1997, с.в.).

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1322
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #5 послато: Јануар 07, 2024, 01:36:25 поподне »
на келтском Badan (thicket, small group of trees) је мала скупина дрвећа /шикара



https://issuu.com/mtenreiro/docs/celt-ling-font-celtic-place-names-in-aberdeenshire/83
« Последња измена: Јануар 07, 2024, 01:38:26 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1790
  • I-A1328
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #6 послато: Јануар 07, 2024, 10:05:24 поподне »
Назив "бадњак" проистиче из назива "бадњи дан/вечер", као што и мравињак проистиче из мравињи, а не обратно.
И правилан ток мисли био би разријешити одакле потиче и што значи ријеч "бадњи". У бугарском он гласи бъдни (вечер), а бъдник је дрво који се реже на кладе и у вечер ставља на огњиште, да гори сву ноћ до свитања. Ту нећ се мора бдјети, и предпоставља се да бъдни вечер значи вечер бдења. Исти обичај имају и Њемци (Christklotz, Christblock) и Норди (Julebock,  енг. Yule log). У њих дрво (храст или јасен) мора на огњишту горјети 12 ноћи, за које се сматра да су ноћи духова, а ујутро 7. јануара пепео се распросире по њиви, у вјери да ће је оплодити. Постоје писма епископа Martin von Bracara († um 580) који забрањује племену Шваба обичаје принашања вина и жита над горећим деблом у огњишту, те гатањем из њега о доброј години, што Срби и данас чине обичајем полазника.

Ту се још дубоко преплетају притче о коледарима, о рогатим личинама, разни регионалним верзијама светаца светом Николи и крампусу, светом Сави и хромом вуку, Перуну и ђавлу с коњском ногом, нордијском Тору и Јарцу. У то могу дубље ако ко жели, а овако нећу занаго смарат'.

Лише сазвучија бадњега дана с бадњем - кацом, не видим семантичке близости.


« Последња измена: Јануар 07, 2024, 10:09:06 поподне сɣнце »
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже Горштак

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 44
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #7 послато: Јануар 08, 2024, 01:30:45 пре подне »
Назив "бадњак" проистиче из назива "бадњи дан/вечер", као што и мравињак проистиче из мравињи, а не обратно.
И правилан ток мисли био би разријешити одакле потиче и што значи ријеч "бадњи". У бугарском он гласи бъдни (вечер), а бъдник је дрво који се реже на кладе и у вечер ставља на огњиште, да гори сву ноћ до свитања. Ту нећ се мора бдјети, и предпоставља се да бъдни вечер значи вечер бдења. Исти обичај имају и Њемци (Christklotz, Christblock) и Норди (Julebock,  енг. Yule log). У њих дрво (храст или јасен) мора на огњишту горјети 12 ноћи, за које се сматра да су ноћи духова, а ујутро 7. јануара пепео се распросире по њиви, у вјери да ће је оплодити. Постоје писма епископа Martin von Bracara († um 580) који забрањује племену Шваба обичаје принашања вина и жита над горећим деблом у огњишту, те гатањем из њега о доброј години, што Срби и данас чине обичајем полазника.

Ту се још дубоко преплетају притче о коледарима, о рогатим личинама, разни регионалним верзијама светаца светом Николи и крампусу, светом Сави и хромом вуку, Перуну и ђавлу с коњском ногом, нордијском Тору и Јарцу. У то могу дубље ако ко жели, а овако нећу занаго смарат'.

Лише сазвучија бадњега дана с бадњем - кацом, не видим семантичке близости.


Дај дубље Сунце, то је најзанимљивије 

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7519
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Бадањ - Бадњак
« Одговор #8 послато: Јануар 22, 2024, 09:32:16 поподне »
Назив "бадњак" проистиче из назива "бадњи дан/вечер", као што и мравињак проистиче из мравињи, а не обратно.
И правилан ток мисли био би разријешити одакле потиче и што значи ријеч "бадњи". У бугарском он гласи бъдни (вечер), а бъдник је дрво који се реже на кладе и у вечер ставља на огњиште, да гори сву ноћ до свитања. Ту нећ се мора бдјети, и предпоставља се да бъдни вечер значи вечер бдења. Исти обичај имају и Њемци (Christklotz, Christblock) и Норди (Julebock,  енг. Yule log). У њих дрво (храст или јасен) мора на огњишту горјети 12 ноћи, за које се сматра да су ноћи духова, а ујутро 7. јануара пепео се распросире по њиви, у вјери да ће је оплодити. Постоје писма епископа Martin von Bracara († um 580) који забрањује племену Шваба обичаје принашања вина и жита над горећим деблом у огњишту, те гатањем из њега о доброј години, што Срби и данас чине обичајем полазника.

Ту се још дубоко преплетају притче о коледарима, о рогатим личинама, разни регионалним верзијама светаца светом Николи и крампусу, светом Сави и хромом вуку, Перуну и ђавлу с коњском ногом, нордијском Тору и Јарцу. У то могу дубље ако ко жели, а овако нећу занаго смарат'.

Лише сазвучија бадњега дана с бадњем - кацом, не видим семантичке близости.
Видео сам да су западњаци снимили неки филм о "Крампусу", а он се представља као део германске митологије (Алпи). Али по распрострањености тог култа, он се код Германа јавља само у југоисточном делу германског простора, а остало је у свим земљама докле су Словени допрли (укључујући Грчку и Албанију, па и ови југоисточни делови германског простора, север Италије)
Грци га зову "каликанцарос", ми имамо "караконџула"
https://dannwoellertthefoodetymologist.wordpress.com/2020/12/27/beware-of-the-greek-krampus-kallikantzaros-before-st-basil-brings-your-gifts/
https://commons.m.wikimedia.org/wiki/Category:Krampus
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Krampus
« Последња измена: Јануар 22, 2024, 09:42:29 поподне ДушанВучко »