Postavio sam ovo jer je lijep primjer komparativne eksegeze u rijetkim slučajevima kad imamo istovremeni prijevod jednog dokumenta.
Da, njemački autor je koristio izraz "Wenden", a ne zato što mu finese češke verzije ili češke političke perspektive nisu bili poznate (radi se također o praškom kleriku), nego zato što je autor češke verzije termin "Srbi" koristio za sve Slavene koji su naselili Balkanski prostor. (Sad sam i vidio, da je netko manipulirao verziju kronike na srpskoj wikipediji, nije "národě" nego "jazyku" i još na drugim mjestima).
To je već sasvim jasno u dijelu gdje se koristi biblijska legenda o babilonskoj kuli jer se u svim verzijama jezici granaju na velike jezične skupine a ne na "političke" narode. Ima jedan noviji zanimljiv rad koji se bavio ovom problematikom pa ću citirati iz njega:
Марко ГАВРИЛОВИЋ
„O СРБИMA У ДАЛИМИЛОВОЈ ХРОНИЦИ“
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LXIX (2020) стр. 13–37
„У Хроници Прибика Пулкаве из Радењина из 1374. јавља се слична конструкција, мада је он у много чему јаснији од Далимила, иако се у основи ослања на његово дело. Пулкава наводи да су Словени напустили Сенар, прошли кроз Халдеју и дошли у земљу где сада живе Грци. Словени су одатле упали у Бугарску, Рашку, Србију, Далмацију, Хрватску, Истру и Карниолу (Крањску), које како аутор истиче, Словени држе и у данашње време.”
„Када је у питању контекст помена Срба у Далимиловој хроници, проблематика је нешто сложенија. Као прво, мора се поставити логично питање, да ли је под именом Срби Далимил заправо мислио на Словене? То мишљење је присутно међу истраживачима, али се у дубље разлоге поменутог није улазило.66 Чињеница је да оригинал Далимилове хронике није сачуван. У Бечком, који је најближи оригиналу, али и у већини других рукописа, се спомињу Срби, а интересантно је да се у најстаријем сачуваном, Кембричком и сто година млађем Фрањевачком у првом поглављу уместо њих наводе Словени.67 Могуће да је у предлошку који је пред собом имао преписивач Кембричког рукописа стајао назив Словени, али се у свим рукописима, рачунајући поменути и Фрањевачки, у другом поглављу налази стих: у српском језику (народу) је земља, којој је Хрватска име.68 Податак да се у наведеном стиху из другог поглавља ипак помиње српски, а не словенски народ, говори у прилог томе да је назив Срби највероватније био присутан у изгубљеном оригиналу. Без обзира на то, у најстаријем препису се (не)намерно изједначавају термини Словени и српски народ. Са друге стране, у оба немачка превода се користи израз Winden (Венети) како у првом, тако и у другом поглављу.”
„Такође, потребно је истаћи, да иако Далимилу није било познато значење Склавоније као политичког синонима за Србију, он је практично под земљом Срба означио шири (јужно)словенски простор, чији је део била Хрватска, управо због схватања српског имена као синонима за Словене.”
“На питање зашто су баш Срби, уместо Словена, наведени као народ од кога су постали Чеси, не могу се дати коначни одговори. Улогу у томе је имала чињеница да Срби припадају Словенима, али и Далимилово схватање српског имена као синонима за Словене, затим присуство српског имена на Балкану, али и у близини Чешке.“