Аутор Тема: "Југо-источни" И2 Дин С ?  (Прочитано 5070 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
"Југо-источни" И2 Дин С ?
« послато: јун 28, 2014, 11:16:44 поподне »
Нема сумње да је хапловрста И2 Дин С појединачно најзаступљенија хапловрста у тзв. динарским крајевима, на западу, али на српском ДНК пројекту већ сада имамо неколико хаплотипова са српског југа и истока. ПЕТКОВИћ из Станичења код Пирота тешко да има неку скорију везу са западним крајевима, док СТОЈЧИЋ-бетлкет пореклом из Модре Стене у пиротској Лужници сам тврди да је даљим пореклом од Ибра и даље са запада (али није навео колико је то предање поуздано доказиво).

У мом родном крају, историјском пределу Лепенице у Србији (североисточно од Крагујевца), поред мог резултата (Р1б) за сада имамо само још два хаплотипа, и оба су вероватно И2 Дин С.

Ради се о ЗЛАТАНОВИЋУ (село Ботуње), чије је шире презиме ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица слави св Николу и досељена је из околине Врања у време Друге сеобе. Има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у И2 Дин С. Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух (средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона). Је ли у питању само сличност топонима у два удаљена краја или две породице имају ближу родбинску везу? 

Друга породица су МИЛИЋЕВИЋИ (ЦРВЕЊАКОВИЋИ) из села Мирашевца, досељени тек 1844. године из Црвења код данашњег Књажевца. Обе лепеничке породице засигурно немају скорије порекло са запада.

Аксић

  • Гост
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #1 послато: јун 29, 2014, 03:25:39 пре подне »
Нема сумње да је хапловрста И2 Дин С појединачно најзаступљенија хапловрста у тзв. динарским крајевима, на западу, али на српском ДНК пројекту већ сада имамо неколико хаплотипова са српског југа и истока. ПЕТКОВИћ из Станичења код Пирота тешко да има неку скорију везу са западним крајевима, док СТОЈЧИЋ-бетлкет пореклом из Модре Стене у пиротској Лужници сам тврди да је даљим пореклом од Ибра и даље са запада (али није навео колико је то предање поуздано доказиво).

У мом родном крају, историјском пределу Лепенице у Србији (североисточно од Крагујевца), поред мог резултата (Р1б) за сада имамо само још два хаплотипа, и оба су вероватно И2 Дин С.

Ради се о ЗЛАТАНОВИЋУ (село Ботуње), чије је шире презиме ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица слави св Николу и досељена је из околине Врања у време Друге сеобе. Има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у И2 Дин С. Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух (средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона). Је ли у питању само сличност топонима у два удаљена краја или две породице имају ближу родбинску везу? 

Друга породица су МИЛИЋЕВИЋИ (ЦРВЕЊАКОВИЋИ) из села Мирашевца, досељени тек 1844. године из Црвења код данашњег Књажевца. Обе лепеничке породице засигурно немају скорије порекло са запада.

Није тачно Врањски крај није насељен махом становништвом из Ћустендила.
« Последња измена: јун 29, 2014, 03:32:21 пре подне Аксић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #2 послато: јун 29, 2014, 08:17:56 пре подне »
Цитат
Није тачно Врањски крај није насељен махом становништвом из Ћустендила.

Поштовани Аксићу,

започео сам тему која се тиче постојања И2 Дин С хаплотипова на југу и истоку српског етничко-географског простора, код становништва које у периоду од више стотина година није било у ближој вези са западним српским крајевима. Било би интересантно открити да ли се ту ради о више појединачних досељавања у те крајеве са запада, или су те породице у пуној мери аутохтоне на том простору.

У том контексту сам повезао евентуално порекло ДАМЊАНОВИЋА из околине Крагујевца са Ћустендилским крајем. Ћустендил (турски kostend ili - Костадинова Бања) био је дуго седиште санџака и центар целог краја око Горње Струме и Источног Повардарја, историјских земаља браће Дејановића.

