Новогодишња ДНК недеља 2023

[Иван Вукићевић]

166. Јанићијевић, Мратиндан, Приштина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног се од хаплотипа Бојковића (Ђурђиц, Урошевац) разликује на два маркера. С обзиром да деле карактеристичну вредност маркера DYS635=24, као и још пар вредности маркера које одступају од модала (DYS549=11, DYS533=11), највероватније су истог порекла. Сврстани су у род Џ у бази СДНКП.

Прадеда тестираног, који је живео у 19. веку у Приштини, звао се Јанићије Живковић, те су по њему узели ново презиме Јанићијевић. Породица нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

170. Николић,  Никољдан, Стубал, Блаце, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Припада роду Ракоњаца, чија је матица у селу Ракоње код Бијелог Поља. Хаплотип тестираног поседује две вредности маркера које нема ниједан други припадник рода: YGATAH4=10 и DYS635=11. То су уједно и једине две разлике у односу на хаплотип једног тестираног припадника рода из Ступа код Сјенице.

Тестирани је навео да Николићи потичу из околине Сјенице, што уз славу Никољдан коју славе Ракоњци, додатно иде у прилог припадности овом роду.

[Иван Вукићевић]

179. Митровић, Митровдан, Дучићи, Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча, као и претходно тестирани Митровић из истог места. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=11.

Митровићи су грана Дучића из истог места, а Дучићи су огранак Ђурђевића који су једна од грана Мрњавчића - Старокуча.

Чланак о роду Куча на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/

[Иван Вукићевић]

189. Мештровић, Зачеће Св. Јована, Ђурашевићи, Тиват, E-V13>Z5018>FGC11450>Y228147>FT28599>FT184022

Припада роду Шестана, чија је матица у истоименом племену у Крајини на Скадарском језеру. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS456=15. Најближе поклапање има са хаплотипом Папана (Никољдан, Кањоши/Буљарица/Будва), од кога се разликује једино на поменутом маркеру.

Сава Накићеновић је почетком 20. века у Ђурашевићима затекао 6 кућа Мештровића. Међу староседеоцима су у селу, а према Накићеновићу су у Ђурашевиће дошли из Црне Горе у 15. веку.

[Иван Вукићевић]

190. Беговић, Никољдан , Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=18.

Тестирани је навео да Беговићи потичу од Дрекаловића из Куча. Замолио бих га да прецизира од ког тачно братства из Куча потичу Беговићи, пошто овог презимена нема у самом племену.

[Црна Гуја]

165. Филиповић, Јовањдан, Горња Рженица, Плав

Припада хаплогрупи R1a-YP4141. Ово је јако стара (прва која се одваја од осталих R1 грана), прилично ретка, али и широко распрострањена грана хаплогрупе R1a, јавља се на простору од Британије на западу, преко централне Европе и Блиског Истока, па све до Индије. Филиповић је први тестирани у нашем пројекту коме НевГен предвиђа припадност овој грани, па самим тим нема ниједно ни приближно блиско поклапање. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS390=23, DYS385=12-12, DYS437=15 и DYS448=19. Апсолутна препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). У доступној литератури нема никаквих података о пореклу Филиповића, а тестирани је у упитнику навео да му се прадеда звао Саламброс а деда Марко Грк, што вероватно указује на даље грчко порекло.

[Црна Гуја]

Наредна двојица тестираних биће објављена заједно, с обзиром на исто презиме и место порекла, као и чињеницу да имају идентичан хаплотип на 25 маркера.

167. и 168. Цветковић, Аранђеловдан, Велики Јовановац, Пирот

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседују све карактеристичне вредности ове гране: DYS385=11-13, повишену DYS448=21 и снижену DYS643=9. Хаплотип им је скоро идентичан модалном, па имају врло блиска поклапања (0-3 маркера разлике) са великим бројем припадника ове гране. Потпуно поклапање на 25 маркера имају са Ћирковићем из Слапашнице код Братунца и Гајићем из Ликодре код Крупња, обојица славе Аврамијевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). У доступној литератури нисам успео пронаћи детаљније податке о пореклу Цветковића, а тестирани су у упитнику навели само да им је раније презиме било Пејчић.

[Црна Гуја]

173. Шоћ, Аранђеловдан, Дубова, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>FTB20451>BY71087>FTB3834. Поседује карактеристичну вредност DYS385=11-13 која одликује ову грану, а најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2: од Ђуровића из Дупила код Бара (Аранђеловдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, од Јаблана из Добрског Села код Цетиња (Арлијевдан) на 2 од 23, а од Вујовића из Комарног код Бара (Аранђеловдан) на 3 од 23. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

[Лепеничанин]

196. Радовић, Аранђеловдан, Баре, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>Z36>Z67.

Од раније тестираног Радовића из истог села разликује се на два маркера, на 385 где има вредност 12-15 уместо 11-15, и на 576 где има снижену вредност 18.

Порекло Морачана "Богићеваца" се можда може пратити до Богића Братојевог који је 1477. године уписан као предводник другог џемата Влаха Оногошта, настањеног у селима Добричић и Кос у Доњој Морачи.

