Аутор Тема: Историја македонског језика  (Прочитано 1122 пута)

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Историја македонског језика
« послато: Фебруар 28, 2023, 05:58:26 поподне »
Шта знате и мислите о историји овог језика? Да ли је он за вас засебан језик, или пак дијалект бугарског или чак и српског?

Мој неки полулаички закључак је да је мкд. језик дефинутивно најсличнији Призренско-Тимочком дијалекту нашег језика и да је он његова 'бугаризованија' верзија. Да је македонски уствари нешто слично ПТ-у само уз утицаје из Бугарске поготово за време Турака и бугарске егзархије и побугаривања тог становништва кроз цео 18. и 19. век

Негде сам читао да су комунисти када су кодификовали тај језик увели доста бугаризама, а издавањем сваке следеће нове граматике и речника ттог језика све је више бугаризама?

Свакако занимљива тема за дискусију.

Српски - Македонски - Бугарски
Ја - Јас - Аз
У - Во - В
То - Тоа - Това
....

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Историја македонског језика
« Одговор #1 послато: Фебруар 28, 2023, 08:20:36 поподне »
Управо је обрнуто. Прво, сигуран сам да ти под македонским подразумијеваш западномакедонске дијалекте, на којима је заснован књижевни македонски језик.
Кад упоредиш тај дијалект са српским језиком, доћи ћеш управо до супротног закључка. Да се поетски изразим, то је језик којем су зидови и кров српски, али темељ бугарски. Јер упркос огромној блискости са говорима јужне Србије, (западно)македонски има потпуно различит темељни диференцијални језички слој у односу на српски (штокавски).
Или још боље, то је бугарски дијалект који се од краја средњег вијека почиње развијати у "српском смјеру" и добијати све више штокавске боје.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 912
Одг: Историја македонског језика
« Одговор #2 послато: Фебруар 28, 2023, 08:35:35 поподне »
Префикс бугарски и било шта повезано са истим  је било у најмању руку прилично непопуларно  током постојања СФРЈ и СР Македоније . Србизми су основа  македонског књижевног језика уз српску  ћирилицу која је имала мање измене.
« Последња измена: Фебруар 28, 2023, 08:37:27 поподне Христифор »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Историја македонског језика
« Одговор #3 послато: Март 01, 2023, 10:45:55 пре подне »
Управо је обрнуто. Прво, сигуран сам да ти под македонским подразумијеваш западномакедонске дијалекте, на којима је заснован књижевни македонски језик.
Кад упоредиш тај дијалект са српским језиком, доћи ћеш управо до супротног закључка. Да се поетски изразим, то је језик којем су зидови и кров српски, али темељ бугарски. Јер упркос огромној блискости са говорима јужне Србије, (западно)македонски има потпуно различит темељни диференцијални језички слој у односу на српски (штокавски).
Или још боље, то је бугарски дијалект који се од краја средњег вијека почиње развијати у "српском смјеру" и добијати све више штокавске боје.

Сад ме прости, нећзжу да контрирам и ширим 'великосрпску пропаганду', али зар нису централнозапанди македонски дијалекти и уопште сви дијалекти до јатове границе и реке Искар ближи српским књижевном стандарду него бугарском?

Зар није већа разлика 'источних' и 'западних' 'бугарских' дијалеката него између 'западних' и српског књ. стандарда? Негде сам читао на овом форуму да се говорници тих дијалеката никако не могу повезати за бугарском етничком и језичком цртом

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1705
  • I-A1328
Одг: Историја македонског језика
« Одговор #4 послато: Март 20, 2023, 05:54:05 поподне »
Испрва би један језик - прасловијенски и тада сви казиваху свѣтја и медја.
Када једни почеше говорити свѣћа и међа, други пак свешта и межда ту се раздвојише и појде сваки својим путем и биху раздјељени.
Онда када су многи Власи прешли на словијенски језик, унесли су многе особине свога старога језика у тај словијенски говор и тако је кренуо један вал балканизације.
Тај вал је захватио цијел крај гдје говоре свешта и межда и само источни крај говора у којем се говорило свећа и међа ( што је једно с свеча и меџа ).

