70. Исаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ, E-V13>Z5017>Z16988>BY50887>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује за овај род карактеристичну вредност маркера DYS385=17, коју поседују још само хаплотипови двојице припадника овог рода са севера Косова, чији резултати још нису јавни.
Тестирани је у упитнику навео да Исаиловићи према предању потичу из Колашина у Црној Гори од племена Гладовића. Није ми познато да има Гладовића у Колашину, нити да су некада тамо живели, тако да је вероватније да је презиме настало по доласку у Србију.
Љубомир Павловић је забележио следеће о Гладовићима из Дворске:
Гладовићи (Лукићи, Мијаиловићи и Марковићи) су досељени из Комирића у Рађевини. Доселио се Драгутин или његов отац, коме се не зна име.
Драгутин је имао два сина, Исаила и Мијаила. Исаиоло је имао синове Луку, Марка, Јанка и Неђељка. Од Луке су остану синови Андрија, Никола и Максим: од Марка – Павле у Љубо. Јанко се одсели у варошицу Лешницу а Неђељкови су синови Велимир, Драгић и Милан. По очевима Луки и Марку презивају се Лукићи и Марковићи.
Мијаило остави синове Веселина, Стевана и Матију. Од Веселина остану садашњи Танасије, Василије и Јован; од Стевана – Цвијо, Спасоје, Богосав и Радо а од Матије Неђељко, Митар и Свето. По деди Мијаилу презивају се Мијаиловићи – Гладовићи. Сви славе Никољдан.
Боривоје Милојевић пише следеће о Гладовићима из Комирића код Осечине:
Гладовићи су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихов предак је најпре застао у Годечеву – ужички округ и одатле дошао у Комирић „због гладне године“, славе Никољдан. Има их одсељених у Дубљу.
И коначно - Павловић пише следеће о Гладовићима из Годечева код Косјерића:
–Гладовићи су најстарија породица у Годечеву. Зна се да су Кучи, да су досељени и да су одувек занатска и хајдучка породица. Гладовићи су се први пут населили око града, па су се померали, нарочито ближе Рогачици и Крушчици. Данас се горњи део овог краја зове Гладовићи, докле нема породица овог презимена. У турско се доба много хајдука, качера, зидара и дрводеља иселило из ове породице. Као хајдуци протерани су у Коморић и тамо се зову Гладовићи. У овом Годечеву су познати под овим презименима:
–Матићи око Града,
–Биљићи испод Града до Реке,
–Савићи у реци и око брда,
–Перишићи,
–Петровићи и други.
Има их 28 кућа и славе Никољдан.
Занимљиво је да се презиме Гладовић одржало кроз поменуте миграције. Део предања о пореклу из Црне Горе је свакако тачан, али Гладовићи судећи по овом резултату нису Кучи, већ Бјелопавлићи.