Аутор Тема: Села прешевског и бујановачког краја  (Прочитано 515 пута)

Ван мреже saledelagano

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Села прешевског и бујановачког краја
« послато: Август 13, 2021, 02:28:13 поподне »
Dobar dan, ja sam Saša...

Pretrazivao sam forum ali nisam nasao da postoji tema ima slicnih ali...

Pra pra dedovina a i otac su mi iz sela Reljan opstina Presevo, Pčinski okrug sada.

Nekad je do bilo zapadna strana morava a istocna moravica...

Reljan je u Moravici ..

Ima tema tipa gornja pčinja ali ta tema gadja jugo istog ali ne i jugo-centar-zapad.

Mislim na sela sto idu od granice sa Makedonijim duz autoputa sa leve i desne strane pa severno do Bujanovca.

Reljan je najvece selo tog dela i jako jako staro kao i okolna sela, ima u crkvenim spisima u ahrivu vranja kad se pominje car Dusan koji daje taj sela na upravljanje Hilandaru.


Jel moze da se otvori-otvorim temu za taj kraj ili vec ima nesto najpribliznije ?

Hvala unapred
Београд, Рељан, Трејак, Пчињски округ

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7033
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Села прешевског и бујановачког краја
« Одговор #1 послато: Август 13, 2021, 03:49:11 поподне »
Саша,

пребацио сам вашу поруку у нову тему под именом "Села прешевског и бујановачког краја". Да ли вам је тај назив за тему одговарајући?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 389
Одг: Села прешевског и бујановачког краја
« Одговор #2 послато: Август 13, 2021, 04:12:20 поподне »
Добро дошао Саша,

Да ли нешто можеш више да кажеш о својој фамилији, презиме, слава, породични назив, даље порекло и ако постоји нека легенда да се прича у твојој фамилији о вашем пореклу.

Ван мреже saledelagano

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Села прешевског и бујановачког краја
« Одговор #3 послато: Август 16, 2021, 01:06:30 поподне »
Саша,

пребацио сам вашу поруку у нову тему под именом "Села прешевског и бујановачког краја". Да ли вам је тај назив за тему одговарајући?

Одлично хвала вам.




Добро дошао Саша,

Да ли нешто можеш више да кажеш о својој фамилији, презиме, слава, породични назив, даље порекло и ако постоји нека легенда да се прича у твојој фамилији о вашем пореклу.


Да наравно,

-Наше презиме је Манасијевић и пореклом смо из села Рељан општина Прешево, Пчињски округ некада Моравица.
 (јако је ретко презиме и углавонм је заступљено на југу Србије, МКД и Косово)
-Слава Свети Никола

Е сада ја сам 1984, отац 1956, деда 1929, прадеда 1900-4, значи најманје 4-5 генерација смо Манасијевић, сви су рођени тамо сем мене...

Пре тога смо били Стоиљковићи 3-4 генерације, што значи да су у Рељану од 1800 ако не и раније.
По Манасији Стоиљковић смо Манасијевићи.
И сви они су сахрањени на гробљу у дворишту цркве која је јако стара, и ти гробови мојих предака су најближи цркви. И само гробље је јако старо, има и оних бетонских гробова као ковчег али од бетона све, са спојеним крстом све бетон.

За староседеоце села Рељан ми Мансијевићи-Стоиљковићи смо и даље дошљаци :) и ако су ту ето 7-8 колена то се на селу све зна.

Предање које се преносило са колена на колено, каже да је тај неки мој предак Стоиљко дошао из села Трејак (северније горе близу бујановца ознчио сам на мапи)
у село Рељан, од њега су сви Стоиљковићи а после и Манасијевићи из села Рељан... И његов гроб је у црквеном дворишту.
Не знам како се презивао Стоиљко, да бих открио даље и дубље морао бих поћи од гробља, па цркве-црквених књига у цркви у Рељану а онда ка селу Трејак.

Трејак село је основао неки ТОРОМАН који је имао доста синова, могуће да смо по тој линији...

