Срби из Средње Босне - генетичка слика и порекло породица

[Небојша]

Отварам тему о пореклу и генетичкој слици Срба из Средње Босне. Некако смо области где су Срби мањина углавном запостављали, иако могу бити од важности за разумевање укупне генетичке слике и миграција Срба.

Издвојићу најпре тестиране из данашњег Средњобосанског кантона, тј. из општина Бугојно, Бусовача, Добретићи, Доњи Вакуф, Јајце, Кисељак, Крешево, Травник и Витез. Касније би могли да обухватимо и тестиране из Зеничко-добојског кантона. Срби из Средње Босне могу делимично птицати од староседелаца ове области, затим старије и оне скорије херцеговачке струје досељеника. Вероватно да је у читавој области остало трага од оних српских миграција ка Крајини, али исто тако има и каснијих досељеника управо из Крајине.

I2

Марић, Св. Симеон Богопримац, Мудрике/Травник, I2-PH908>Y134585
Марић, Св. Симеон Богопримац, Витовље/Травник, I2-PH908>Y134585
Перлић, Стевањдан, Шишава/Травник, I2-PH908>Y56203
Цвијановић, Ђурђевдан, Оборци/Доњи Вакуф, I2-PH908
Шкаво, Стевањдан, Травник, I2-S17250
Сукара, Лазаревдан, Доњи Вакуф, I2-S17250
Топић, Никољдан, Барице/Доњи Вакуф, I2-Y3120

R1a

Арамбашић, Никољдан Доњи Вакуф, R1a-M458>YP417
Бајић, Јовањдан, Бугојно, R1a-M458>YP417
Бодић, Никољдан, Столац/Бугојно, R1a-M458>YP417
Попара, Јовањдан, Бусовача/Травник, R1a-M417

E1b

Херцеговац, Никољдан, Катићи/Бусовача, E-V13>Z5017>A18844
Драшко, Никољдан, Оборци/Доњи Вакуф, E-V13>Z5017>A18844
Загорац, Јовањдан, Ћорићи/Доњи Вакуф, E-V13>Z5018>Y128213
Нишић, Јовањдан, Јајце, E-V13

J2b

Ивица, Јовањдан, Урија/Доњи Вакуф, J-M205
Никшић (Ђурић), Ђурђевдан, Травник, J2b-M205>Y22059

[Atlantische]

Кренуо сам са отварањем истоветне теме, али срећом видех да је Небојша већ започео нешто слично.

Како тема није заживела требало би на почетку направити поделу ''исток-запад'', која поред географије укључује и различите правце и време насељавања Срба у подручјима које прати ова тема. Оне на западу, који су мени у главном фокусу и које је Небојша већ навео преко резултата из општина које се наслањају на Скопљанску и Лашванску долину треба према досадашњим резултатима и познатим кретањима поделити у две условне категорије: старије становништво присутно на овом подручју још од касног средњег века и касније досељенике, ''повратнике'' из углавном оближњих крајева, Купреса, Јања, Гламоча. Овдашњи српски родови су у најближој вези са тамошњим и родовима из Крајине, док део њих попут I2a-Y134585 Симеунштака ближе везе показује са подручјем Влашића, Вучије планине и северне Босне.

С друге стране, Срби из источног дела Средње Босне, Вареша, Олова, Високог, сарајевског краја, у доста већем броју потичу од ''скорашњих'' (старо)херцеговачких досељеника, са краја 18. и почетка 19. века, а многи од тамошњих родова памте конкретна братства и области из којих су доселили. У мањој мери, нарочито у околини Сарајева су присутни и досељеници из Крајине.

Наравно, све ово написано треба сватити условно, јер су сваки род и област прича за себе.

Уз ''стариначку'' групу коју сам најпре навео прилажем два овогодишња занимљива резултата која можемо повезати са њом и Драјверов коментар на ово становништво.

Један доста занимљив резултат.

Доведен, I-FGC21732.

Доведени/Доведани су искључиво са подручја Доњи Вакуф-Травник-Јајце, славе Пантелијевдан. На пројекту имамо четворицу Пантелијевштака припадника ове подгране, из Барање, Тамнаве и Старог Влаха.

30. Пејић, Тривуњдан, Причани, Нови Травник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316>Y155362. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности, па има и велики број релативно блиских поклапања. Једно од најближих поклапања (3 разлике на 24 упоредива маркера) има са Бигом из Доњег Бабиног Потока код Врховина, са којим дели и ретку славу Тривуњдан, па је готово извесно да припадају истом генетичком роду.

