Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Нове србске рѣчи, смишљене у србском народу у оквиру такмичења за најбољу нову србску рѣч 2024

Стручна порота је ужи избор рѣчиј већ одабрала. Гласање је за јавност одтворено јоште до 7. студена (novembra) 2024 на страници «Мала библиотека»:

https://www.malabiblioteka.net/novarec/

Ово је плод размишљања, тражења и стварања, којега ћете сусрѣсти на изнад прикваченој страници. Citiram:

Пред вама су одабраних 26 речи које чине ужи жиријски избор од укупно 661 речи пристиглих на овогодишње такмичење. Осим жирија и јавност има право гласа! Можете гласати само једном. Неопходно је одабрати три речи. Гласање је отворено до 7. новембра 2024. Објава победника жиријског и јавног гласања очекује се 8. новембра 2024. године. *

1. ЗАБЛУЂЕН
Бити у заблуди, неко ко одбија да прихвати реално стање ствари и живи у свом свету заблуда. Намењена је као еквивалент енглеској речи “delusional”. Циљ ове речи је да се нађе адекватан придев, будући да се “делусионал” углавном преводи као “у заблуди”.

2. ВРАГОСЛАВЉЕ
Врагославље – сатанизам. Ова реч ми се одмах допала а први пут сам на њу налетео у једној меми која је подстицала коришћење српских речи место туђица.

3. ЈЕДНОКОЛЕНИЋИ
За енглеску реч ”siblings” која једним појмом означава браћу и сестре предлажем реч ЈЕДНОКОЛЕНИЋИ (или ИСТОКОЛЕНИЋИ), будући да у нашем језику нема израза којим се истовремено означавају браћа и сестре. Сама имам и брата и сестру, а имам и ћерку и сина па је инспирација за ово свуда око мене 💓🍀

4. ДУШТ
Ми, нажалост немамо реч за унутрашњу енергију,унутрашњу снагу… То што је на јапанском ‘ки’,а на кинеском ‘чи’,код нас би можда могло да буде ‘душт’… С једне стране вуче на прелепу,старинску реч ‘дажд’,а са друге стране је нешто попут гушта душе…

5. ТИХОЉУБЉЕ
Тихољубље – Ова реч нема буквално значење да некога тихо љубимо, већ се односи на неку особу према којој гајимо нежна и лепа осећања а далеко је. Тачније, тихољубље може да буде стање духа и заљубљености према некој особи којој не можемо одмах и директно да пружимо или узвратимо љубав, већ то чинимо скривено или тихо на даљину, па можда делом и у тајности.

6. СНОМИЉЕ
Значење: осећај благе, топле среће који осетиш непосредно пре него што утонеш у сан, када ти кроз мисли пролазе пријатне слике, успомене или маштања, стварајући осећај блаженства и спокоја. Надахнуће: одлазак у кревет док сам заљубљен. Циљ(употреба): „Док сам лежао у кревету, обузело ме је сномиље, и заспао сам са осмехом на лицу.“

7. СРАМОХОД
Реч срамоход (”Walk of shame”) се односи за осећај срамоте који доживљава особа док корача, најчешће на путу до куће. Идеја се јавила након што сам у једној серији приметила погрешан превод ових речи са енглеског на хрватски језик. Циљ овог предлога је да се понуди реч која ће пренети стварно значење речи из енглеског језика.

8. ТУЖИЋ
Поштовани, Мој предлог за нову српску реч јесте реч „тужић“ као замена за „тужан смајли“. Идеју сам добила због црвеног смајлића у дневнику који се додељује за активност/неактивност. Деци је јако симпатичан тај термин, чак су га и усвојили у свом говору.

9. КРАДОПИСАЦ
Плагијатор – Крадописац / писокрадица. Језичка (лоповска) дружина ове врсте је више него оскудна, сем ловокрадице и дрвокрадице, не знам има ли још понека. И зато, хајде да их обогатимо! Нека им се придружи и писокрадица. Кад постоје поменуте врсте крадљиваца, зашто и за њега не би било мјеста?

10. ПРЕМИСЛИТИ
У време опште свести о анксиозности и осећањима, често користимо израз overthinking, који се односи на прекомерно размишљање о некој теми, односно стварање у глави безброј различитих сценарија за будућу ситуацију.

11. ДУШОВАЊЕ
Душовање – путовање нечије душе након смрти. Инспирацију за ову реч сам добила јер сам схватила да у српском језику нема речи за тако нешто.

