Српски ДНК месец 2022

[Небојша]

Разумем. Занимљиво је фразирано, тј. да сви српски Y40288 несумњиво воде порекло из Бијелог Поља. Постоји ли нека дискусија о овој подграни, и да ли се зна нешто конкретније о њој, с обзиром да њу од узводне PH502 дели солидних хиљаду година? Примећујем и да добар део тестираних на пројекту из Централне Србије такође слави Аранђеловдан. Јесте честа слава, мада можда може да наведе на нешто?

Није речено сви, него "матица српских", што се односило вероватно на конкретно групу из рашке области, али може да се протумачи лоше. Слажем се да је неспретно написано.

Добро запажање за Аранђеловдан. То је додуше, уз Свету Петку, једна од чешћих слава на југу Србије. Али није искључено да ће још неки Аранђеловштаци бити међусобно ближе повезани.

[Uzi]

Андрија Лубурић је у својим необјављеним истраживањима записао да су Сокнићи од Вујадиновића из Штрбаца. На Трусину се доселила удовица Сокна са сином Пајом. Пајо је имао синове: Вујадин, Станиша, Бошко и Алекса.

Овим записом и резултатом је потврђено да су Сокнићи грана Вујадиновића, па ће и у табели бити сврстани у род Вујадиновића.

Припадност Сокнића грани Y254546 потврђена и директним тестом код YSEQ.

[Malesevic]

9. Малеш, Јовањдан, Брђани, Шипово 

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435, роду Малешевића.

За овај род карактеристичнa је комбинацијa повишених вредности маркера DYS385b=17 или 18 (модал 16), DYS449=31 (модал 30), DYS549=13 или 14 (модал 12).

О пореклу Малеша из Брђана код Шипова у литератури нисам нашао ништа. Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак Гајчиновићи.

Малеши и Малешевићи са славом Јовањдан су свакако најбројнији на подручју оближњег Гламоча, одакле је и раније N2 тестирани Малешевић (село Ваган). Из литературе се за село Ваган и Малеше/Малешевиће може сазнати ово:

Малеш - 47/14 и Малешевић - 160/48
Малеши и Малешевићи су исто тијесто и засигурно су једно од најстаријих гламочких братстава.
Малеша и Малешевића има, дакле, много и у доста их је насеља на Гламочу. Када бисмо сачинили карту насеља у којима смо их регистровали и одредили итинерар њиховог унутрашњег кретања, онда би Прибеља могла да се картира као њихово родовско насеље.
Наиме, Малеши и Малешевићи су раније имали своје кошаре, ливаде и шуме по Рајићкама, Млиништима, Матрацима и Хрбини.
(Гламоч, насеља и становништво - Душан Миланов Никић)

Према Боривоју Ж. Милојевићу (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Малешевићи су у Ваган стигли из Прибеље, а у Прибељу дошли су из Бјелајског Поља.

Недалеко од Прибеље се налази и топоним Зубина Главица. Можда би се тај топоним могао везати за Зубиће из тих крајева, који су такође тестирани N2 и припадају роду Малешевића.

Истраживајући моје породично порекло и уклапајући полако све коцкице, дошао сам до сазнања да су наши стари (а њима су то причали њихови стари) говорили да смо дошли "из Вагања" и да је ту била нека стара црква (наиђох на податак да у с. Врба удаљеном неких 20км од Вагана постоје остаци византијске некрополе из 6. века). Садашњи храм Св. Петра и Павла подигнут је 1910. године. Значи не уклапа се у ту причу о старој цркви. Али оно што се уклапа је прича да наша породица Малешевић долази у с. Чивчије "из Вагања" (спомињано је и "од Грахова", што такође није далеко од истине јер је Ваган од Грахова удаљен 50 км). Локалци деле село како сам чуо на Горњи и Доњи Ваган. Скоро је неки портал објавио кратку причу о породици Кукoбат као јединим становницима села Ваган: https://www.youtube.com/shorts/jdGoPa5aUi8
Видим да се ово презиме не спомиње у овом чланку: https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-vagan-glamoc/

Занима ме коју славу славе Малешевићи из Вагана. Видим да овај Малеш слави Јовањдан (ми Никољдан), а ни ДНК-групе се не поклапају. Није ми познато да је неко од Малешевића из Вагана тестиран.

[ЖељкоС]

13. Николић, Михољдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто специфичнији хаплотип са сљедећим карактеристичним вриједностима: DYS439=14, DYS456=16 и DYS643=9. По карактеристичним вриједности DYS456=16 и DYS643=9 и по укупној блискости хаплотипа, Николићу је најближа једна необјављена муслиманска породица из Живиница код Тузле. То је уједно и једина веза која се на основу хаплотипа може тврдити.

О Никилићима нисма успио ништа наћи у етнографској литератури. Нису поменути у монографији о Чечави, али ни у Шематизму из 1882. године. Једини Николичћи који славе Михољдан, поменути су на подручју парохије Порјечина на Озрену.

Проучавам презимена у Чечави, јер сам родом из Чечаве.
Презиме Николић забиљежено је 1851, а најстарији Николић био је Игњо (1740). Према доступним подацима славе Ђурђевдан. У чечави нико не слави Миољдан. Тачно је да их у Шематизму нема, али се могу пронаћи у домовнику. Могуће је да су мијењали презиме, али славу?
Видио сам на мапи да се тестирао неки Николић из Чечаве са славом Миољдан. Да ли ме можете повезати са тим Николићем, да расвијетлимо ситуацију.
Жељко Станојевић