Јел постоји нешто о Тороману или Тороманима по форуму ?


У књигама Јована Трифуновског пише што и јесте било тада када је он радио књигу, да су у Рељану 6 кућа дошљака и сви славе светог Николу. И да је њихова старина село Трејак. Мени су то увек причали још као клинцу, да смо родом из Трејака !



Poreklo stanovništva sela Trejak, opština Bujanovac  – Pčinjski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Vranjska Kotlina“


Postanak sela i starine.

Pojedini ostaci od starina govore da je ovde bilo stanonika iz davnih vremena. Na mestima Staro Selo i Sečeno iskopavaju se zemljani ćupovi. Pripadaju nekom „prednjem stanovništvu“. U ćupovima meštani su „krili žito“. Tragova od starina ima i zapadno od sela – u Veselinskoj Mahali; nalaze se ostaci jedne crkve, koju je gradio „stari svet“ – poznaju se zidovi. Kod ove crkvine, koja je porušena za vreme Turaka, meštani se skupljaju na Đurđevdan. Opustošenje starog naselja moralo je biti davno. Prvi doseljenici današnjih rodova u Trejaku zatekli su gustu šumu.

Osnivači današnjeg Trejaka smatra se neki Toroman. Bio je doseljen iz Turije kod Bujanovca. U Turiji „Arbanasi su Toromanu zaklali sina na putu kada je išao ucrkvu“. Zbog toga je Toroman sa drugim ukućanima krajem XVIII ili početkom XIX veka „izbegao ovde u pustaru“. Najpre se naselio na mesto sada zvano Toromanska Čuka. Ono pripada susednoj Kuštici. Odatle je Toroman prešao u potes Crvena Voda, pa u Staro Selo. Za osnivača sela, Toromana, priča se, da je u Trejaku imao sedam sinova. Od njih se namnožilo 10 rodova sa 40 domova. Toroman je bio hrabar čovek; jednom je vranjski paša tražio da mu Toroman prenosi seno na livadama u Rataju. Toroman je krišom zapalio pašino seno, koje je bilo pored Južne Morave i tako se spasao od kulučenja.
Najpre je Trejak bilo zbijeno naselje i ležalo je na Starom Selu – jugoistočni deo atara. Kada su se stanovnici namnožili u prvoj polovini XIX veka, oni su počeli da krče njive dalje od kuća. Stoga su oni tamo obrazovali nove krajeve sela i time ga načinili razbijenog tipa. Na Starom Selu danas nema kuća.

Severoistočno od sela je mesto Čivlak, koje zauzima oko 3 hektara. Čivlak je pripadao nekom Turčinu ili Arbanasu iz drugog naselja. Neko vreme ovu zemlju su obrađivali stanonici današnjeg roda Čifčici. Zemlja je sada svojina meštana Drežnice.

Seoska slava je Đurđevdan. Bila neka bolset pa su zbog nje „zaodili selo“ na Đurđevdan.

Одличан опис Трејака :

https://www.poreklo.rs/2016/08/22/poreklo-prezimena-selo-trejak-bujanovac/


Ових дана ћу да пишем мало о Рељану што знам из прича и оном како јесте...

Моравица и Рељан на њој


upload pic

Рељан и Трејак



Рељан и црква





Стара села ток краја










« Последња измена: Август 16, 2021, 01:16:50 поподне saledelagano »
Београд, Рељан, Трејак, Пчињски округ

Ван мреже saledelagano

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Села прешевског и бујановачког краја
« Одговор #4 послато: Август 17, 2021, 01:50:57 поподне »
Село Рељан, Пчињски округ, општина Прешево


Рељан (алб. Leran) је насеље у Србији у општини Прешево у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 694 становника (према попису из 1991. било је 796 становника). Овај попис из 2002ге су Албанци протестовали...

