Tako da, u Maguljici ne vidim posebnosti a za Jelašku i Radinoviće ostavljam mogućnost mješanog stanovništva. Uostalom, koliko sam vidio, u defteru piše da nisu mogli ubicirati to mjesto i spominje se neki rudnik. Nebi bilo ništo neobično da je ta grupacija dobila vlaški status po nekoj funkciji u rudnicima što i može objasniti izmješanost.
Јелашке, Радиловићи и Магулице су једна цјелина, сва три села у влашком статусу и сва три почетком 17. вијека вјероватно католичка. Не вјерујем да су њихове влашке повластице биле у вези са рудницима, јер у попису Јелашки помиње се и примићур Владко, дакле су они имали свакако своју влашко-статусну основу. Може се само расправљати колико је она процентуално од свог становништва. Такође, рудници су имали посебан закон различит од влашког и види се то и у попису, гдје се рударским селима дају одређене повластице (али то нису влашке повластице).
Иначе нахија Каменско, односно Каменица или Прибић како се звала у средњем вијеку, увијек је била једна компактна заокружена цјелина од та три села:
У турском попису Босне из 1468. године помиње се:
NAHIJA PRIBIĆ drugo ime KAMENICASelo MAGULICA
domova 17, neoženjenih 6
Prihod 1.350
Selo Radićević
domova 21, neoženjenih 5
Prihod 650
Selo Jelaška
domova 11, neoženjenih 3
Prihod 650
UKUPNO: domova 49, neoženjenih14
Prihod 2.650
Не помињу се тада власи у том селу. Припадало је хасу Иса-бега, босанског санџакбега.
Хазим Шабановић о овој малој нахији пише:
"Nahija Pribić ili Kamenica javlja se prvi put 1469. g. pod oba imena, a, inače, češće pod prvim imenom. Tako 1485, 1489, 1516. i 1528. g. Mjesto Kamenica poznato je od 1382. g. kao rudarsko područje i carina, ali se župa ne spominje. Ova nahija prostirala se na desnoj strani srednjeg toka rijeke Krivaje pod Konjuh planinom. U njoj se od 1469. g. spominju sela: Magulica, Radičević i Blaška. Pripadala je Kraljevoj zemlji i 1489. g. kada se nalazila blizu područja nekakvih odmetnika (bogiye). Stoga su neka njena sela bila oslobođena vanrednih daća i plaćala su samo filuriju." (Напомена: Шабановић овдје погрешно идентификује ову Каменицу са средњовјековним рударскимтргом Каменица код Олова, који се налазио на сасвим другој локацији)
У турским пописима 1520-тих ова нахија је пописивана у истом обухвату:
Kamenska n., Brod kz., Bosna l.: TD 164/280
Maguliçe k., Kamenska n., Brod kz., Bosna l.: TD 164/65
Radikovik k., Kamenska n., Brod kz., Bosna l.: TD 164/65
Valide-i Halidbey çf., Yelaşka k., Kamenska n., Brod kz., Bosna l.: TD 164/65
Yelaşka k., Kamenska n., Brod kz., Bosna l.: TD 164/65
Поменуо бих још једна запис
Миленка Филиповић из његове студије о Олову:
"Сви поменути путници и извјештаји (Балићевић, Гргичевић, Ограмић, Маравић) истичу како оловском манастиру долазе и православни из околине. Двојица су, пре прелаза у католичку веру могли бити само православне вере и врло вероватно из најближе околине. Да су били из даље околине, о њима би се старао који други фрањевачки манастир, којих је тад било више око Олова (Сутјеска, Високо, Сребреница, Градоврх, Тузла). Православни, свакако из близине Олова, како саопштава Гргичевић ометали су католике да уведу нови календар. По једном предању и на територији самог Олова било је и раније православних: у селу Погарима се прича да је на њиви Погарима живео неки врло богат "Србин" (тј. православни) и да је давно побегао одатле."