Они који кажу цвекја и мегја, не може бити да је настало посредством "свешта и межда", него је пак настало изравно из  светја и мегја и представљало свој говор од распада прасловијенскога.
Али и тај говор је захваћен великим валом балканизације. Та источнобалканска стилско-граматичка обојеност, која је караткеристична за влашки, албански и грчки је веома повезала та три словијенска говора, тако да су срасли у нешто се данас у бугарској традицији назива трима дијелактима бугарскога језика.

Ако ћемо искрено, довољно су слични, да се назову једним језиком, али ако ћемо гледати исторички, ондје гдје се говори свећа, међа или свеча, меџа по западној Бугарској испрва су чинили србско кољено Словијена;
Јесу ли називи бугарски и македонски за остала два говора прикладни?
И јесу и нијесу. Ако ћемо те говоре називати бугарскима по Бугарском Царству, како се и русски назива по Русском Царству, онда да, и македонски и торлачки се могу назвати бугарскима.
Ако ћемо по судити по јестаству и разуму и једни и други и трећи искона су свој језик називали словенским, како је забиљежено у црквеним књигама Бугарскога Царства и сада када су се расцијепали по мјесту житељства или по племенима, ваља им и најти прикладно име, да се различе. Најтачније би било скупа их називати бугарословенски, а понаједин источни и западни бугарословенски.
Али пошто ни Руси неће измијенити назив језика из русскога, тако неће ни ови други из Бугарскога. Словијени су вазда били издајице свога имена и најрадије им је прилијепит на се име силних и моћних, па се сами дичит.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 724
Одг: Историја македонског језика
« Одговор #5 послато: Март 21, 2023, 09:33:30 пре подне »
Испрва би један језик - прасловијенски и тада сви казиваху свѣтја и медја.
Када једни почеше говорити свѣћа и међа, други пак свешта и межда ту се раздвојише и појде сваки својим путем и биху раздјељени.
Онда када су многи Власи прешли на словијенски језик, унесли су многе особине свога старога језика у тај словијенски говор и тако је кренуо један вал балканизације.
Тај вал је захватио цијел крај гдје говоре свешта и межда и само источни крај говора у којем се говорило свећа и међа ( што је једно с свеча и меџа ).

Они који кажу цвекја и мегја, не може бити да је настало посредством "свешта и межда", него је пак настало изравно из  светја и мегја и представљало свој говор од распада прасловијенскога.
Али и тај говор је захваћен великим валом балканизације. Та источнобалканска стилско-граматичка обојеност, која је караткеристична за влашки, албански и грчки је веома повезала та три словијенска говора, тако да су срасли у нешто се данас у бугарској традицији назива трима дијелактима бугарскога језика.

Ако ћемо искрено, довољно су слични, да се назову једним језиком, али ако ћемо гледати исторички, ондје гдје се говори свећа, међа или свеча, меџа по западној Бугарској испрва су чинили србско кољено Словијена;
Јесу ли називи бугарски и македонски за остала два говора прикладни?
И јесу и нијесу. Ако ћемо те говоре називати бугарскима по Бугарском Царству, како се и русски назива по Русском Царству, онда да, и македонски и торлачки се могу назвати бугарскима.
Ако ћемо по судити по јестаству и разуму и једни и други и трећи искона су свој језик називали словенским, како је забиљежено у црквеним књигама Бугарскога Царства и сада када су се расцијепали по мјесту житељства или по племенима, ваља им и најти прикладно име, да се различе. Најтачније би било скупа их називати бугарословенски, а понаједин источни и западни бугарословенски.
Али пошто ни Руси неће измијенити назив језика из русскога, тако неће ни ови други из Бугарскога. Словијени су вазда били издајице свога имена и најрадије им је прилијепит на се име силних и моћних, па се сами дичит.
Таман помислих да сам скапирао, кад оно... ;D