44. Тојчић, Лучиндан, Славин/Вареш
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>
Y183830, херцеговачком роду Милобратовића. Тојчић посједује карактеристичне маркере овог рода
DYS19=15, DYS448=20, DYS576=19, DYS570=17 што га уз славу Лучиндан генетички потврђује као припадника рода Милобратовића. Од својих приватних вриједности Тојчић има само нешто нижу
DYS635=21. Са појединачним припадницима рода Милобратовића, вриједност
DYS439=12 га повезује са Јовељићем из Кореташа/Лопаре, а вриједност
DYS635=21 са Божовићем из Надинића/Гацко. По укупном хаплотипу блиски су му сви припадници рода Милобратовића: Шешлије, Шиљеговићи, Бодироге из околине Фоче, али и Пантићи из истог мјеста Славина/Вареш.
У етнографској литератури је о њима записано сљедеће:
"Лазаревићи, Вељанчићи и
Тојчићи (12) су заједничког порекла. Сродство је међу њима већ толико далеко, да међу собом ступају у брачне везе. Старином су Миобратовићи из Херцеговине. Даље порекло воде из Требеси код Никшића. Најпре су се били населили у Ћећу под Чемерним. Исте су године прешли на Рокоче. Имали су велики мал, али им се ни ту није земља допадала за стоку. Одатле су гледали Стијене над Планиницом, и мислили да ће им ту бити добро. Један од њих дође на Планиницу да види, и кад је чуо да има хали чифлук Бјелопољаков, отишао је до бега. Кад је Бјелолопољак чуо да имају силиу стоку (400 глава ситне стоке и 30 коња), дао им је чифлук, и тако су се они населили на Планиници.
Била су их тада три брата: Стјепан, Панто и Јовеља. Ту су били кметови, али су почели куповати земљу по Славину, док нису купили цело село, и онда су неки прешли на Славин. Први је прешао Панто, од кога су сви Пантићи око Вареша. Његови потомци на Славину носе поменута презимена. Вељанчићи су прозвани по некој баби, која је била с Веле. Лазаревићи се зову по свом четвртом претку Лазару, који је био син или унук Пантин. Марко Лазаревић, коме је сада 60 година, зна ове своје претке: Нико—Никола –Лазар Панто. Сви служе Св. Луку."
Може се рећи да је наведено предање потврђено, а досад су тестирани из ове групе не само Тојчићи, већ и Пантићи и Јовељићи. Иако херцеговачки род Милобратовића у својим предањима помиње Требјесу код Никшића, биће изгледније да се ради о стариначком херцеговачком роду са подручја сјеверозападно од Билеће, који је у неком тренутку преузео дио никшићких предања (Никшићи припадају другој хаплогрупи). У прилог томе иде и чињеница да Милобратовићи дијеле посљедњу терминалну мутацију
Y183830, средњовјековне старости, са још једним старијим херцеговачким родом,
Солдама из Сузине /Берковићи.
Род Милобратовића детаљно је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" а о хаплогрупи I2-PH908>FT16449 може детаљније да се прочита на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/08/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft16449/Препорука је неки од дубинских тестова, како би се до краја испрофилисао род Милобратовића.