Када је реч о насељавању Врањског краја др Јован Трифуноски је детаљно истражио порекло становништва тих области и према његовим истраживањима то становништво потиче махом из Горње Струме и Источног Повардарја (историјских земаља браће Дејановића) односно из Ћустендила у ширем смислу, као центра земаља браће Дејановића. Уколико располажете неким до сада необјављеним истраживањима која говоре нешто друго, поделите их са нама, јер нам је свима циљ да што боље упознамо порекло нашег народа из свих крајева.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #3 послато: јун 29, 2014, 08:48:53 пре подне »
Нема сумње да је хапловрста И2 Дин С појединачно најзаступљенија хапловрста у тзв. динарским крајевима, на западу, али на српском ДНК пројекту већ сада имамо неколико хаплотипова са српског југа и истока. ПЕТКОВИћ из Станичења код Пирота тешко да има неку скорију везу са западним крајевима, док СТОЈЧИЋ-бетлкет пореклом из Модре Стене у пиротској Лужници сам тврди да је даљим пореклом од Ибра и даље са запада (али није навео колико је то предање поуздано доказиво).

У мом родном крају, историјском пределу Лепенице у Србији (североисточно од Крагујевца), поред мог резултата (Р1б) за сада имамо само још два хаплотипа, и оба су вероватно И2 Дин С.

Ради се о ЗЛАТАНОВИЋУ (село Ботуње), чије је шире презиме ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица слави св Николу и досељена је из околине Врања у време Друге сеобе. Има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у И2 Дин С. Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух (средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона). Је ли у питању само сличност топонима у два удаљена краја или две породице имају ближу родбинску везу? 

Друга породица су МИЛИЋЕВИЋИ (ЦРВЕЊАКОВИЋИ) из села Мирашевца, досељени тек 1844. године из Црвења код данашњег Књажевца. Обе лепеничке породице засигурно немају скорије порекло са запада.

У прави си. Мислим да је раније и Бане писао нешто о томе, да Дин С има и на истоку, па смо гледали неке базе бугарских и румунских истраживања. Дин С заиста има и на истоку. На ФТДНА пројекту је присутно и неколико Македонац и Бугара који су ДинС.

Међутим, ових дана је у току велико поспремање унутар саме И2а Дин хаплогрупе. Откривено је неколико нових СНП који дијеле коначно ту хаплогрупу. За наше хаплотипове најважнији су S17250 и А356/ Z16983.

Написаћу нешто више о томе на теми о И2 ДинС.


Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #4 послато: август 01, 2014, 08:01:02 поподне »
Синиша, са малим закашњењем се захваљујем на увиђавности испољеној приликом квалификовања "Арбина" утичућих на генетски "пул" Кубанаца.

Можеш ли бити љубазан и некако проверити нешто што ме већ дуго копка. Наиме, питао сам се откуда нам податак на српском ДНК пројекту да је тестирани ЈОВАНОВИЋ И2 ДС пореклом из Кунова код Владичиног Хана. У жељи да на терену проверим тај податак замолио сам пријатеља из тог краја да се поближе распита о Јовановићима у Кунову. Будући да је тај мој пријатељ из оближњег села, он има чак и родбину у Кунову. Отишао им је у посету и том приликом се распитивао о Јовановићима у том месту и нико није знао за породицу са тим презименом. Остаје могућност да се та породица временом иселила, јер се ради о планинском селу, те да данас више нико не памти да их је тамо било.

Ја мислим да је ипак у питању грешка. Претражујући где се све налазе топоними Куново, наишао сам на Куново Присоје на граници цетињске и подгоричке општине. Хаплотип ЈОВАНОВИЋА близак је Озринићима па верујем да је тестирани пре из Црне Горе. Ако није тако, онда имамо још један пример И2 ДС на југу Србије.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #5 послато: август 01, 2014, 08:56:45 поподне »
Синиша, са малим закашњењем се захваљујем на увиђавности испољеној приликом квалификовања "Арбина" утичућих на генетски "пул" Кубанаца.

