Мало је познато да су једним дијелом српских земаља у средњем вијеку управљали и чланови руске владарске породице Рјурикович. Потомак Рјурика, черњиговски кнез Ростислав Михаилович након монголске најезде 1241. године склонио се у Мађарску, поставши зет мађарског краља Беле IV. Бела му је на управу дао Мачванску бановину, а 1254. управљао је и Бановином Усора и Соли са босанске стране. Кнез Ростислав је оставио удовицу са синовима, који су још неко вријеме управљали поменутим подручјем, које је 1284. на управу добио Драгутин Немањић.
Постоји мишљење да су потомци Ростислава Рјуриковича преживјели у Србији и у наредним вијековима. Тако се у раду Обласни господари у 14 в. за подручје Ужица, мр Гордане Томовић каже:
"У тој области, која је припала српској држави, али је остала под одређеним патронатом Угарске, потомци мачванског бана Ростислава Михаиловића и његових синова
Беле и Михаила могли су и у новим околностима двоструког вазалитета да задрже стари углед и стекну на двору сремског краља утицајан положај. Успон ове породице у српској држави постепено је растао јер се средином XIV века међу првим саветницима цара Душана помињу браћа Брајко, Раосав и Бранко Растислалић. Њихова имена, а нарочито истицање заједницког породичног презимена, показују да је дошло до потпуног посрбљавања ове мешовите угарскоруске породичне лозе. Како се може закључити по пословима Дубровчанина Брајана Ненадића у Подрињу, који су били повезани и са Растислалићима и са жупаном Николом Алтомановићем, и поседи породице Растислалића били су у северозападној Србији, у подручју које се са севера граничило мачванском бановином Николе Горјанског, а са југоистока поседима Николе Алтомановића. Породица Растислалића нестала је у сукобима између кнеза Лазара и жупана Николе Алтомановића. После пропасти моћног жупана Николе, Растислалићи су се нашли на удару кнеза Лазара, који их је, како каже Мавро Орбин, потчинио својој власти."
Из горњег описа видимо да је област Растисалића била негдје на подручју Ваљева и Лознице.
Хаплотип Рјуриковича је доста добро одређен. Они су припадали хаплогрупи N1c. Ко зна можда код нас има потомака ових Растисалића-Рјуриковића, али се још нису тестирали. Код нас на пројекту постоји само један тестирани N1c. Немарић из Задра, али са хаплотипом који није близак хаплотипу Рјуриковича.