Доста интересантан резултат, јер потиче од Србина из подручја на правцу Бугојно-Нови Травник гдје је једно српско "острво" постојало у католичко-муслиманском окружењу. Ових неколико српских села ту вјероватно постоје још од 16. вијека и очували су се у православљу јер су се налазили у влашком статусу. Становници ових села пописани су у попису Клишког санџака из 1550. године. Без обзира што тестирани помиње Далмацију, чини ми се да у тој области није било пуно кретања становништва након 16. вијека, а цијела та група би требала потицати од херцеговачке струје која се кретала од горње Неретве, преко Раме до горњег Врбаса и даље према Јању и Змијању. И свакако занимљива је и ова веза са личким Бигама, што показује да је подручје Ускопља било транзит за један дио крајишких родова.

[drajver]

Прије доста времена покушао сам лоцирати насеља Срба у Средњој Босни па сам био урадио и карту, која ми је остала на драјву. Постављам је овдје. Можда буде од користи. Углавном су приказана она насеља која се налазе ван територијалне везе са српским насељима, било западно било источно.



Атлантише је добро резимирао ситуацију у односу на родове исток-запад. По мени су најинтересантнији ови српски родови источно од Бугојна и на превоју Комар, који су се очували у компактнијој територији. Потомци некадашњих дербенџија, чувара кланаца и путева у влашком статусу. Што се тиче лашванске и врхбосанске долине, ту мислим да су српски родови почели у мањим групама да се насељавају махом од 18. и у 19. вијеку. Мислим да је западна условно названа "крајишка" струја била доста јака, чак и на подручју око Сарајева и да не заостаје пуно за херцеговачком.

Било би најкорисније кад би успјели лоцирати насеља и презимена ових група између скопаљске и лашванске долине. То би могли бити старинци из 16. вијека.

[Atlantische]

Што се тиче лашванске и врхбосанске долине, ту мислим да су српски родови почели у мањим групама да се насељавају махом од 18. и у 19. вијеку.

Да, та села са Србима између Травника и Јајца су изгледа од ''скоријих'' досељеника из околине. Гледајући их, на једном месту су сабрана презимена са Влашића, Ускопља, Јања, из Крајине, ретко ко са неком великом цифром на попису из 1991. Мислим да те старинце, потомке мартолога и дербенџија попут можда баш Доведена и Пејића без да то потврдимо тестирањем можемо тражити по уникатним презименима и славама, својевремено смо правили списак тамошњих родова занимљивих за тестирање.

[drajver]

Везано за резултат Пејића и Бига, важно је подсјетити да њиховом роду по свој прилици припада и католик Жуљ-Раштегорац са купрешког поља. Презиме Раштегорац највјероватније указује на неко даље поријекло из мјеста Рашка Гора сјеверно од Мостара. Не би ме зачудило да је цијели род у предтурско доба боравио негдје на том подручју.

Подсјећам на обухват Клишког санџака из 1550. године, који еј сликовит приказ како су неки родови из долине Неретве могли завршити у Крајини и западним дијеловима средње Босне.

[Христифор]

На Српском ДНК месецу смо имали тројицу тестираних са простора Средње Босне и сва тројица су Р1а. Постојеће тенденције указују да би ово могла бити једна од области са највећим процентом наведене хаплопрупе у Срба.  Надамо се наставку тестирања средњобосанских родова у времену које долази.

30. Пејић,  Тривуњдан, Причани, Нови Травник

R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316>Y155362.

61. Јанковић, Јовањдан, Голеш, Травник, R1a-M458>L1029.

46. Николић ,   Никољдан, Лозна, Бановићи, R1a-M458>L1029.

[filipi]

На Српском ДНК месецу смо имали тројицу тестираних са простора Средње Босне и сва тројица су Р1а. Постојеће тенденције указују да би ово могла бити једна од области са највећим процентом наведене хаплопрупе у Срба.  Надамо се наставку тестирања средњобосанских родова у времену које долази.

30. Пејић,  Тривуњдан, Причани, Нови Травник

R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316>Y155362.

61. Јанковић, Јовањдан, Голеш, Травник, R1a-M458>L1029.

46. Николић ,   Никољдан, Лозна, Бановићи, R1a-M458>L1029.

Gdje je opisan rezultat Nikolica iz Lozne?

[Христифор]

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7554.msg202465#msg202465