Шта ћу, морам бити увиђаван, ионако трпим критике због неувиђавности :)

Можеш ли бити љубазан и некако проверити нешто што ме већ дуго копка. Наиме, питао сам се откуда нам податак на српском ДНК пројекту да је тестирани ЈОВАНОВИЋ И2 ДС пореклом из Кунова код Владичиног Хана. У жељи да на терену проверим тај податак замолио сам пријатеља из тог краја да се поближе распита о Јовановићима у Кунову. Будући да је тај мој пријатељ из оближњег села, он има чак и родбину у Кунову. Отишао им је у посету и том приликом се распитивао о Јовановићима у том месту и нико није знао за породицу са тим презименом. Остаје могућност да се та породица временом иселила, јер се ради о планинском селу, те да данас више нико не памти да их је тамо било.

Ја мислим да је ипак у питању грешка. Претражујући где се све налазе топоними Куново, наишао сам на Куново Присоје на граници цетињске и подгоричке општине. Хаплотип ЈОВАНОВИЋА близак је Озринићима па верујем да је тестирани пре из Црне Горе. Ако није тако, онда имамо још један пример И2 ДС на југу Србије.

Знам за овог Јовановића, и не знам сто посто да ли се ради о Кунову у околини Владичиног Хана, али судећи по резултатима преузетим са y search, тестирани је јасно оставио податке да је из Србије. http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=J&lastname=Jovanovic&viewuid=86AV5&p=0
Сем тога је оставио и координате мјеста порекла, који не падају баш тачно у Куново код Владичиног Хана, али су у блиској околини. Оставио је и варијантно презиме Јованов, што исто може указивати на тај крај, гдје је било сличног скраћивања презимена.

Можда сам и ја погријешио што сам га због истовјетности хаплотипа на 12 маркера сврстао са сличним хаплотиповима у ДинС, а с обзиром да није тестирао 448, можда је и Дин Н. Код Динарика ништа није искључено, ја имам исто пуно поклапање на 12 маркера са неколико ДинН хаплотипа, а далеко смо од блискости.

Али није искључено ни да је ДинС и да је сродан Озринићким хаплотиповима.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #6 послато: август 01, 2014, 10:35:18 поподне »
Хвала на брзом одговору.

Изгледа да се ради о исељенику у иностранство из неког краја на југоистоку. Уколико ЈОВАНОВИЋ јесте И2 ДС, то значи да имамо још једног припадника те хаплогрупе из "нединарског" дела Србије.

Остаје нејасно да ли је заиста пореклом из Кунова код Владичиног Хана (ако јесте давно су исељени). Погледао сам географске координате које је навео, и оне су доста северније, ближе Лесковцу.

С друге стране постоји и расељено планинско село Куново код Кратова у данашњој БЈРМ, које је 1930. када је рођен предак нашег ЈОВАНОВИЋА било у Јужној Србији (тј. Вардарској бановини Краљевине СХС). Исељеници често наводе имена земаља порекла онако како их они памте, па је могуће да је у ствари за ГШ места порекла у табели требало да стоји 42 степена (степен мање). Тој помисли уверљивост даје и алтернативно презиме ЈОВАНОВ, какво се среће у Кратову.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #7 послато: октобар 26, 2014, 01:45:28 поподне »
Синиша,

обрадовало ме што си издвојио родове у оквиру И2 дин-С хапловрсте. То је сада добра основа за даље трагање за пореклом веза између породица пореклом са југа и истока српског етничког простора са онима са запада и југозапада.

Породица из Лепенице која припада И2 дин-С, Милићевићи (Црвењаковићи) из Мирашевца (Рача Крагујевачка), према садашњем прегледу део је очигледно разгранате групе у којој су на пример Вељовићи из Сјенице или Ћустићи који славе св Игњатија.

Не чини ми се да сада можемо одсечно да тврдимо да смо ближи одговору на питање које сам поставио у оквиру ове теме (јесу ли И2 дин-С на југу и истоку досељени са запада или су тамо дуже присутни тј досељени директно из замишљене прапостојбине?)

