5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092
Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.
Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.
О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/
Резултат је прилично очекиван, а наговестио сам га човеку који је тестиран одмах пошто се пријавио и саопштио да је од Кртинића из Клапавица. Наиме, од раније већ имамо Е-V13 Кртинића из Меденог Поља (код Босанског Петровца) који је од Кртинића из Клапавица.
Кртинићи који су I1-P109 смештени су делу Рудопоља испод Јасенара и удаљени су више од пет километара ваздушне линије од дела у којем живе Кртинићи Е-V13 у Клапавицама. Реч је о раније два засебна села, а по новој административној организацији насеља у Р. Хрватској
Клапавице су припојене Рудопољу Брувањском.
Није позната етимологија презимена Кртинић, али најмање вероватно је да је заснована на патронимику односно личном имену (лично име Крто или Кртоје је веома ретко и помиње се једино у раду Милице Грковић "Речник имена бањског, дечанског и призренског властелинства у XIV веку", где је из тог имена изведено презиме Кртојевић). Вероватније је да се ради о презимену заснованом на топониму, тј. да се у презимену сачувао назив места одакле су дошли (на целом простору бивше Југославије постоје топоними и насеља са префиксом крт-), а није немогуће да је презиме стечено по особини претка. По мом мишљењу, највероватније је реч о топонимском презимену, што би значило да су преци и рудопољских и клапавичких Кртинића вероватно пре доласка у овај део Лике провели одређено време у месту које је имало назив Кртине. Један такав топоним сачуван је на јужним обронцима Велебита према Далмацији, одакле је ишао смер насељавања јужне Лике након што су Аустријанци освојили тај простор од Турака.
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.
Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
Несумњиво је да су Кртинићи у највећем делу Е-V13 и да је једино огранак у Рудопољу разнородан тј. да припада хаплогрупи I1-P109. Мислим да је непримерено, макар то било и у наводницима, опредељивати ко су прави или криви Кртинићи без узимања у обзир оног што је претходно написано, а то је да није јасна етимологија презимена. Још нешто, у попису из 1712. године у овом крају Кртинићи се јављају кроз две варијанте презимена - Кртина и Кртинић, што би могло да упути да је још у то време постојала разлика између ова два рода, те да је у међувремену род који је носио презиме Кртина додао -ић.
Овај је оргинал, а онај други фалсификат...
Увек ми је драго кад видим да неког обрадује резултат до којег долазимо у нашим подухватима.