Војиновићи су изгледа веома популарни, толико да се читаве теорије врте око њих. Већ сам имао преписку на овој теми са Владимиром везано за њих, али за разлику од других братстава, њихово предање о доласку из Жупе средином 18. века је лаконски одбацио. Делом зато што тестирани Војиновић не памти одакле потиче, али пре свега јер се не уклапа у зацртану причу о матици Никшића у долини Таре и Лима.
Ево шта пише Милета Војиновић у раду о Пљеваљском крају:
15. Војиновићи су потомци старе племићке куће Војиновића, односно војводе Никше. Око 1750. године, један Војиновић крену из Никшићке Жупе за Србију и задржа се у Равној Ријеци. Неки Турчин Мартиновић уби Добричина сина Војна те Добрица са братом Милијом (Иванови синови) дође у Трешњицу 1826. године, на имање Деда Ђурђевића. Наредне године два Војиновића одоше у Равну Ријеку и убише оног Мартиновића. Убрзо их Дедо отера са имања и населише се у Заједни до (између Кричка и Црнога врха) 1818. године, на имање Раповића, као чифчије.
Дакле, не само што знамо да су у Затарје дошли из Полимља, већ знамо и да су у Полимље дошли директно из Никшићке Жупе и то у 18. веку. Никакви они староседеоци нису нити имају везе са Тарским Никшићима са турских пописа, па самим тим ни са тим Војином који се тамо помиње.
Господине Вукићевићу, наравно да ми је познат рад Милете Војиновића у којем је укратко наведена генеалогија Војиновића, али Ви заправо ништа не знате о генеалогији тестираног Војиновића из Церове код Бијелог Поља, даљим пореклом из Мајсторовине код Брскова. Управо је она доказ као и родослов ове линије Војиновића да су они старинци на простору Потарја. Као што и сами вероватно знате, стари Војиновићи нису забележени у Никшићкој Жупи, нити постоје међусобне повезнице братстава у Жупи са Војиновићима, нити их данас доле има у великом броју, тачније, за саме Војиновиће из Никшића се поуздано зна да су скорашњи досељеници из 19. века.
Дакле, не само да се одбацује њихово предање о пореклу из Жупе, већ се иде и корак даље, па тако имамо самоуверену тврдњу да Војиновића у Жупи никада није било.
Међутим, пре неког времена ме је на један користан податак о Војиновићима упутио неко ко има подужи стаж на овом форуму, иако није активан у последње време. Искрено, мрзело ме је и да постављам тај податак, али пошто се Војиновићи помињу чешће него иједно друго братство, ред је и нешто ново да се напише о њима, за промену. Милован Ђилас на самом почетку своје познате књиге
Бесудна земља каже да његови Ђиласи потичу од Војиновића и томе детаљно пише.
Дакле, није само предање Војиновића из Полимља у питању, већ се и у Жупи зна да их је било. Милован Ђилас тврди да је тек његов деда прихватио да породични надимак Ђилас постане и званично презиме, што значи да се презиме Војиновић задржало у Жупи све до 19. века, те је предање о досељавању Војиновића у Полимље средином 18. века сасвим реално. Наравно, уз сво поштовање за чувеног Војина за турског пописа.