Рељан је старо насеље у подножју огранка Рујна, лево од Рељанске реке. На многим потезима у атару Рељана налазе се остаци античких насеља. Рељан се помиње у турским дефтерима с краја XV века као Доњи и Горњи Хрељан. Изнад села је пространи пашњак који се назива Горњи Рељан. Један део пашњака је познат као Пашине трле. Источно од њега било је старо насеље Горњи Рељан. У насељу Рељан се налазе следеће махале: Маџирска мала (по махаџирима), Дмичаралска мала, Дошљачка мала, Гламњарска мала, Пешеларска мала и Горња мала. Након Другог светског рата у Рељану је постојало 90 српских домаћинстава. Топоним Рељан потиче од антропонима Хрељан
« Последња измена: Август 17, 2021, 01:53:30 поподне saledelagano »
Београд, Рељан, Трејак, Пчињски округ

Ван мреже saledelagano

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Села прешевског и бујановачког краја
« Одговор #5 послато: Август 17, 2021, 01:51:41 поподне »
Селото лежи на рамно земјиште од лева страна на Рељанска Река. Во близината на Рељан проага патот Прешево – Бујановце. Вода за пиење населението добива од бунари што се наогаат по двороите.
Рељан по типот е збрано село. Куките му се поредени во маали: Демчеларска, Горна, Дошљачка, Гламњарска, Мухаџирска и Циганска. Далечината мегу маалите е незнатна.
Рељан е старо село. Темејлиите не знаат кога е населбата основана, нити знаат како она добила име. Во селото „од век“ постои стара црква св. Арангел. Она е обновена 1898г. Источно од селото е местото Селиште. Општа е традиција да је на Селиште живеале стари православни сојои који после „од зулум“ се иселиле на истночната страна од Рујан. Таму они основале село Шаинце. Се орикажуе уште дека шаинските сојои и денеска имаат дочувано тапии од својего земјиште што го „заграбиле“ муслиманите во Рељан.


"Moravica, istočno-preševska sela, Jovan Trifunoski"
« Последња измена: Август 17, 2021, 01:54:41 поподне saledelagano »
Београд, Рељан, Трејак, Пчињски округ

Ван мреже saledelagano

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Села прешевског и бујановачког краја
« Одговор #6 послато: Август 17, 2021, 01:53:02 поподне »
Селото расло со природно множење и со доселуење. Во него сега живее српско православно и албанско муслиманско населении.

Православни.

Демчевци (14к, св. Никола), темејлии.

Љупци (7к, св. Никола), темејлии.

Тасини (3к, св. Никола), темејлии.

Дедо Пешини (6к, св. Арангел), темејлии. Сента и Мито Пешини дошле „по мајку“ и се сметаат во овој сој.

Дошљаци (6к, св. Никола) се доселени од Прешево. Овде дошле во втората полоина на 19в. Подалечиата нивна старина била од Пчиња (село Трејак). ови су моји :) и живе у делу села Дошљачка махала

Ирковци (2к, св. Никола), доселени се од Стрезовце. Овде се премажила мајката и ги повела децата.

Јовановци (1к, св. Никола), доселени се од некое село во Пчиња. Они во Рељан имаат купено земјиште. Тука живает од 1919г.

Јастрепчани (1к, св. Никола), дошле кога и Јовановци на купено земјиште. Со потекло се од Јастребац (Владичин Хан).

Јанићи (3к, св Никола), дошле околу 1920г од Претина (Ристовец). Овде живеат на купено земјиште.

Босанци (4к, св. Арангел), со потекло се од Босна. Овде дошле 1921г како колонисти на утрина.

Брезовчани (2к, св. Арангел), доселени се 1923г на купено земјиште. Со потекло се од село Брезовац (Ристовец).

Алексови (1к, св. Арангел). Дошол Алекса „на женину кућу“ од Жујинце.

Стојко (1к, св. Арангел) со потекло е од Пчиња. Доселен е како колонист на утрина.

Стојићи (1к, св. Никола), дошол таткото како домазет од Богдановце (Ристовец).

Стаменкови први (1к, св. Арангел), доселени се од пчињското село Буштрање. Овде дошле на купено земјиште 1924г.

