Најранији помен крстне славе находи се у пастирској драми с краја 15. вијека у дубровачкога писца Джоре Држића.
Тко мари, како се ономадне говорило у Дубровачком завичају, може прочитат цијело дјело на
повезнику који оставих ниже.
Мјесец је сад травањ, пролитја јур вриме,
скоро је
Ђурђев дан, моје крсно име.
Жива ти тва мајка, зов' дружбу младића,
и убиј им Рајка, притљега јунчића,
тер ш њом га изблагуј у здравље све моје,
лијепо се весел' туј, сви да се опоје,
с винцем припијеваје труднога Љубмира,
који мир питаје, прими рат без мира.
https://sr.wikisource.org/wiki/Radmio_i_Ljubmir