Међутим, интересантно је приметити да је породица БЕЧАНОВИЋ из недалеке Груже (Гунцати) сврстана у род Буњеваца. Ако су се Буњевци расељавали све до Груже, можда су и преци Милићевића, преко Књажевца, до Лепенице стигли однекуд са запада.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #8 послато: октобар 26, 2014, 03:18:47 поподне »
Синиша,

обрадовало ме што си издвојио родове у оквиру И2 дин-С хапловрсте. То је сада добра основа за даље трагање за пореклом веза између породица пореклом са југа и истока српског етничког простора са онима са запада и југозапада.

Породица из Лепенице која припада И2 дин-С, Милићевићи (Црвењаковићи) из Мирашевца (Рача Крагујевачка), према садашњем прегледу део је очигледно разгранате групе у којој су на пример Вељовићи из Сјенице или Ћустићи који славе св Игњатија.

Не чини ми се да сада можемо одсечно да тврдимо да смо ближи одговору на питање које сам поставио у оквиру ове теме (јесу ли И2 дин-С на југу и истоку досељени са запада или су тамо дуже присутни тј досељени директно из замишљене прапостојбине?)

Међутим, интересантно је приметити да је породица БЕЧАНОВИЋ из недалеке Груже (Гунцати) сврстана у род Буњеваца. Ако су се Буњевци расељавали све до Груже, можда су и преци Милићевића, преко Књажевца, до Лепенице стигли однекуд са запада.

Лепеничанине, драго ми је да си се јавио.

Што се тиче I2a Din ствар је ту прилично компликована. Већина тих хаплотипова би се могла сврстати у један кластер, јер су сви једно неразмрсиво клупко блиских веза. Ту имамо проблем са једном нагло разраслом популацијом која даје небројене међусобно неразлучиве комбинације.

Сем тога, добар дио хаплотипова је тестирао само 17 маркера, а то је мало да би са великом сигурношћу могли говорити о стабилним родовима. Ипак, одлучио сам се да их разврстам по блискости хаплотипова да бих отворио могућности проналажења могућих веза. Неке гране су прилично јасно издвојене захваљујући карактеристичним маркерима ( рецимо Озринићи са 389-1 389-2 комбинацијом 14 32) док су неке веома блиске модалу, па су подједнако блиске свима.

Бечановићи су блиски том роду који сам ја назвао буњевачким (19=14), који је карактеристичан за западну Херцеговину), мада има још родова које бих исто тако могао назвати буњевачким, јер буњевачких презимена има у неколико родова на пројекту. Исходиште свих ових родова је у Херцеговини. Тако су и Бечановићи доселили у Крагујевац из Никшићке жупе гдје такође живе Бечановићи који славе Лучиндан. У овој групи је и Лукић из западне Србије.

Сви ови буњевачки родови су нераздвојиви од српских родова.

Раније сам на овим хаплотиповима који су тестирали 37 маркера и више радио филогенетска стабла, па бар за њих видим да ова подјела има смисла, јер су тако отприлике били груписани и на филогенетском стаблу.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9233
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #9 послато: октобар 26, 2014, 04:03:47 поподне »
Видим да је Лепеничанин помињао неке I2a DS из Кратова (Јовановићи). Уколико је та породица заиста пореклом из овог дела Македоније, а притом  упада у исти кластер са Ћустићем, то може бити занимљиво.

Ћустићи су највероватније Малешевци. Предање каже да је најстарија матица овог племена у источној Македонији, тј у околини Берова (иако постоји и верзија Херцеговина-Малешево-Херцеговина). Ова област носи назив Малешево, а југоисточно од Берова простиру се Малешевске планине.

Сеоба се, према предању, догодила после Косовске битке. Иако се Малешевци у источној Херцеговини помињу 20-ак година пре тог догађаја, можда не треба занемарити ово предање.

Не знам да ли ће тестирање SNP у оквиру хаплогрупе I2a DS у будућности решити ову дилему. Већа је вероватноћа да су припадници ове хаплогрупе пореклом из динарских области, али не смемо искључити ни опцију "југоисточне I2a DS".




Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #10 послато: октобар 26, 2014, 05:47:58 поподне »
Најпре бих упутио похвалу Небојши за испољено интересовање за ову тему!

Проблем порекла и распореда српских I2a DS врло је компликован и треба на сваки начин покушати да се избегне стварање додатних недоумица.

Зато ћу одмах исправити нешто од онога што је изнео у свом посту.

- Мистериозни ЈОВАНОВИЋ је допринео збрци око свог порекла тако што је навео село и државу из којих вуче порекло. На Балкану се села расељавају, а државе нестају, и сад можемо само да разбијамо главу да ли је човек пореклом са југа Србије, из БЈР Македоније или из Црне Горе. Било како било он је сврстан у род "ОЗРИНИЋА".

- Значи, тај ЈОВАНОВИЋ не спада у род "МАЛЕШЕВАЦА" у који је иначе, са Ћустићем и другима, сврстан МИЛИЋЕВИЋ из Лепенице. Већ сам помињао да су ти МИЛИЋЕВИЋИ досељени од Књажевца, тако да су могуће различите комбинације око њиховог порекла (Херцеговина, БЈР Македонија...нека трећа локација...).

- Кад већ разматрамо "југоисточне I2 DS" да кажем и да је ПЕТКОВИЋ, пореклом из Станичења код Пирота, сврстан у сасвим трећи род (видети у табели пројекта).

- Предлажем и да Синиша, у сарадњи са свима нама, свим родовима смисли неко радно име јер је тако сигурно боље него да се зову А,Б,В,Г. Мислим да је најбоље да се то име стави под наводнике како би се нагласило да је реч о потенцијалном или привременом називу који се сутра лако може изменити када пристигну нови подаци. Сигуран сам да се форумаши слажу да се род у коме је и ПЕТКОВИЋ назове род "ЈЕРКОВИЋА"  ;D

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #11 послато: децембар 17, 2014, 10:11:47 пре подне »
У прави си. Мислим да је раније и Бане писао нешто о томе, да Дин С има и на истоку, па смо гледали неке базе бугарских и румунских истраживања. Дин С заиста има и на истоку. На ФТДНА пројекту је присутно и неколико Македонац и Бугара који су ДинС.

Међутим, ових дана је у току велико поспремање унутар саме И2а Дин хаплогрупе. Откривено је неколико нових СНП који дијеле коначно ту хаплогрупу. За наше хаплотипове најважнији су S17250 и А356/ Z16983.

Написаћу нешто више о томе на теми о И2 ДинС.
Са малим закашњењем се укључујем у ову расправу, треба узети у обзир и то да су неке породице из Црне Горе и брда крајем 19. и почетком 20. в. одселиле у Бугарску. Неке од њих су се после неколико година одлучиле на повратак и доселиле у Горњу Јабланицу (општ. Медвеђа) као нпр. Влаховићи из села Реткоцер. Неке породице су остале у Бугарској (мислим да су били насељени у области која је нама ближа), а неке од њих су одселиле чак у северо-источни део Бугарске. Не знам прецизне податке о томе али сам сигуран да сам негде читао о томе (могуће код Туровића ,,Горња Јабланица-људи и време''), а за Влаховиће поуздано знам да су једно време тамо боравили. Писао је неко нешто слично о томе и на форуму мислим о Чериним потомцима. Могуће да ту лежи зец откуд И2а ДС у Бугарској.

Аксић

  • Гост
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #12 послато: децембар 17, 2014, 10:35:58 пре подне »
Са малим закашњењем се укључујем у ову расправу, треба узети у обзир и то да су неке породице из Црне Горе и брда крајем 19. и почетком 20. в. одселиле у Бугарску. Неке од њих су се после неколико година одлучиле на повратак и доселиле у Горњу Јабланицу (општ. Медвеђа) као нпр. Влаховићи из села Реткоцер. Неке породице су остале у Бугарској (мислим да су били насељени у области која је нама ближа), а неке од њих су одселиле чак у северо-источни део Бугарске. Не знам прецизне податке о томе али сам сигуран да сам негде читао о томе (могуће код Туровића ,,Горња Јабланица-људи и време''), а за Влаховиће поуздано знам да су једно време тамо боравили. Писао је неко нешто слично о томе и на форуму мислим о Чериним потомцима. Могуће да ту лежи зец откуд И2а ДС у Бугарској.

