117. Ђаковић, Стевањдан, Герзово/Мркоњић Град
Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT14506>Y179335>BY191770>FT39964>BY189748>FT124969, којој припада више српских породица на подручју Крајине које славе Стевањдан. У оквиру те гране највећи је дио породица које карактерише повишена вриједност маркера DYS576=20. Од тих породица Ђаковићу су најближи Савичићи из Герзова који славе Стевањдан. И Ђаковићи и Савичићи су предањски огранак старог герзовачког рода Бубњевића, па је кроз њихове резултате потврђена и хаплогрупа овог рода. Било би пожељено да се кроз дубинске тестове Бубњевићи још боље генетички профилишу. Ђаковић у односу на модални хаплотип Бубњевића посједује и једну своју рјеђу, могуће скорију промјену DYS390=23. Остале су вриједности мање више модалне. Припадници гране I2-FT124969 којој највејероватније припада и Ђаковић имају генетичке везе средњовјековне старости са тестиранима на подручју Старог Влаха и Старе Херцеговине, па се може претпоставити смјер досељавања из тог правца.
О Бубњевићима из Герзова је Карановић оставио сљедећи запис у свом раду Поуње у Босанској крајини:
"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, омиљеног јунака међу муслиманима, који је ту у боју пао по предању са Змај Огњеним Вуком. У том Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова, који славе Св. Архиђакона Стефана патрона, владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер од Високих Дечана пролазио кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали му се ти крајеви, па је упутио своје саплеменике да се ту населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту автономије. Један је род прозван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некаквој војсци. Вероватно је да су њихови претци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па се ту и настанили.
Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру, који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је
надгробном крсту означен отац Лазин Вујашко Бубњевић."