У књизи Кемала Нуркића и Миладина Вукићевића Становништво Осмака половином XIX вијека објављен је превод османског пописа тог краја из 1850/1851, али ни под Гојчином ни под суседном Вацетином (Врело је, ако се не варам, ближе њој) није пописано домаћинство са презименом Ђуричић. Ово може значити да се Ђуричићи тада још увек нису населили у Врело, али једнако је могуће и да су само касније добили то презиме, по неком претку Ђури -- Ђурици.
Иначе за овај крај генерално важи да се већина православног становништва доселила у XVIII и XIX веку, махом из Херцеговине, а добар део презимена настао је по имену оног претка од кога креће лоза у селу, мада има и случајева да је презиме донето и сачувано одраније.
