Готов је Big Y-700 резултат Павлова (раније Думанов) из Копривштице у средишњој Бугарској. Овим резултатом добили смо другу српско-бугарску грану коју чине Маћешић са Кордуна и Павлов. У питању је Y128028>Y128646. По свему судећи као и у случају Рунчева и Бојанића ова двојица такође деле само један новел, с тим што бисмо када би Маћешић надоградио Y-500 на Y-700 можда открили још неки. Важно је нагласити да обе постојеће српско-бугарске гране сежу у период раног средњег века.Када су у питању SNP потврђени резултати испод YSC33, ситуација је сада следећа:YSC33>Z39501; Цајлдер из плзенске области у Чешкој, пореклом Судетски Немац.YSC33>Z39501>Y128028; Микелони из округа Тренто у северној Италији. Нема урађен неки од Big Y тестова већ 37 маркера и L497 SNP пакет. У пакет не улазе гране испод Y128028.YSC33>Z39501>Y128028>BY195513; Рунчев из западне Бугарске и Бојанић (Никољдан) са Трнаваца код Рудог у југоисточној Босни.YSC33>Z39501>Y128028>Y128646*; Павлов из централне Бугарске.YSC33>Z39501>Y128028>Y128646>Y60799 Маћешић и Радуловић (Игњатијевдан) са Кордуна и Митровић (Аранђеловдан) из Матарове код Куршумлије (раније Комар из Опутних Рудина). Резултатом Митровића је потврђена припадност овој грани највећег рода из Корјенића у Херцеговини - Земуновића. Такође, извесно је да на основу Игњатијевдана и нарочито ретке 389II=30 овој грани припада и један Херцеговац из околине Требиња, као и још неки исељеници тог генетичког рода.
Нова поклапања наших са FTDNA:Перенчевић E-L241 са Баније добио поклапање 60/67 са неким Плавшићима. Како је у питању доста блиско поклапање, биће да су и Плавшићи из Крајине.Маћешић G2a-L42 са Кордуна, има поклапање 33/37 са извесним Грубјешићем. Презиме је такође карактеристично за Крајину. Интересантно да већ имамо тестиране крајишке Груборе (R1a-Z280) и Грубишиће (I1-P109).
Маћешић је летос приликом боравка у завичају тестирао неколико Маћешића и овог Грубјешића.Како ми је рекао, Грубјешићев деда/прадеда је био Маћешић који се призетио у Грубјешиће из истог села (Будачке Ријеке), што је потврдила и генетика.
Дуго сам планирао отворити ову тему и коначно сам нашао времена. Надам се да ће прије свега бити од помоћи нашем Бојанићу (G2a-L42) и људима који се баве Малешевцима, а може и послужити око неких будућих тестирања.Према црквеном шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, на подручју Горње крајине (Лика, Горски котар, Кордун, Банија), ова презимена пописана су са Игњатијевданом као крсном славом (подебљана презимена славила су само Игњатијевдан, док су остала пописана и са другим крсним славама):Бајић, Бамбурић, Барић, Бијелић, Благојевић, Боснић, Бусијић, Велемир, Вигњевић, Вујковић, Вукас, Диздар, Дотлић, Зорица, Јајић, Качар, Колар, Комадина, Љубенковић, Маслић, Матић, Маћешић, Медаковић, Мијаковић, Микулица, Милашиновић, Милетић, Милешевић, Мирић, Мирковић, Мишљеновић, Мушић, Огризовић, Петровић, Радуловић, Скорупан, Стипић, Стокрп, Стрика, Ткалац, Тодоровић, Томашевић, Трумић, Шашо, Шимуновић, Шкорић, Штакор, ШумоњаМоже се примјетити да највећи дио родова који славе само Игњатијевдан као крсну славу потиче са подручја сјеверне Лике (подручје Огулина са Плашким) и Кордуна (подручје Војнића). Од поменутих родова имамо тестиране Маћешиће из Крњака код Војнића (G2a-L42) и Радуловиће из Дрежнице код Огулина (G2a-L42).Даље ћу обрадити родове са списка који су славили само Игњатијевдан као крсну славу.
