Везано за (зло)употребу Дукље и Дукљана у данашњој монтенегринској идеологији, пада ми на памет неколико ствари:
- бесмисленост грађења савременог националног идентитета на раносредњовјековним племенима или политичким јединицима. То би било исто као кад би Срби као једини основ свог идентитета изабрали Србију Властимировића, а игнорисали Немањиће, Косовски бој, Сеобе под Чарнојевићем, Први и Други српски устанак, Балканске и Први свјетски рат. Монтенегрини се у свом тумачењу историје понашају као да од Порфирогенитових Дукљана из 10. вијека и данашње Црне Горе ништа није постојало, уз селекцију њима одговарајућих момената (независност Црнојевића, дочим им Петровићи измичу због свог изразитог србовања)
- бесмисленост позивањем на средњовјековну Дукљу Војисављевића, јер ако и постоје спорења око етничке припадности Дукљана до 10. вијека, не постоје спорења око тога да је Дукља Војисављевића српска држава, о чему непосредни извори првог реда јасно и говоре. А када се мисли на средњовјековну Дукљу управо се мисли на Дукљу Војисављевића. Првобитна Дукља је крајње опскурна архонтија подложна Византији о чијим се владарима не зна баш ништа.
- бесмисленост позивањем на Дукљу Порфирогенита у контексту данашње Црне Горе, јер она није обухватала ни трећину данашње територије Црне Горе (и Морача се нпр. налазила ван територије Дукље како је описује Порфирогенит)