12. ВАНРОДАН
Реч која означава енглеско ”Nonbinary”. Веровање или мишљење да особа не припада ни мушком ни женском роду, стога је „ван рода“. Ванродан (придев), ванродност (именица).

13. НЕИЗУСТ
Неизуст за табу. Табу теме су теме које се прећуткују, о којима одбијамо било шта да изустимo.

[објава се наставља изпод ...]

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

 
[објава се наставља]

14. ОБЕЗРОЂЕЊЕ
Обезрођење уместо џендеризам (Dzender(izam)). ОБЕЗРОЂЕЊЕ (о + БЕЗ + РОД+ јен +је). Циљ речи: открива суштину овог покрета, корисно користити у школству.

15. УСЕБЉЕ
Усебље као реч једнаког значење као ”интровертност”.

16. ПОНЕСУША
Израз „кафа за понети“ по узору на енглеско coffee to go одувек ми је парао уши, па сам једном приликом, у шали, кафу која се носи из кафића назвала понесуша. Мојим пријатељима се то допало и ми сада редовно купујемо понесушу.

17. ЗАГРЉИВ
Загрљив – познат вам је осећај кад видите некога ко одише неком заразном добротом и присношћу ,да пожелите само да га загрлите. Има таквих људи срећом још увек. Интерно у неслужбеној комуникацији користим ту реч која ми тачно описује одредјену особу,као баш тај придев.

18. РАСАНИЦА
Излазак из неког стања нејасноће, неодређености, као кад нам „пукне пред очима“, избистри се суштина неког дешавања. Реч је изговорила шестогодишњакиња Елена када је њена бака објашњавала како је тог јутра нешто схватила. У току њене приче она је рекла: „Имала си расаницу!“
После дивне речи духоклонуће, ова реч би била као подстицај, као излазак из стања клонулости духа.

19. ОДУСТАЈАН – ОДУСТАЈНА
У питању је реч, тачније придев – одустајна/одустајан – она(ј) који лако одустаје (одговарајућа реч у енглеском језику би била quitter). Реч је смислила и употребила ученица 3. разреда основне школе, моја кћерка, описујући своју другарицу с којом је пар пута радила неке задатке које другарица није имала воље да заврши до краја па јој је рекла: „Кад си тако одустајна, нећу с тобом више ни да радим.“ На моје питање шта значи то „одустајна“, објаснила је: „Па знаш, брзо одустане“.

20. ЗАСЕБЉИВ
Пишем Вам у име своје баке, која има 75 година и нажалост није дигитално писмена. Реч коју је она сковала током једне посете рођацима је „засебљив“. Настала је спајањем предлога „за“ и повратне личне заменице „себе“ као синоним за реч „себичан“, „егоистичан“ и има исто значење: Онај који мисли само на себе, који се брине само за своју корист. Мотив бакиног учешћа на конкурсу јесте допринос српском речнику са циљем да се њена новостворена реч устали и нађе свој пут у српском језику, како би некоме била пријатнија за изговор у односу на реч „себичан“ као што је пријатнија баки.

21. РАСПРИЈАТЕЉИТИ СЕ
Распријатељити се– замена за англицизам ‘анфрендовати’ (”unfriend”), синоним за реч раздружити се.

22. СТАРОЖЕЊА
Предлог за нову реч је: Старожења. Пратећи емисију Проводаџија приметио сам да се пријављују старији људи од преко 70 година да покушају пронаћи своју сродну душу и ту ми је пало на памет да они не могу бити младожење него старожење.

23. МАГЛИЧАРЕЊЕ
Инспирација за ову реч ми је био израз блефирање (енгл. блуфф) који је у уској вези са нашом фразом продавање магле. Самим тим, узевши основу из наше фразе и додавањем уобичајеног суфикса за грађење сложеница, дошла сам до овог предлога, значења обмањивање, заваравање, који би се могао користити уместо горенаведеног англицизма.

24. НАДВРЕМЕНИК
Надвременик– ГОАТ (Тхе Грејтест оф Алл Тајм, најбољи свих времена). Термин ГОАТ користи се да опише спортисту који је најбољи у свом спорту, у својој дисциплини, и кога красе изузетни таленти и постигнућа. Први пут је употребљен за чувеног боксера Мухамеда Алија, у облику „Тхе Греатест“, односно „највећи“, да би се касније израз допунио и добио данашњи облик „Тхе Греатест оф Алл Тиме“, највећи/најбољи свих времена. ГОАТ спортисти заувек остају легенде, надмашују време у ком живе, они су изнад свог времена, надвремени.

