3. ДЕО:Дакле, дубинске генетичке анализе су доказале да су полимско-тарски Никшићи
истородни са Никшићима Оногошта и Роваца одн. да су и једни и други припадници FT190799 хаплогрупе, тачније низводне
Y189944. Као што се за ове друге (за Никшиће средњовековне жупе Грачаница код Оногошта, Требјесе и Роваца) може рећи да су профилисани никшићки огранци, исто тако се и бројне гране испод Y189944 могу довести у директну генеалошку везу са Лимским/Тарским Никшићима. Осим бијелопољских
Кургаша и Војиновића (и једни и други се налазе на Y189944* нивоима), ту су и
Радуловићи и Пришуњци из околине Пријепоља са предањем о пореклу из мојковачко-колашинског краја (Y189944*),
Скерлићи са предањем о Бијелом Пољу (још једна Милошева неиспуњена жеља) као и њима нешто ближи тестирани рођаци
Бихорци из новопазарског краја и муслиманска братства
Вејсиловићи и Тахировићи, у грани Y189944>Y264395, затим
Милекићи из Драгачева са предањем о пореклу из Бихора (Y189944*), поменути Тарски Никшићи из Прошћења (
Спајићи, Минићи и Јовановићи и њихови исељени рођаци у бијелопољском крају и Шумадији)
и бројни други тестирани исељени родови. Сви се они заједно, са заједничком
Y189944 SNP мутацијом, налазе на међусобно истом генеалошком нивоу старости (удаљености и раздвојености), не само у односу на Требјешане Y189944>Y263686, већ и на остале Y189944 гране, који представљају генеалогије жупских и ровачких братстава (иако су њихове позиције на стаблу већ сада јасне, недостаје још само по један WGS резултат
Драговољића и Ливеровића испод Y331554 одн.
Рашковића и Влаховића испод Y250780, да се и они додатно генетички испрофилишу, као и њихови подогранци будућим SNP тестовима, што нам је приоритет).
Сасвим је јасно да је Милош покушавао на бројне начине да одбрани своју застарелу хипотезу о генетички различитим Никшићима, хватајући се за разне сламке па и за ову последњу и најтању - Требјешане, када је постао свестан тога да му прошћенски Тарски Никшићи представљају огромну сметњу и непремостиву препреку, ка верификцији исте, и не само они (WGS резултат Јоксимовића, пореклом из колашинског Требаљева, биће само
шлаг на полимско-тарску торту, чији састав је већ извесно време добро познат са осталим дубинским генетичким анализама Никшића). Штета је што више не живимо у ери кратких хаплотипова, на којима се уз крајње нерепрезентативни узорак и заснивала његова методологија истраживања (Тарских) Никшића, када је и дошао до првих произвољних интерпретација, пројектујући једну од највећих грешака у српској историографији и етнографији. Међутим, видети данас толико Требјешана/Ускока, без иједног историјско-генетичког упоришта па и традиционалног сведочанства, у грани коју чине Тарски Никшићи села Прошћења код Мојковца и у разним другим гранама (поново га цитирам: "Оdgovor za sve njegove tzv. Tarske ili Limske Nikšiće, kako god da ih naziva, leži u Trebješanima..."), то већ спада и у методологију једнодимензијалног привида и површног погледа и приступа, који иде руку под руку и са менталитетом индивидуализма и нарцисоидности (уздржао бих се од дељења још пар особина које би додатно објасниле Милошево одбијање тј. неспремност прихватања истине о Тарским Никшићима, с обзиром да није адекватна његовим произвољним убеђењима и визијама).
Шта су нам дубинске генетичке анализе Никшића још откриле? Пре свега, из једног потпуно новог, научног угла сагледавања проблема прошлости, данашњим истраживачима је омогућено да померају границе својих сазнања, како о властитом пореклу тако и о роду Никшића. Оне на најбољи могући начин утичу на наше досадашње сазнајне процесе, која користећи се постојећим знањима, генеришу нова, а то су расветљавања миграторних кретања наших предака, укључујући и оних од којих су касније настали огранци у Оногошту и Ровцима, као и питање матице рода Никшића али и генетичке хетерогености и прибраћивања/призећевања других родова Никшићима Иако расправа о матици није у контексту са постављеним питањем/насловом ове теме, подсетио бих овом приликом само на једну интересантну, историјску чињеницу о пореклу Никшића Потарја, забележеној у дефтеру из 1455. године за Никшиће села Прошћење, Стричина и Робковина, у којем за ову групацију Никшића стоји одредница
Лимски Никшићи. Ова забелешка, заједно са генетичким резултатима, најбоље указује да је матица Никшића данашњи бијелопољски крај.
Може се полемисати о томе када су се (Лимски) Никшићи стабилизовали на Тари, историјски помен Вукослава Никшића крајем 14. века, Пашајитовог изасланика, сугерише нам да су се Никшићи ако не пре, онда највероватније током 14. века населили у овом делу Потарја, из неке од суседних жупа (Лим, Љубовиђа, Брсково). Симпатизери предања Никшића Оногошта и Роваца, могу наравно истицати тзв. "немањићку традицију" и порекло Никшића са Грбља и од Немањића, теорију која је још пре појаве генетичке генеалогије била научно неоснована и међу историчарима најчешће оспоравана (чијих поштовалаца чини ми се да нема ни међу самим Уредништвом). Неки други могу полемисати о Оногошту као матици и тд. а ко гарантује да Никшићи не потичу рецимо из Ниша, Осијека, Дубровника или са Тимока?
Све то је овде апсолутно небитно одн. нерелевантно за ову тему, под овим и оваквим насловом, јер било да су Лимски/Тарски Никшићи аутохтони, старорашки род или досељени род (одакле год и било кад) у област Средњег Полимља и Потарја, не може се више инсистирати на научно-фантастичној конструкцији о њима као генетички различитом роду у односу на Ровчане, Жупљане и Требјешане, јер по њима сви они заједно, осим генетичке повезнице Y189944 и њених пар низводних грана, имају и још једну (племенску) карактеристику, а то је заједничка крсна слава Лучиндан.