Стојковићи (1к, св. Арангел), доселени се од Жбевац (Ристовец). Дошле како колонисти 1926г.

Како долонисти дошле уште: Павловићи први (1к, св. Арангел) од Кошарно (Ристовец); Стаменкови други (3к, св. Никола) и Стојкови (1к, св Никола) од пчињско Буштрање; Булесовци (2к, св. Арангел) од Булесовце (Ристовец); Стаменкови трећи (2к, св. Никола), имаат старо презиме Тингини. Дошле од пчињско Буштрање; Стаменкоски Димитар (1к, св. Никола) е од Љаник (Куманово); Владовчани или Тасићи (2к, Св. Никола) се од ристовечкото село Владовце; Димитријевићи (1к, Голема Богородица), доселени се од Љапчинце (Врање). Познати се и под име Кривче; Павловићи други (1к, св. Арангел), доселени се 1938г на купено земјиште. Со потекло се од Сејаца (Ристовец).

Милчини (1к, Св. Никола), доселени се од кривопаланечкото село Стајевце. Овде дошле на купено земјиште.

Трајковићи (1к, св. Никола), купиле земјиште па после се населиле. Со потекло се од Жапско (Врањска Пчиња).

Иселени. – Во Рељан понапред имало стари православни сојои. Едни од низ повремено се иселиле. Спомнато е дека доселениците од Селиште прешле во Плиња и таму основале село Шаинце. Од понапрешно време познат е во Рељен голем сој Црвенци, кој сега живее во пчињското село Барбаце. И за нив се вели да ги очувале до данеска тапиите од нивје што им биле одземени. Рељанските селани знаат и за одамна иселен сој Мушуткови. Сој Реланчики во Биљача исто така со потекло е од ово село. Таму побегнале „од зулум“.

Муслимани

Реџалар (4к) и Мехови (4к) овде се доселени од Норча (Карадаг) пред 90 до 100 години. Правото потекло им е во Малесија (Албанија). Припагаат во фис Соп.

Блутај (2к) се од фис Соп. Име добиле по маалото во Норча (Карадак) дека живеале некое време. Подалекото потекло им е во Малесија.

Џиновци (2к) се дел од еден истивокан сој. Во Норча (Карадаг) нив ги викале уште Дервишалар.

Етемови (2к), дојдени се 1878г како муаџири од Масурица. Припагаат во фис Шаља.

Невзатои (1к), дошле 1878г како муаџири од Јелашница. Фисната припадност не ја знаат.

Поисламени. – Поисламен е сој Гламњан (4к). Овде се доселени од Норча.






image upload




"Moravica, istočno-preševska sela, Jovan Trifunoski"

Село Рељан је јако старо село спомиње се по разним списима у 14-15-16 веку, црква која постоји и сада је реновирана 1898-1900 а мештани говоре да је стара и више од 200 година и да је направљена на старој цркви која се ту налазила. Село Рељан једино има цркву у том крају у односу на околна села и дан данас.
Село је било а и сад је међу највећим у том крају, подаци кажу око 1200 становника некада са свега пар кућа Албанских, сад је обрнуто. А има и много манје становника.


У селу Реља многи мештани знају за "гробљишта" "селишта" "црквишта" , све су то локације где су некад била гробља, остаци-делови старог села, цркве које су некад постојале...
Зна се за две до три цркве "црквишта" тј локације где су оне биле, како кажу још из оног времена. Мислим да се ту мисли на време пре доласка Турака.

Занимљиво је да се зна за староседеоце Албанце, Турке и Ашане-Влахе, као и да Срби никад нису прелазили на Ислам...
Од садашњих албанаца који су већина, мањина су староседеоци а већина дошљаци, а за дошљаке рачунају и по 5-6-7 колена уназад, наравно највише их се доселило последњих 50-70 година

« Последња измена: Август 17, 2021, 02:03:20 поподне saledelagano »
Београд, Рељан, Трејак, Пчињски округ