25. НЕИЗРЕЧЈЕ
Реч која означава оно осећање или стање у нама које се не може речју изразити, за које речи нису довољне. То може бити прејак бол или патња, с једне стране, али и превелика радост, љубав или неко друго позитивно осећање, с друге стране. Реч не живи у српском језику и није, колико знам, ни у једном речнику српског језика, али сам наишла на њу у једној песми Момчила Настасијевића (стих: „мрем неизречјем у реч“, песма „Струна“). У мени се реч „родила“ пре него што сам је открила код Настасијевића, у стању у коме сам била након што се десила трагедија у Рибникару. Гуглајући да видим да ли реч већ постоји, наишла сам на горе поменути стих. Настасијевић ме предухитрио! Како год, мислим да реч заслужује да се унесе у речнике српског језика. Реч је, нажалост, постала врло актуелна, јер све чешће се у земљи и свету дешавају страхоте и ужаси за које недостају речи и после којих остаје само мук.

26. НАГИБНО
Иако ова реч постоји, желим да је предложим за свакодневно коришћење. Почећу од објашњења:
Имам једно одељење шестака које ме је више пута током ове године питало: Наставнице, како се каже – отворити прозор на кип или на кант. Мој одговор је сваки пут био: Хм. Ни једно ни друго није наша реч.
Једног дана решим да истражим могућности, и налетим на речи хрватског лингвисте који предлаже да се користи већ постојећа реч – нагибно. Отворити прозор нагибно. Па да, видех после да многи произвођачи столарије користе ту реч, али она није у свакодневној употреби. Све у свему, од тог дана моји ученици 6/А и ја отварамо прозоре искључиво нагибно. Наравно, као што рече ваша уредница Јелена Братић у емисији на Радију 202, што ме је и инспирисало на овај мејл, ђаци и ја користимо ову реч кроз шалу, али на тај начин можда она и уђе у говор.
Надам се да нећете духоклонути од дужине овог мејла и да ћете употребљавати реч нагибно уместо на кип и на кант.

Тко у овом подухвату за даљу изградњу нашега језика на домаћим корѣнима жели учествовати, понѣ (тур. barem) као гласач, то може јоште до спомѣнутога надневка учинити. А кому се понѣка од ових рѣчиј свиђа, нека судѣлује у оживљавању и увођењу тих рѣчиј у свакодневницу србскога народа и дружтва, тако што их дѣјно (aktivno) употрѣбљава, тамо гдѣ се чини прикладно.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Уз то налетѣх и на ово зриво¹, у којем се разговара о такмичењу, о изгледима да се те србским народом створене рѣчи једнога дана приме и одомаће, као и о развоју нашега језика уобћено:

јутјуб станица: PRVA
назив зрива:    Koje su nove reči u srpskom jeziku? - JUTRO
дан објаве:      30.10.2024
прослѣдница:   https://youtu.be/Lcq9wgV7Ypw?si=D1sQqZGDSajPQ-4w


<a href="https://www.youtube.com/v/Lcq9wgV7Ypw?si=D1sQqZGDSajPQ-4w" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Lcq9wgV7Ypw?si=D1sQqZGDSajPQ-4w</a>


објашњења мање познатих рѣчиј

¹ зрѣти = 1. видѣти, 2. гледати. Што би онда могло значити «зриво», ако узмемо у обзир да је пиво оно што се пије, сѣчиво оно чим се сѣче, а мазиво оно што се маже. Слѣдствено је зриво оно што се зрѣ, види, гледа, даклѣ «видео». Корѣн те рѣчи «зриво» је присутан и у рѣчима попут: зрцало, сазрцати, сазрцање, обзир, обазрѣти се, обазирати се, зора, озарити, зор, узор, обзор, позор, позориште, прозор, прозиран, надзор, прѣзир, зрак, зрачити, зрачење, ... све то је повезано с глаголом «зрѣти», зрѣњем, видом даклѣ.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Нада је, да ће се врѣменом, можда и помоћу оваквих такмичења, у србском народу повећати свѣст о том, што је од изкони наше а што туђинско, па ће се на основи тих увида изабрати начин изражавања не стидећиј се својих корѣна. Штовише, овакви подвизи доказују које танчине, које дубине, које ширине и висине се све нашим језиком и његовим собственим корѣнима могу изразити, само ако му се да могућност за развој и домаћу надоградњу.