[vidoje 013]

165. Филиповић, Јовањдан, Горња Рженица, Плав

Припада хаплогрупи R1a-YP4141. Ово је јако стара (прва која се одваја од осталих R1 грана), прилично ретка, али и широко распрострањена грана хаплогрупе R1a, јавља се на простору од Британије на западу, преко централне Европе и Блиског Истока, па све до Индије. Филиповић је први тестирани у нашем пројекту коме НевГен предвиђа припадност овој грани, па самим тим нема ниједно ни приближно блиско поклапање. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS390=23, DYS385=12-12, DYS437=15 и DYS448=19. Апсолутна препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). У доступној литератури нема никаквих података о пореклу Филиповића, а тестирани је у упитнику навео да му се прадеда звао Саламброс а деда Марко Грк, што вероватно указује на даље грчко порекло.

 

        Избриса се пост. Бићу краћи. Нема сумње, тестирани је потомак др Филипа Саламброса, љекара на служби у турском гарнизону у Беранама. Напустио је турски гарнизон и пребјегао у Андријевицу која је била у саставу слободне књажевине Црне Горе. Др Филип мијењао је презиме у Симовић, па опет враћао  Саламброс. Оженио се из трговачке породице Марић из Андријевице.  Имао је 4 сина и двије шћерке. У почетку су др Филипа звали Јермменин, а послије  Грк. Секундарни надимак  Грк је остао, јер је сам причао да је Грк. Потомци су по  др Филипу узели презиме Филиповић.  Незахвално је писати о другима, јер би они требали најбоље да знају. Узимам себи слободу  да речем  неку ријеч. Познато ми је: др Филип- Марко- Милан- Жарко и од њега 2 унука. Милан је живио у Горњој Рженици Потомака др Филипа Салмброса -Филиповића има у Црној Гори. Један од потомака је био редовни професор Електротехничког факултета Универзитета Црне Горе.  Пишем ово сјећању. Било је написа  о др Филипу Саламбросу у часопису Токови - Беране.

[vidoje 013]

  Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк  који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима  у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.

[Ивица Јовановић]

  Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк  који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима  у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.

Далеко од тога да смета, ово је јако лепа прича који резултат теста и потврђује. Хвала Вама на информацијама и честитке Салмбросу на занимљивом резултату.

[Христифор]

Наравно, одгонетнуло се на тај начин порекло тестираног брата Грка. Такве информације нам увек требају.

[Nebo]

  Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк  који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима  у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.

Свака част, Видоје, на овим подацима! Ево, ја први пут чујем за ово.

[Витомир Радовић]

196. Радовић, Аранђеловдан, Баре, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>Z36>Z67.

Од раније тестираног Радовића из истог села разликује се на два маркера, на 385 где има вредност 12-15 уместо 11-15, и на 576 где има снижену вредност 18.

Порекло Морачана "Богићеваца" се можда може пратити до Богића Братојевог који је 1477. године уписан као предводник другог џемата Влаха Оногошта, настањеног у селима Добричић и Кос у Доњој Морачи.

Како објаснити ову разлику у маркерима од претходно тестираног Радовића из Мораче?

[Лепеничанин]

Како објаснити ову разлику у маркерима од претходно тестираног Радовића из Мораче?

Разлика није превелика, мутације се дешавају временом, нарочито код бројних родова као што су Радовићи, тако да ове које су се појавиле нису изненађујуће.

[Витомир Радовић]

Разлика није превелика, мутације се дешавају временом, нарочито код бројних родова као што су Радовићи, тако да ове које су се појавиле нису изненађујуће.

Не утичу на генетско прапоријекло?

[Лепеничанин]

Не утичу на генетско прапоријекло?

Свакако су у границама које се очекују у оквиру исте породице. Генетско порекло обојице тестираних Радовича од истог претка је неспорно.

[Витомир Радовић]

Не могу да пронађем  Богића Братојевог који је 1477. године уписан као предводник другог џемата Влаха Оногошта, настањеног у селима Добричић и Кос у Доњој Морачи.
Гдје си ово нашао?

[vidoje 013]

Свака част, Видоје, на овим подацима! Ево, ја први пут чујем за ово.

  Хвала Небо. Ваљало би да се огласи тестирани.  Не бих да износим детаље о неспоразумима са капетанима васојевичким   из Андријевице. Др Филип Саламброс  је први љекар у Беранама и Андријевици.   Писали су  о њему и у листу Слобода- Иванград  (Беране).   Познато ми је да је у Андијевици лијечио  знаменитог  Мира Дедовића са Полице ( рањеног приликом уласка у турски ућумат - суд у Беранама). Спасио вакцинацијом од великих богиња становништво Горњег Полимља. Био је много цијењен у народу. Има  дилема  да ли је  у питању исто лице др Филип и др Анастас Саламброс - радио неко вријеме  на Ријеци Црнојевића. Презивао се како кад : Саламброс, Симовић.Био је на служби и у Колашину... Вратио се други пут у област Васојевића са изворним презименом Саламброс.  Занимљиво је да су по мом сазнању, потомци др Филипа, изворно у Горњем Полимљу, укључујући и Беранску котлину једини Филиповићи.