Новогодишња ДНК недеља 2023

[Ojler]

Pojavio se neki novi na „mom“ yfull stablu. A posto sam setio rezultata Nikolica
koji se testirao u ovoj DNK akciji na Poreklu pitao sam se dali je mozda on taj koji se pojavio na yfull.

Аха, разумем сад.

[CosicZ]

Pojavio se novi rezultat na grani BY12700 koja se nalazi ispod procenjene grane Z17887 kojoj mozda pripada Nikolic. Test je uradjen kod Nebule. Dali imamo informacije ko moze biti ?

Само да има не баш блиске рођаке с мајчине стране на Сардинији и још даље међу Словенима.
https://www.yfull.com/mtree/H68/

[gordanapet19]

201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичне вредности на маркерима. Можда бих могао да издвојим једино 439=12, 389II=32, 570=19. Најближи на пројекту му је Будинчић из Банчића код Љубиња, али они славе Аранђеловдан. Њих двојица имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Деле споменуте карактеристике.

Овај крај Топлице није нарочито покривен истраживањима, па нам једино може помоћи Equinox, који је из оправданих разлога прилично заузет у последње време, али нема сумње да ћемо се временом вратити и на овај резултат.

Петровићу предлажем неки од напреднијих тестова.

Ovi Petrovići su se prvobitno nastanili u selo Krušar kod Ćuprije. Imam saznanja da su tamo već bili oko 1830 godine. Nakon toga se sele u Toplicu. Jeremija i Jevrem su locirani oko 1830 u Krušaru a potom se samo Jeremija sa porodicom seli u Toplicu. Slavimo SV. Trifuna. Zamolila bih Eqinoxa za detaljniji kometnar u vezi ovog rezultata.

[Vigan Demiri]

89. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-M241>Z638

"По Танасију Пејатовићу (Средње Полимље и Потарје) Бојовићи у Голешима воде порекло од Топаловића (топал - хром човек). Новица Бојовић објављује исцрпне податке о Бојовићима у Прибојским Голешима и њихов комплетан родослов, почев од Боја Бојовића – Топала, као најстаријег по имену познатог претка данашњих Бојовића у овом селу, а вероватно и Хер-Голешима. Бojo Топал је овде доселио око 1780. године, а као извор ових података Новица Бојовић наводи дело Андрије Лубурића “Дробњаци - племе y Херцеговини", Београд, 1930. године." (Милојица Нешов Спарић: Херцеговачка Голеша, 2006)

Бојовић припада добро профилисаном генетичком роду, тј. подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Потпуно поклапање са Јовановићем из околине Вишеграда, који је такође тестиран у склопу ове акције.

Више о том резултату:
Ови Николиће из Горњег Чарађа су према предању пореклом из Дробњака, што иде у прилог томе да је матица овог рода негде на потезу Потарје-Полимље.

Ovi šta su J2b M241  L283 Z615 Z597 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z0143 Y22894 iz koje mjesto imaju poreklo?

[Небојша]

Ovi šta su J2b M241  L283 Z615 Z597 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z0143 Y22894 iz koje mjesto imaju poreklo?

На основу досадашњих резултата, намеће се да им је матица област Старе Херцеговине и Старог Влаха. Говоримо о сигурним Y22894 хаплотиповима, који поседују карактеристичне вредности 635=24 и 643=9. 

[Алекса Матић SRB]

Мијаиловићи су се у Домишевину,по причи старијих , доселили  из суседног Радуња. У прилог овој тврдњи, говоре и наводи етнолога Р. Павловића у студији " Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године". Наводећи устаничке породице из Радуња, Павловић износи следеће: " Из Радуња: Вучковић Јевденије, Јовановић Величко, Веселин,Петар,Маринковић Илија,Милија, Мијаиловић Станоје,Стојановић Иван. Вучковићи и Јовановићи су један исти род-од Кулиза из Штаве.Слава св.Мина. Остале породице су од једног рода, пореклом из Ибарског Колашина, а старином из племена Мораче. Слава Арханђеловдан и Св. Јован Крститељ  ( 24.јуна по ст. кал. ). Оба рода вратила су се у ослобођено село". Дакле, у наводима се помиње и извесни Мијаиловић Станоје, који припада роду који слави Аранђеловдан и Ивањдан. Засигурно се ради о вашем претку.Ваши преци у Домишевину, долазе највероватније после 1878.године. Након 1878. чести су случајеви пресељавања појединих породица у суседна или оближња села блажевачког краја, где су притом новопридошле породице  куповином долазиле на имања породица која су исељавала у Топлицу. Припаднике овог рода, можемо наћи у оближњим и суседним селима: Ковизле, Радуње,Иричићи.Предања о пореклу из Македоније и Херцеговине су вероватно утицај старијих родова из Домишевине, које те области наводе као своје матичне области пре насељавања на источни Копаоник. Сва ова разнолика предања о пореклу, типична су за блажевачки крај. Нажалост, село Домишевина је једино село блажевачког краја за које немамо потпуне податке о пореклу родова.

