Хвала Zor на илустрацији. Некада се ствари боље виде на слици када се прикажу, то је дефинитивно.
За Плањане да су претече Шаранаца сам и сам много пута говорио, па самим тим и Раич Милошевић, један од првих приложника манастира Добриловине. Такође сам и за Колашиновиће скоро сигуран да су Бјелопавлићи, и да се главнина њих одселила у данашњи И. Колошин, чијем су имену и кумовали и давали кнежеве.
Да увидио сам да ми треба илустрација да бих боље сагледао слику. Онда након што сам завршио са селима из дефтера прешао сам на катастих из твог чланка и ту сам уочио Раича Милошевића и рекао себи, па малоприје сам утврдио да су житељи Плане власи Лимски Никшићи. Онда сам нашао податке о Билећкој Плани итд.
За Колашиновиће нисам баш истраживао али изгледа логично. Брат очевог оца (који је и основао гимназију у Бијелом Пољу) је писао докторску дисертацију о говору и нарјечју Ибарског Колашина.
Да пређем на влашка села из пописа 1455. Види се да су 3 од 4 између Мојковца и Колашина, али и једно у непосредној близини Бијелог Поља... Крушево. Могуће да је баш ту био неки FT190799, заслужан за име нахији и славу међу делом рода Y134578. Крушево је и најближе селима за које се може рећи да су матица Y134578: Церово, Обод, Лепенац, Бистрица и Сиге. Једино је Липово било јужније. И нова села која се јављају у каснијим пописима претежно гравитирају ка Крушеву. Изгледа да је баш ту, у непосредној близини Крушева у месту Љетине била царина Пашајита, кога је служио Вукослав Никшић. Дакле и даље мислим да је неки Никшић као влах, био на том простору, а да је можда баш Крушево то место.
Слажем се, у ствари имамо индикацију о томе. Наиме прве спахије су Степан син Никшића који држи Бистрицу, те очито његов син Владко син Степана који држи Церово и Сигу. Бистрица и Церово су у непосредној близини Крушева и Љетина.
Остали спахије њих шест који држе по двојица три села, не изгледају родословно повезани.
Обзиром да је Владко већ спахија 1455, претпоставимо да је зрео и да има 30-так година, то одмах Степана Никшића ставља у контекст потенцијалног сина Вукослава Никшића. А видимо и да касније 1471.+ и праунук Пашајита држи то подручје, вјероватно ни то није случајност..
Такођер, Степан је Никш
ић није син Никше, као што су други спахије уписани у том облику "син од". Дакле овдје имамо патронимик, те је и сам Степан син човјека који је Никшић, односно врло могуће Вукослава Никшића. То дефинитивно упућује на FT190799 као и патронимик Никшић сам по себи.
У овом случају имамо практично један род тј. особу и његове најближе сроднике. А остали спахије могу бити како Никшићи тако и локалци. Па Карличић нпр. може чак потицати и од једног од њих.
Што се генетике влаха тиче на том простору, поставио бих једно питање... Шта ако се покаже да је род Y134578 из источнијих крајева и да има везе са Власима, у генетичком смислу?
Онда су свакако имали и ту фазу. Мада тешко обзиром да је грана узводна препознатљива по 19=14, а таквих хаплотипова нема међу Румунима и Цинцарима, осим оног Олђе који је и радио NGS, но ти си спомињао да би могао бити и српског поријекла. А и није баш близак тарским Никшићима.
Но Плањани као власи и са условно "локалном" генетиком изгледају као потенцијални шириоци влашког начина живота и статуса у том подручју, па и на Никшиће с којима су очито имали неку везу, иако је од бар друге половине 17. в више нису имали. Имали су и четврто село јужније 1455. али није било насељено, међутим јесте касније (зато сам ставио "P").
Елаборирај мало ово.
Поставио сам у теми о Никшићима, да род Љешњана Војинића ту има везу, но и нисам узео неке чињенице у обзир које сад јесам. Обзиром на њих Никшићи јесу главни кандидат за влахе манастира Мораче или бар јачи од Љешњана.
