Код питања која се односе на чињенице,најбоље је проверити шта кажу чињенице:
На сајту РЗС постоји страница која се односи на високо образовање:
https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/obrazovanje/visoko-obrazovanje/
U školskoj 2019/20. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je 241 968 studenata. Od ukupnog broja upisanih, 104 058 studenata (43%) muškog je pola, a 137 910 (57%) ženskog pola.
Ако имамо у виду да је број мушкараца у тој животној доби нешто већи од броја жена, можемо закључити да је број студенткиња упола већи од броја студената - 60 према 40.
Када с друге стране погледамо податак о броју дипломираних студената, који варира, али се креће близу 40 хиљада годишње,
видећемо да се и до краја студија задржава исти однос од 60 према 40.
Будући да је тих 40 хиљада свршених дипломаца реално нешто мање од две трећине од укупног броја становника тог узраста (око 70 хиљада), закључак је да студије завршава око 50 одсто мушкараца тог узраста, и око 70 одсто жена. Конкретно, те 2019. године дипломирало је 25 хиљада од укупно не више од 35 хиљада жена истог узраста у Р. Србији.
Две трећине није незнатан број у односу на целину.
Ако знамо да у Србији око 10 посто становништва има високо образовање (подаци из задњег пописа
http://media.popis2011.stat.rs/2012/publikacije/Obrazovne%20karakteristike.pdf), онда се то баш нимало не уклапа једно с другим. Студенти који дипломирају у истој школској години припадају различитим генерацијама и можда зато тај податак не одражава право стање ствари. А опет, види се да је по попису из 2002 било 6,52% становништва са високим образовањем, па је тај проценат скочио на 10,59% по попису из 2011. Ако је такав тренд настављен, ништа није немогуће. Само, такви факултети, такав квалитет учења, критеријум оцењивања и "начини полагања" какве имамо сада, даје ми слободу да кажем да 80% тих студената не би могло да стигне ни до друге године студија какве су биле, рецимо, осамдесетих година, да не причам о ранијим генерацијама. Зато мислим да и ту одредницу "високо образовање" треба узети с резервом, како у смислу стицања знања, тако и у смислу ширења погледа на свет, бар кад је реч о онима који су завршили факултете, нарочито приватне, у Србији у последњих двадесетак година. Скоро сам видео чланак који каже како "студенти играју коло уз песму Неће Гара да прими вакцину" и приложен је и видео. Нисам имао ни најмању жељу да тај видео погледам, ко зна о чему се ту у ствари ради, али се сећам времена када није било правило да су баш сви студенти баш тотални џибери.
Но, то није најважније у целој причи. Ја мислим да би било погрешно да сва ова расправа води ка закључку да наталитет у Србији опада (делом) зато што девојке студирају и завршавају факултете. Да, наталитет опада, да, све више младих студира, али "Correlation does not imply causation", што би рекли неки. Наталитет је почео да опада јако давно. Људи на селу су некад могли да имају највише десет хектара земље. Како да имају више деце, кад она немају шта да наследе? То је водило до "планирања породице" на начин који је поменула Sneki.
И тако даље. Ја сам се у ову расправу укључио првенствено јер сам хтео да подржим Sneki у ставу да идеја како високо образовање жена води ка паду наталитета представља предрасуду, у ствари, пре глупост и примитивизам. Могу само да кажем да, ако неко заиста мисли како жене не би требало да студирају, него их треба везати за шпорет и да рађају децу, онда он, што се мене тиче, може да се ухвати у коло са оним студентима.