Нова открића за порекло Мијатовића из Великих Купаца.
Након сазнања о мом претку Мијату Анђелковићу из књига цркве Св. Петке у Мајдеву, да је 1865. године добио сина и умро нисмо могли да идемо даље у нашем родослову.
Са тетком Евицом Радојичић рођеном Мијатовић из Великих Купаца, са којом истражујем родослов, нисмо имали могућност да пронађемо податке о родослову пре Мијата. Наставили смо са истраживањем даљег стабла и прибавали смо доста података и направили импозантни Родослов породице Мијатовић.
Онда се игром случаја, понудио да те податке писане руком убаци у табеле Богољуб Ђинђић из Здравиња. Богољуб је аутор књиге "Репа са кореном" о пореклу и родослову породице Ђинђић и веома је упућен у истраживања везана за родослове. Препоручио ми је да контактирам Милована Филимоновића и да ми он помогне са даљим истраживањем порекла Мијатовића
Преко мог побратима Градимира Вељића ступам у контакт са господином Филимоновићем износим му податке и сазнања до којих смо дошли. И онда велики шок и откриће! Искрено скочио сам из кревета када сам прочитао поруку од Милована Филимоновића.
У Харачком попису из 1834. године Капетаније Бугаро-Моравске, Нахије Крушевачке пронашао је у Великим Купцима задругу три брата Радисављевића:
Ђурко Радисављевић 35. година, синови Вуле - 6 година и Радоје - 5 година
Анђелко 30 година, син Мијат - 1 година
Миленко 25 година, синови Мијајало - 3 године и Милосав - 2 године
Већина зна али ајде да напоменем да је први попис у Србији након ослобођења од Турака био попис харачких глава из 1834. године. То је први свеобухватни попис становништва и имовине у Кнежевини Србији. Овај попис је био значајан јер је обухватио и новоприпојене градове и територије након стицања аутономије Србије. Попис је спроведен по налогу кнеза Милоша Обреновића и обухватио је попис харачких и пореских глава, али не и турско и ромско становништво. Попис је показао да је у Кнежевини Србији тада живело 678.192 становника.
Подаци до којих смо дошли дефинитивно се уклапају са подацима које смо имали за родоначелника Мијата.
Све ово потврђује речи Атлантише-а да смо на основу мог ДНК налаза слабо вероватно из Црне Горе

А у даљем истраживању смо нашли документа да је Миленко имао још једног сина Радосава и нашли смо и потомке Милосава Миленковог -Милеву, Симеона и Владимира Миленковиће.
А ово поклапање Вучетића из Треботина, на 22 од 23 маркера, има потпору у овом новом сазнању јер су они највероватније потомци Вулета Ђурковог, који се, опет највероватније звао Вучета.
И сада нам остаје да тражимо на даље одакле је њихов отац Радисав, по коме браћа Радисаљевић, наши преци у том попису, носе презиме.
Са нестрпљењем очекујем коментаре, тумачења и виђења ових нових сазнања