Да ли знате још нешто о становницима из села Домишевине, моји Матићи су одатле, неки савет како да сазнам када су моји дошли у Домишевину ?

[Ивица Јовановић]

70. Паунковић, Ђурђиц, Бингула/Шид, I2-Y3120

Према наводима тестираног, породица чува предање по коме су у Срем дошли из Тимочке крајине, крајем 18. века. Тамо су се наводно прво презивали Косовац, али им је предак убио Турчина те због тога променио презиме и пребегао у тадашњу Аустрију, односно Срем.

Паунковићи су у Бингули забележени на попису Срема из 1828. године, када је у овом селу пописан Софроније Паунковић. Није сасвим јасно да ли се ово односило на Бингулу која је данас у шидској општини или суседну Стару Бингулу која припада општини Сремска Митровица. На истом попису је и у оближњем Кувеждину пописана Софија Паунковић. Данас у Срему нема насеља по имену Кувеждин (постоји само манастир са овим именом), али се вероватно ради о данашњем насељу Кувеждински Прњавор које је у саставу села Дивош, недалеко од Бингуле.
С обзиром да су Паунковићи на поменутом попису били малобројни, чини се тачним предање о њиховом досељавању у Срем крајем 18. века: ако је дошао само један човек, до 1828. године породица и није могла да се разграна.

Када је у питању предање о пореклу из Тимочке крајине, могуће да је оно "контаминирано" сазнањем да у Тимочкој крајини живи породица истог презимена, Паунковић. Ови Паунковићи из Тимочке крајине су тестирани у једном другом истраживању и установљено је да припадају другој грани, односно да нису сродни Паунковићима из Срема.

Хаплотип тестираног Паунковића поседује карактеристичан маркер DYS570=20 као и нешто ређе вредности DYS19=17 и DYS481=28, с тим што је маркер DYS481 брже мутирајући и није толико релевантан. У бази СДНКП хаплотип Паунковића има више блиских резултата, који се због географске удаљености, различите славе и поменутог предања на први поглед не чине филогенетички значајним. Потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера постоји са за сада необјављеним хаплотипом једног тестираног из околине Приштине који слави Никољдан, док са Стојановићем из Бајчинца код Прокупља који такође слави Никољдан има један маркер разлике на 23 упоредива. Разлика на једном до два маркера постоји и са хаплотиповима групе породица са простора Топлице и Косова које славе Врачевдан - родом Ковачана "Точанаца" (Филиповић, Доње Точане/Куршумлија; Стевановић, Брежани/Блаце; Војиновић, Главотина/Вучитрн; Нешић, Шљивовица/Вучитрн). Узимајући у обзир да сви поменути резултати поседују ређе маркере DYS570=20 и DYS19=17 који се јављају код Паунковића, као и предање тестираног да је породично презиме раније било Косовац, основано је претпоставити да претке тестираног треба тражити на простору Топлице и Косова.

Препоручио бих за даље истраживање неки од геномских тестова, а ако би требало "гађати" само једну млађу подграну кренуо бих од I-Z17855.

Да ли је род са породицом легендарног Ђуре Паунковића из Вршца?

[Ivan Pavlović]

147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане, J2a-L70

Тестирани је оставио податак о породичном надимку "Постолови". У литератури је то претпостављам следећи род: Деда Ђокини (Ђорђевићи) су непознатог порекла.(https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/)

У генетичком смислу, нема потпуних поклапања, али има више релативно блиских хаплотипова на простору југоисточне Србије и Шумадије. Чест случај код наших припадника J2a-L70. Од читаве ове групе српских J2a-L70, једино је Јовановић из Лесковца код Петровца на Млави урадио дубински тест, па можемо претпоставити да су и Ђорђевићи позитивни на J-Z40772. То је нека препорука за даље тестирање. Два маркера разлике од старих узорака J2a-L70 из околине Травника.

Поштовани, да ли је тестирани Ђорђевић доступан за контакт?
Из истог смо села, као и још пар тестираних, па бих да се повежемо како би смо евентуално организовали неко шире тестирање у нашем крају, обзиром да, колико видех, генерално из Општине Лебане има врло мало узорака.
Такође, једна допуна, породични надимак ове фамилије Ђорђевића су "Посталови" а не "Постолови" како је наведено. Иначе су близу моје куће.
Такође немају везе са фамилијом Деда Ђокини, барем колико је мени познато, то су други Ђорђевићи. У селу има најмање 4 фамилије Ђорђевића за које знам: Посталови, Црногоркини, Гинчини, Деда Ђокини, итд...