Крстна слава у Неретљана римокатолика

[сɣнце]

Sve svete od svih popisanih neretvanskih obitelji 1941. slavilo je 41 %, sv. Nikolu 27 %, slijedi sv. Ivan s 14 %, sv. Martin
9 %, Bogojavljenje 6 %, sv. Mihovil 2 % te sv. Stjepan i sv. Toma
s malim brojem štovatelja.

Od 96 rodova koji slave krsnu slavu koja nije Svi sveti* njih 30 starosjedioci su u Neretvi. 19 je obitelji iz zapadne Hercegovine, 7 iz istočne, a za devet se ne zna.

*Svi sveti je najbrojnija krsna slava u Neretvi. Prema predaji ovu su slavu uzimale obitelji koje nakon doseljenja nisu imale svog sveca zaštitnika. 72 neretvanske obitelji
slavile su 1. studenog i to u Bagalovićima, Desnama, Vidonjama , Vidu, Metkoviću i Kominu.

Из рада Иве Мишура, 2019, КРСНА СЛАВА НЕРАТВАНСКИХ КАТОЛИКА ПРИЈЕ ДРУГОГА СВЈЕТСКОГА РАТА
https://hrcak.srce.hr/file/345779

Јесу ли вам познате неке везе овијех херцеговачких породица са онијеми које су православне исповијести.
Један примјер, у којем сам нашао могућу везу су Бухачи ( Бувачи, Буачи ) никољштаци из околине Кључа (касније расширени у Лику и Подкозарје), тестирани G2a, те католички Бухачи из околине Широкога за које је забиљежено, да су славили Никољдан ( још увијек нетестирани).

[сɣнце]

Најранији помен крстне славе находи се у пастирској драми с краја 15. вијека у дубровачкога писца Джоре Држића.
Тко мари, како се ономадне говорило у Дубровачком завичају, може прочитат цијело дјело на повезнику који оставих ниже.

Мјесец је сад травањ, пролитја јур вриме,
скоро је Ђурђев дан, моје крсно име.
Жива ти тва мајка, зов' дружбу младића,
и убиј им Рајка, притљега јунчића,
тер ш њом га изблагуј у здравље све моје,
лијепо се весел' туј, сви да се опоје,
с винцем припијеваје труднога Љубмира,
који мир питаје, прими рат без мира.

https://sr.wikisource.org/wiki/Radmio_i_Ljubmir