44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.
Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.
У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.
https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/
Бојанићи, Краљево: Бојанићи (18 к Св. Вартоломеј). Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско–гусињ. области.
Бојанићи, Краљево: Токалићи (8 к. Св. Вартоломеј). Један су род с Бојанићима у Багашу — Бојанићима.
Брезна, Краљево: Токалићи (2 к. Св. Вартоломеј) су из Биљановца у Ибру.
Каменица, Краљево: Бојанићи - Вукомановићи (1 к. Св. Вартоломеј). Отац се доселио из Бојанића (Багаша) у Ибру.
Рокци, Александровац: Дуњићи (25 к. Св. Вартоломеј) од Богаша – Бојанића из Биљановца на Ибру.
Ботурићи, Александровац: Чолићи и Дуњићи (14 к. Св. Вартоломеј) из Рокца од Дуњића.
Плоча, Александровац: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј) је из Рокца.
Грачац, Врњачка Бања: Дуњићи (3 к. Св. Вартоломеј) из Рокца у Александровачкој Жупи.
Стопања, Трстеник: Дуњићи, потичу од попа Мине Дуњића р. 1833. у Рокцима и његовог брата Вељка који су се као деца са родитељима доселили у периоду 1840-1850. г.
Рогавчина, Александровац: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј) у засеок Пакленик, призет у Црноглавцима из Рокца од Дуњића.
Вранштица, Александровац: Дуњић (1 к. Св, Вартоломеј) од Дуњића из Рокца.
Жерађе, Рашка: Бојанић (1 к. Св. Вартоломеј) од Бојанића из Багаша, нов. Бојанића “дошао је на жену” Бекчића.
Варош Рашка: Бојанић (1 к. Св. Вартоломеј), земљорадник доселио се из Биљановца.
Боће, Рашка: Дуњић (1 к. Св Вартоломеј и женина слава Ђурђиц) од Дуњића из Рокца, ушао у Грковиће.
Ковачи, Рашка: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј), у засеоку Попе-Главе, је дошљак од Дуњића из Рокца.
Јошаничка Бања, Рашка Дуњић (1 к. Св Вартоломеј и женина слава св Арханђео), у засеоку Чомаге, од Дуњића из Рокца.
Грчак, Александровац: Величковићи (19 к. Св. Вартоломеј) су из Рокца од Дуњића.
Велика Грабовница, Брус: Марјановића, Ваљаревића, Чолића и Гашића (14 кућа, Св. Вартоломеј), су пореклом из Шекулара у Плавско-гусињској области.
Доња Коњуша, Прокупље: Марјановићи-Ваљаревићи, досељени у периоду 1880-1890. године из В. Грабовнице код Бруса.
Витак, Србица: Ваљаревић (1 к.. Св. Вартоломеј). Као колонисти су досељени 1926. године из Доње Коњуше – Топлица, старином су из В. Грабовнице код Бруса.
Чубрељ, Србица: Ваљаревић (1 к. Св. Вартоломеј), досељени су 1925. године нз Коњуше — Топлица
Брус: Марјановићи 1855-1953 (Св. Вартоломеј) од Марјановића из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу две куће Марјановића: занатлија и службеник.
Брус: Ваљари – Ваљаревићи (1875–1953), доселили се из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу је једна службеничка породица.
Брус: Стаматовићи (Св. Вартоломеј), од Марјановића из В. Грабовнице (1867- 1935), две кућа, обућар и домаћица.
Блаце: Ваљаревићи су из Велике Грабовнице – Копаоник, Св. Вартоломеј.
Горња Тушимља, Нови Пазар: Бакрачи, Бакрачевићи (5 к. Св. Вартоломеј, су Бјелопавлићи, најстарији.
Доња Тушимља, Нови Пазар: Бакрачи, (2 к.) су од Бакрача у Горњој Тушимљи.
Доња Тушимља, Нови Пазар: Ружичић (1 к. Митровдан), изумрли по мушкој лози,
призет од Бакрачевића.
Панојевиће, Рашка: Бакрачевићи (1 к.) су од Бјелопавлића Бакрача у Тушимљи, досељен 1920. године.
извор:Радослав Љ. Павловић „Копаоник“, 1934 - 1953. г.
Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“
Петар Ж. Петровић „Рашка“
Татомир Вукановић, Дреница“, 1933-1937. г
Животије Живановић, „Стопања“ .1997. г.