Има ли нешто што није пореклом из Црне Горе?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #13 послато: децембар 17, 2014, 11:07:50 пре подне »
Има ли нешто што није пореклом из Црне Горе?
Ради се о породицама које су крајем 19. и почетком 20. v. (1878-1912) насељаване у Топлици, Косаоници и Горњој Јабланици, а само неке од њих су отишле даље на исток тј. у Бугарску. Када су осетили да их Бугари притискају да их побугаризују, и када су неке желели да мобилишу и упуте у рат против Србије 1885. год., Влаховићи су одлучили да се преселе у Горњу Јабланицу у којој је у то време већ био насељен велики број породица из Црне Горе, а међу њима велики број баш њихових рођака и племеника Влаховића (Палевићи, Миловановићи, Вуксановићи, Митровићи, Јоксимовићи, Божинићи и др.). То су чињенице, а то што ти можда сумњаш у њих то је друга ствар. Неке породице су сигурно ипак остале у Бугарској па сам зато скренуо пажњу да отуда можда тамо се јавља И2а ДС. Сумњам да је та ХГ од неких ровачких породица пошто је тест Војиновића (Лисичић) из околине Пљеваља показао да је он E1b1b1, а према предању води порекло од Војиновића из Никшићке Жупе који припадају племену Никшићи, баш као и највећи број ровачких братстава (Булатовићи, Влаховићи, Шћепановићи, Срезојевићи), који би према томе требали такође да припадају овој ХГ.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #14 послато: мај 23, 2015, 10:53:30 поподне »
Није у директној вези са темом, али данас прочитах одличну књигу "Велућа Драгаша" Живојина Андрејића.
Књига, као ни остала Андрејићева дела, не може да се преприча. Још дуго неће бити правилно вреднована у српској историографији, јер је држаоцима катедри лакше да не преиспитују тренутно прихваћену верзију краја српске средњевековне државе, а за тако нешто нема ни политичке воље. 

Укратко, једно важно Андрејићево откриће је да је Србија после крунисања цара Стефана Душана имала непрекинут низ носилаца свих византијских дворских титула уз коришћење и дотадашњих српских титула. Тако су у једном тренутку на пример поред цара Стефана Уроша били краљ Вукашин, и млади краљ Марко. После 1371. цар је Костадин (Константин Драгаш), краљ Марко, а млади краљ његов брат Димитрије. Као цар, Костадин је насликан у Марковој цркви код Скопља, 1376. године, издавао је повеље у Приштини 1389. године, пар дана после Косовске битке, на којима се потписује као господар Србљем и Подунављу (царска титулација), турски али и многи други извори називају га господарем Србије, итд. итд.

Оно што је важно за питање откуда И2а ДС на југу и истоку српског етничког простора, јесте закључак да је Србија током средњег века као држава била много јединственија него што то изгледа у описима на које смо навикли. Било је сукоба међу властелом, али по Андрејићу, све велможе биле су Немањиног колена, па су то више биле породичне размирице, а кад би се разрешиле и поражени би добили свој удео у власти. У таквој јединственој држави живео је јединствен народ у сваком смислу, па и у генетском, што значи да је И2а ДС било свуда где је било и Срба.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: "Југо-источни" И2 Дин С ?
« Одговор #15 послато: јун 04, 2015, 08:15:57 пре подне »
Цитат
Срби староседеоци из ист. Србије и стари досељеници са југа имају сигурно сличан састав хаплогрупа, не верујем да постоји нека драстична разлика са осталим Србима.

И ја исто мислим.

Надам се да ће бити више резултата тестирања па да се то потврди.