Може се примјетити да добар дио породица са списка које славе само Игњатијевдан потиче из Плашчанске долине, па тако на том подручју имамо Микулице, Огризовиће, Скорупане и Шумоње. Осим њих, ту су и Комадине и Медаковићи.Од ових родова 1725. године на подручју Плашког имамо потврђене Медаковиће (4 куће), Микулице (1 кућа; пописани као Микулићи), Скорупане (7 кућа) и Шумоње (1 кућа). Фале дакле Комадине и Огризовићи.Комадина - род у селима Лапат (2 куће) и Плашка Глава (10 кућа)Медаковић - род у селима Јања Гора (14 кућа) и Латин (7 кућа)Микулица - род са матицом у селу Плашка Глава (5 кућа)Огризовић - бројан род у селима Беговац (15 кућа) и Блата (32 куће)Скорупан - род са матицом у селу Лапат (17 кућа)Шумоња - бројан род у селима Вера (25 кућа), Језеро (11 кућа) и Лапат (5 кућа)
Малетић, Игњатијевдан, Богатић, МачваПрипада хаплогрупи G2a, роду А, најчешћем роду G2a хаплогрупе код нас којег каркетришу СНП-ови L497 и још уже L42. негдје смо за ову групу коментарисали да би ово могла бити келтска грана, са поријеклом у ширем подручју Алпа. Било како било, овај резултат је виешструко интересантан.Малетићи из Богатића су повезани са већим бројем породица у Мачви које славе Игњатијевдан."МАЛЕТИЋИ (Игњатије, 121-10 к), и од њих ДАБИЋИ (11 к), ЂУЂИЋИ (21 к), ВУКОВИЋИ (9-1 к), Станојевићи – ДАНИЧИЋИ (7-3 к), и Дакићи у Бановом Пољу; Малетићи су један род са Будимировићима и Виторовићима у Глушцима Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском."Све ове породице су у мачву доселиле из Херцеговине у 18. вијеку.Али највеће изненађење је директна генетска веза Малетића са породицом Радуловић из Горског Котара. Радуловићи такође славе Игњатијевдан, ана 23 маркера се у потпуности поклапају са Мелтићима. Имају генетксо поклапање са још једном породицом из западне Србије која слави Игњатијевдан, апо предању доселила је из Требиња (не могу да објавим име породице). То можда и не би било чудно да сами Радуловићи нису веома рани насељеници у Горски Котар, још 1600. године. Из тог краја је још једна породица која слави Игњатијевдан-Маћешићи.Укратко, имамо групу давно раздвојених породица поријеклом из Херцеговине које славе Игњатијевдан, а генетски се потпуно поклапају.У Херцеговини је само један род славио Игњатијевдан, а то су били Малешевци. Занимљиво је да у овој мачваснкој групи постоје и Малешевићи.Питам се да ли би хаплогрупа G2a L497 L42 могла да буде хаплогрупа херцеговачког племена Малешеваца
Радуловић из Дрежнице код Огулина.Слави Игњатијевдан. Припада хаплогрупи G2a L497. Веома стара крајишка породица. Спомиње се међу српским досељеницима у Гомирје још око 1600. године. У том крају постоје још двије српске породице које припадају истој групи и истом роду: Маћешићи из Крњака и Комленићи из Врбовског. За Маћешиће Радека наводи као једну од слава које славе и игњатијевдан, па није искључено да све ове породице спадају у један род. У оквиру хаплогрупе G2a ово је најзаступљенији род, којег има од Паштровића до западне Србије, Александровачке жупе, до Крајине.13 22 15 10 14 14 12 12 11 30 16 16 21 10 15 15 19 10 21 11 9 20 12
