Ево да наставим монолог о могућој вези Брешковаца из Богмиловића и Ераковића, уз осврт на наводе из књиге Ж. Остојића:
"Предање каже да су због крви три брата побјегла из Велестова у Бањане."
Могуће је, постоји консензус међу Ераковићима да су из Велестова у Бањане негде око 1790 г-е дошла три брата: Вукота, Станоје и Радуле, заједно, са још тројицом Килибарди.
Према родословима, калибрисаним историјским изворима, Вукота је, рецимо, рођен око 1750 г, чиме се оповргава теорија о "протјеривању" од стране Вука Мићуновића. Дакле, реч је "прећеривању" а не о "протјеривању".
Филип Сарић (О Бањанима, 1968) је забележио у Бањанима, од двојице Ераковића, да они знају да су од "племена Озрова", и да су се доселили у Бањане из Велестова око 1740 г., и овај податак о времену досељавања, по свему судећи, није тачан. Осим ако није реч о неком постепеном пресељењу. Али, први податак је тачан.
С треће стране, Новак Килибарда, бележи следеће о досељавању Килибарди, који су се према предању, заједно доселили са Ераковићима у Бањане:
https://novakkilibarda.wordpress.com/kolumna/"Stigoše Kilibarde
Neđe krajem vladavine vladike Petra I Petrovića, ili Svetoga Petra Cetinjskoga, moji su se doselili iz samoga srca Katunske nahije, s Velestova, i naselili se na Tupanu. To je granično selo prema Grahovskom plemenu, južna strana banjskog plemenskog pravougaonika. Kako je Petar I ocjenjivao da se turska vlast na graničnijem porubinama prema Crnoj Gori ne kontroliše iz Stambola, tako je s njom uspostavljao interesne veze. Konkretno travničkom, a kasnije mostarskome veziru trebalo je raje koja plaća daciju, ne pitajući se šta doseljenici nose sa sobom kad ih vezir pušta na prigranične opušćele prostore.
Cetinjski politički mudrac, Petar I, ubacivao je osmanskoj vlasti infiltrate svježega življa iz Crne Gore, ubacivao je na tursku teritoriju one Crnogorce koji su imali više đece no koza. Tako su banjski nenaseljeni prostori, kakav je bio moj Tupan, naseljeni Crnogorcima koji su sredili tapijske stvari s turskijem vlastima. Plaćali ono što se od njih tražilo, a polako se pretvarali u opasnu guju koja će upečiti onoga ko ih je primio na svoj atar...
I tako je krenulo utapanje mojijeh predaka u banjski mentalitet. Oštri katunski akcent dugo se kod Tupanjana održavao, tek od generacije moga oca nije se po govoru razlikovao doseljeni Velestovac od Banjanina koji je odavno tu..."
Дакле, све наведено указује да је се исељавање из Велестова, и расељавање у Бањане (Тупан) и Богмиловиће, десило некде око 1790 г. И родослов Тодора Живкова у Богмиловићима (8 пасова до 1911) показује да је Ерак рођен пре 1700 г, што се уклапа у родослове Ераковића (горенаведени Вукота, Станоје и Радуле су Еракови унуци).
Ђорђе Вукотић Чевски, у својој књизи "Племе Чевљани или Озринићи", пише о Бошковићима, Перовићима и Аџићима:
Ова породица је из Брешковог дола у Велестову. Бошко је због крви утекао у Херцеговину, а одатле у Богмиловиће. Био је ожењен
из Куча. Имао је Ујмила и још шест синова. Много се клао са Брђанима. У Богмиловићима их је 1925 било још 15 кућа и 8 у Никшићу. Славе Малу Госпођу а прислужују Илиндан. Раније су славили Св. Аранђела.
Перовићи Аџићи
Поријеклом су из Велестова, из Брешкова Дола. Перовићи су од Пера Томашева Бошковића, такође Брешковца. Овај Перо је живео негде око почетка 19 вијека. Данас их је у Богмиловићима и Никшићу - 9 кућа.
Од брата Пера Томашева су Аџићи. Аџића је само једна кућа била 1925 г. И они славе Малу Госпођу, а прислужују Илиндан. Раније су славили Св. Аранђела.