Доста сам се нагледао народа (југо)источне Србије, као и Западне Бугарске. На основу тих запажања, рекао бих да ту има доста преклапања, тако да често не бих могао да кажем ко је Србин а ко Бугарин (да нисам знао у којој сам земљи). Још је то изразитије код припадница женског пола.
Али, постоји једна компонента у бугарском народу која се не јавља у Србији. Можда се она може повезати са тим протобугарским племенима која су дошла из Азије. Ради се о вероватно неких 5-10% бугарског становништва код којег се јављају карактеристике које су својственије централноазијским народима неголи европским. Није их тешко уочити: карактеристична комбинација ниског раста, здепастог тела, често несразмерно велика глава - обавезно брахикефална, крупно лице, визуелни недостатак врата, јака грађа, најчешће црна коса и тен...
Ако је то заиста био претежни изглед Протобугара, онда и није баш тешко повезати их са централноазијским степама. У том делу је вероватно дошло до припитомљавања коња, а то није случајно. Имајући у виду горе набројане карактеристике, могли би закључити да би протобугарски ратник имао слабе шансе против просечног колеге из Европе, са обе ноге на земљи. Међутим, ситуација се поприлично мења ако овог Протобугарина ставите на коња. Компаративну предност његових физичких карактеристика у случају ратовања на коњу (најпре луком и стрелом) је осетио европски човек на својој кожи почев од продора Хуна, много пута.
Поред овога, сигурно је да је словенски елемент код Бугара и те како присутан. Светлије динарске варијанте су не само присутне, већ и баш уобичајне (барем до Софије). И нешто што је интересантно, по мојој процени, плаве очи у Пиротском крају, процентуално учесталије код етничких Бугара него код Срба. Овде пре свега мислим на преостало становништво околних села, јер је у самом Пироту, данас јако мало оних који се изјашњавају као Бугари.