Познати српски сценариста Синиша Павић, рођен је у Сињу 1933. године и поријеклом је из хрватске породице. Наишао сам на мрежи на један садржајан текст сињског аутора под називом "Sinj u sjećanjima i političkim pogledima Siniše Pavića: kritički osvrt". Не знам колико је све што је наведено у тексту објективно, али ако ништа друго, даје причу о породици Синише Павића испричану и са те сињске стране. Такође, кроз причу о овој породици могу да се сагледају и сви апсурди политичких и етничких идентитета на овим просторима.
Отац Синише Павића, Анте Павић Ђуса, био је један од истакнутијих пројугословенских и просрпских Хрвата у Сињу у периоду између два рата. Данас се такви у Хрватској углавном описују као ОРЈУНАШИ и то у крајње негативном контексту. Додуше за Ђусу та одредница да је ОРЈУНАШ одговара истини. Из описа и свједочења који се могу прочитати у тексту, чини се да је Ђуса био "impulsivan, stalno pod tenzijom i u konfrontaciji"
Сам Павић и његов брат овако описују дјеловање свог оца у Сињу:
“Dođe rođendan mladog kralja Petra, 6. septembar. Moj otac izvisi jugoslovensku zastavu. Vijori se ta zastava kroz prozor naše kuće u Sinju. A preko puta naše kuće su popovi (мисли се на фрањевце). Centralni deo grada zauzimala je velika katedrala sa sjemeništem. Otac je imao veliki revolver. Bio bi spreman i da puca.
Noću su prolazili pijani seljaci iz okolnih sela. Vijori se ona jugoslovenska zastava, a oni počnu da mu psuju srpsku…, ne znam ni ja šta. On opali u mrak sa prozora, dva metka u vazduh, a oni se razbeže."
Хрватски аутори са друге стране, управо Анту Павића Ђусу означавају као неког ко је предњачио у политичким и физичким обрачунима у Сињу оног времена. Град, иначе скоро у потпуности етнички хрватски, је био подијељен између прохрватске фракције коју су предводили фрањевци из локалног самостана и пројугословенске и просрпске опције коју су предводили ОРЈУНАШИ попут Павића и вође сињских алкара. Сињски аутор је забиљежио сљедеће:
"Najveći incident u kojem je sudjelovao Ante Pavić zbio se na Alki održanoj 18. kolovoza 1935. Pavić je inače bio alkarski momak alkaru Anti Barezi Anćoni i u toj ulozi je sudjelovao i na Alki 1935. na kojoj je došlo do sukoba prosvjednika, pristalica HSS-a i žandarmerije koja je ubila jednog, a ranila više prosvjednika. U svom članku o neredima na Alki 1935. povjesničar Nikica Barić donosi izvještaj koji je dr. Ivo Smolić, zamjenik zastupnika HSS-a Pavla Krce, uputio ministru unutarnjih poslova dr. Antunu Korošecu. Prema Smoliću, do sukoba i nereda na Alki došlo je po otpočinjanju govora alkarskog vojvode Vice Grabovca. Masa iz gledateljstva, većinom pristalice HSS-a, stala je prosvjedovati na govor tadašnjeg alkarskog vojvode koji je bio poznat kao istaknuti pristalica diktature kralja Aleksandra. Kako dalje navodi Smolić, prosvjednici su klicali „Živio Dr. Maček“
na što je alkarski momak Ante Pavić odgovorio vičući „Dolje Maček i dolje Hrvatska“, a zatim i svojom puškom udario jednog seljaka. Sukobi su se s alkarskog trkališta preselili na sinjsku Pijacu gdje je prema izvještaju Smolića, Pavić puškom opet nasrnuo na seljake nakon čega su žandari pucali i ubili Nikolu Šipića, tragičnu žrtvu prosvjeda i žandarmerijskog nasilja."
Међутим брат Синише Павића другачије описује тај догађај:
"Damir Pavić u razgovoru za Audio i Foto arhiv Simić nudi dijametralno drugačiju sliku zbivanja na Alki 1935. On ističe da je te godine na Alki došlo do sukoba između jugoslavenski orijentiranih Sinjana i “fratarskog pomlatka iz sjemeništa”. Dalje navodi kako je njegov otac bio pogođen kamenom prilikom odlaska s trkališta, nakon čega je napadača udario kundakom svoje puške. Nakon što je sjeo u kavanu u središtu Sinja nožem ga je pokušao pogoditi “neki tip, mačekovac, haesesovac iz Muća”. Po sinovljevoj priči, nož nije uspio pogoditi Antu Pavića koji je narednog dana otišao u Muć, pronašao navodnog napadača te ga “ubio od batina i bacio u jarak”."
Како год, породица Павић се у предвечерје Другог свјетског рата, 1938. године, доселила у Београд. Њихов долазак у Београд је личио на својеврсно предратно избјеглиштво.
Нисам истраживао које је даље поријекло сињских Павића. Чини ми се да их има више у Сињу и нисам сигуран да ли су сви истог рода. Било би интересантно кад би се неко од Синишиних тестирао.
Занимљиво да Хрвати Синишу Павића никад нису ни покушали да својатају. На Википедији немају чак ни чланак о њему. На српскохрватској википедији стоји податак да је српски сценариста, док српска википедија наводи податак да је рођен у хрватској породици.
Линкови на текстове:
https://zizic.wordpress.com/2017/12/27/sinj-u-sjecanjima-i-politickim-pogledima-sinise-pavica-kriticki-osvrt/и нешто о сињским алкарима и Карађорђевићима
https://www.vecernji.hr/vijesti/voda-alkara-u-kraljevini-shs-postaje-vojvodom-1015725
