За сада
Томазевићи,
Тадићи,
Новаковићи (I-Y3120)
Стојсављевићи,
Будимири (I-A1328)
Старчевићи,
Милановићи (I-A1328)
Вукелићи,
Лукићи.
Ако северни Арбанасин ALB102fta има подпуно поклапање с Врањешевићем и Будимиром, значи и он има DYS390 = 25, док све остале скупине родова:
1. крајишко-банијски пантелијевданци,
2. босански Грачани архангеловданци,
3. херцеговачки јовањданци,
4. брдски ћурђевданци
сви имају DYS390 = 24. Вјерујем, да и Бугарин има исто 24.
С једне стране ова веза с Арбанасином би говорила о пореклу из Македоније, но с друге стране не знам како се међусобно рођакају Родићи, Шијани, Лалићи, Бранковићи и Продановићи, но ако ови сви не спадају под Родиће, онда мит о Родосу из Македоније нема смисла, но су сви ваљда неке Кривокуће. Мени најархаичније звучи Будимири и заиста звучи као неко племе из Старе Србије и Скадра, као и Букумири. Мислим, да су се одатле и могли одселити у Македонију за царовања Душана и основати место Будимирце, јер Будимирци настају од племена Будимирā, а не обратно.
Преносим допис с Порекла
https://www.poreklo.rs/2012/02/14/poreklo-prezimena-budimir/ __________________
Први спомен презимена Будимир за који знам налазимо око
1300 године у околини Скадра на Бојани у данашњој Албанији, у селима Подгора и Кулпеник где је главар Тома Србин, и спомињу се у млетачким списима Прибеза Будимир, Богдан Будимир и Јован Будимир.
Села Подгора и Кулпеник су били метоси Манастира Св. Архангела Михајла, задужбине цара Душана и претпоставља се да по томе и носе своју крсну славу.
Други спомен је Дечанска Хрисовуља 2 у којој се 1335. године где су уписане породице
пореклом из Травуније, Конавала, Драчевице, Хума и Дукљаниновог Подгорја.
Ту губимо историјски траг па се помажемо предањем по коме су Будимири старином из Старе Херцеговине – из Грахова код Никшића. Даље, по предању, после неке битке са Турцима, око 1500 године, добили су земљу у посед али уколико промене веру и постану католици. Тако смо добили да сви Будимири који су остали У Херцеговини и Далмацији (Дувно, Подбила, Ричице)
данас су католици, а они који су одселели даље на запад су остали православни.
У околини Имотског имамо два села Будимира. Затим уз десну обалу Преучког језера, изнад Омиша на Цетини, Добрања, Чиста Прово…
Тај период се поклапа са великим сеобама Срба ка Далмацији и Лици (1527)
Будимири који су сеобом допрли у Цетину, од Млетака добијају 1690. год земљу у Турјанцима, Отоњу, Маљкову од оних који су побегли у Турску Босну.
Личка места Зрмању, Грачац и Медак населе Срби из Далмације… пре 12 августа 1690. Претпостављам да су и наши преци дошли тада.
Први попис у Лици и Крбави у којем се спомињу Будимири је из 1700. године где се спомињу Вук и Костадин са многобројним породичним заједницама (има 50 год, 3 брата, Јанко, Стеван, Стојан, синовац Јован, Вукашин, Вујица. Мале деце 9, женских 9) земљу у Великој Попини, малој Попини, Магарећем Пољу, Растичеву, Зрмањи, Прибудићу, Прљеву, Мрачају, што су све места на којима су живели Будимири у Лици.
1878. су се одселиле 3 куће у Бос.Крајину из Лике. Сви славе Аранђелов дан.
1883. епархија Дабробосанска каже да Будимири који славе Св.Аранђела живе у селима: Дубица, Ракељић (Приједор), Костајница, Драксенић, Буковача, Вођеница (Петровац), Гудовац (Крупа), Дабар (Сански Мост), Граово (Лијевно).
По следећем попису из 1915. године Будимира има 61 кућа, у Зрмањи 23 куће, а у Врелу Зрмање 38 кућа, у просеку са преко 10 деце!
Надимци Будимира у Зрмањи: Крањци, Лаћани, Чагри, Лазићи, Пејашиновићи, Матићи, Исићи, Мађори, Јелићи.
________________
Ја бих рекао, да је мит о Родосу настао орођавањем племена Будимира са другима због исте славе. Сама реч Родићи указује на то. Предпостављам, да неки од набројаних племена Родића, нпр. Томазевићи, Тадићи, Стојсављевићи неће испасти I-A1328*.