Пописи становништва

[spezia]

Саша недавно је била вијест, мислим у Политици, да је Архив Србије потписао неки уговор са труским архивом и да се турски пописи (копије ваљда)који се тичу наших простора пребацују у Србију на даље проучавање. Та вијест је била сад у децембру или јануару.

Sta se desava sa ovim posto je proslo 6 godina? Jel neko koristio , imao uvid? Da li ce biti online?

[Platin]

Sta se desava sa ovim posto je proslo 6 godina? Jel neko koristio , imao uvid? Da li ce biti online?

Архив Србије добија документе из Турске, за ово што је данас Србија... Број докумената је велик, број људи који на томе ради врло мали.

Док то све у архиву не буду обрадили и инвентарисали, та сва грађа неће бити доступна јавности.

И када буде, онлајн неће бити ништа. Мора да се дође у читаоницу, па тамо може на пар компјутера да се прегледа.

До сада ми није познат ни очекивани рок када би грађа могла да буде доступна јавности.
Само да напоменем да се ради о грађи на турском језику, писаној арапским словима. Чак и да ми све дају - мени би то било бескорисно јер не знам да читам такве записе.

[Игор]

Постоје ли тефтери из турског доба за нахију Гружу?

[Таса]

Архив Србије. Постоји приређен и издат за Ресаву и Доњу Јасеницу, мислим.

Такође је објављен и за општину Сврљиг овај попис из 1863. године.

[„Iⲉшɑ”]

Архив Србије добија документе из Турске, за ово што је данас Србија... Број докумената је велик, број људи који на томе ради врло мали.

Док то све у архиву не буду обрадили и инвентарисали, та сва грађа неће бити доступна јавности.

И када буде, онлајн неће бити ништа. Мора да се дође у читаоницу, па тамо може на пар компјутера да се прегледа.

До сада ми није познат ни очекивани рок када би грађа могла да буде доступна јавности.
Само да напоменем да се ради о грађи на турском језику, писаној арапским словима. Чак и да ми све дају - мени би то било бескорисно јер не знам да читам такве записе.

Zdravlja bože da i toga bude. Mnogima od nas biće to od velike važnosti.

[Djordje]

Поздрав! Да ли постоји попис становништва Нове Вароши из 1863. године или било који други попис у периоду од 18-19 века па до краја Првог светског рата за истоимену општину у ПДФ.
Хвала у напред

[Platin]

Поздрав! Да ли постоји попис становништва Нове Вароши из 1863. године или било који други попис у периоду од 18-19 века па до краја Првог светског рата за истоимену општину у ПДФ.
Хвала у напред

Колико знам, Нова Варош није била у Кнежевини Србији у време пописа из 1863., па се може ослонити само на турске дефтере (писане арапским писмом).

[Kokot1]

Pozdrav, zanima me da li netko ima PDF knjige "Urbarji za Belo krajino in Žumberk : (15.-18. stoletje)" Dušana Kosa. Ako da, molim vas da mi pošaljete, mnogo bi mi značilo.

[Панић]

Pozdrav, zanima me da li netko ima PDF knjige "Urbarji za Belo krajino in Žumberk : (15.-18. stoletje)" Dušana Kosa. Ako da, molim vas da mi pošaljete, mnogo bi mi značilo.

Има у електронској библиотеци Порекла (додуше није pdf, мада не знам је ли битно), којој имају приступи сви чланови. Овде је објашњено како можете постати члан: https://www.poreklo.rs/registracija

[Kokot1]

Има у електронској библиотеци Порекла (додуше није pdf, мада не знам је ли битно), којој имају приступи сви чланови. Овде је објашњено како можете постати члан: https://www.poreklo.rs/registracija

Nisam odavde tako da nisam mislio postati član, nema mi previše smisla, ali sam primetio da je ovaj forum dosta aktivan pa sam zato pitao za knjigu. Ako je možda Vi ili netko drugi ipak ima u bilo kojem formatu molio bih da mi šerujete:)

[Ивица Јовановић]

Nisam odavde tako da nisam mislio postati član, nema mi previše smisla, ali sam primetio da je ovaj forum dosta aktivan pa sam zato pitao za knjigu. Ako je možda Vi ili netko drugi ipak ima u bilo kojem formatu molio bih da mi šerujete:)

Forum je ovoliko aktivan u ostalom i zbog digitalne biblioteke. Nisi član pa ne znaš ali to je jedan okean informacija, znanih i neznanih podataka. A o retkim knjigama da i ne govorimo. U Digitalnoj postoje knjige koje su toliko retke da je gotovo nemoguće nabaviti fizički primerak. Tako da itekako ima smisla.

[Панић]

Nisam odavde tako da nisam mislio postati član, nema mi previše smisla, ali sam primetio da je ovaj forum dosta aktivan pa sam zato pitao za knjigu. Ako je možda Vi ili netko drugi ipak ima u bilo kojem formatu molio bih da mi šerujete:)

Заиста чланарина од 4000 дин годишње вам даје могућност претраге по огромној бази књига, тако да мислим да је то врло повољно. Скупити такву колекцију је немогуће за појединца.
Књиге се не могу скинути ни послати, а није ми намера ни да вас убеђујем да се учланите, само вас упућујем на једини начин који знам да дођете до жељене књиге, а и многих других за које сад можда ни не знате, а могу вам помоћи

[Иван Вукићевић]

Jovan Cvijić - Etnografske promene i njihovi uzroci
http://www.mediafire.com/download/wcbz7120w59dmzf/Jovan_Cvijic_-_Etnografske_promene_i_njihovi_uzroci.rar

Овај рад је објављен 1911. године:
Јован Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије – књига 3 (стр. 1161-1263), Српска краљевска академија, Београд, 1911.

[„Iⲉшɑ”]

Postoji li kakva knjiga popisa stanovništva lepeničkog sreza, iz 1863. godine?

[Ojler]

Објављен је чланак о једном прегледу састава и бројности становништва Требињског, Пријепољског, Пљеваљског и Невесињског округа према записима архимандрита Нићифора Дучића из 1859. године:

https://www.poreklo.rs/2025/09/02/stanovnistvo-trebinjskog-prijepoljskog-pljevaljskog-i-nevesinjskog-okruga-prema-zapisima-arhimandrita-nicifora-ducica-iz-1859-godine/

[Грк]

Без озбиљног рачунања, рекао бих да је у то вријеме у Херцеговини свака кућа бројала између 7 и 8 чланова.

[Ojler]

Без озбиљног рачунања, рекао бих да је у то вријеме у Херцеговини свака кућа бројала између 7 и 8 чланова.

Добра ти је процена. Према бројевима које је дао Дучић, просек за Требињску и Невесињску казу када се сабере по селима је око 7.5 за православне. Код католика је тај број био незнатно мањи, а код муслимана нешто већи.

[Грк]

Свака част на овоме Ојлере. Драгоцјено је.

[Ojler]

Свака част на овоме Ојлере. Драгоцјено је.

Јесте. Изузетно вредан и важан Дучићев рад, а за чудо до сада је прошао потпуно незапажено.

[ЖељкоС]

Јесте. Изузетно вредан и важан Дучићев рад, а за чудо до сада је прошао потпуно незапажено.

Скоро невјероватно, тако важан рад и од толико важног аутора.
То упућује на сумњу да постоје и други радови, како од познатих тако и мање познатих да не кажем анономних аутора, који нису можда никада угледали свјетло дана.