Све што имамо о њима је (молим те допуни ако знаш више):
- Клаудиј Птоломиј αλβανοι
- Михаил Атталејатис Albanesi
- Branousi тврди да се тај појам односио и на Нормане јужне Италије (не знам на основу чега)
- Грци зову своје Албанце Арванити и Влахи, те им оба појма како је забиљежено у 19. в. значе и сељак, горштак.
Етимологија: Arberesh, Arbenesh < ital. Albanesi
додатак -esi- је својствен италијанском, тако да је и етноним Arberesh заправо давно усвојен егзоним.
- l > r својствено је албанском и румунском, тако да је то индиција на то, да су албанци усвојили етноним албанеси још у вријеме романизације
n > r је својствено само тоска дијалекту
Закључак наведеног био би да:
1. је протоалбанофон народ (намерно избегавам да их називам прецима савременог народа који је хетерогеног састава са додатно поарбанашеним становништвом, уз шта ни не знамо да ли је и главнина уопште говорила баш протоалбанским, њему сродном дијалекту или неким другим језиком) живео у близини предака предака дела савремених Румуна
2. је протоалбанофон народ живео у близини романске популације (као и што већ рекох преци дела савремених Румуна)
Овоме треба додати и податак да је за разлику од савременог Румунског језика Албански језик само делимично романизован, што наводи на претпоставку да је протоалбанофона популација била изолованија од проторумунофоне. Овде долазимо до парадокса да потпуну романизацију имамо у Карпатима, док само делимичну на Балкану, иако је романски утицај досезао до Карпата, а био јак на Балкану (што је довело до потпуне романизације домородачког станивништва пре словенски сеоба):
https://www.worldhistory.org/uploads/images/6180.png?v=1599444903Историјски забележени етноними до почетка 4. века н.е нестају, осим Јаза (по којим област у Мађарској носи име Јазшег, што се односи на народ означен на мапи као Jazyges). Бастарни и Костобоки су опседали Солун и Атину а Карпи Ниш, па депортовани преко Дунава наводно у Панонију (око Печуја), односно Малу Скитију (Добруџу око Констанце). Депортоване су наводно стотине хиљада људи (у оно време, што је свакако претерано) на територију данашње Мађарске и Румуније на другу, "цивилизовану" обалу Дунава насупрот "Барбарикума". Истина, није познато ништа више шта се са њима десило након доласка Словена. Не верујем да су били бројни ни близу као Словени, међутим историјски извори свакако сугеришу на велику народну масу (ако 140 милиона Руса узмемо за Словене Карпи би без проблема могли представљати еквивалент 20 милиона Румуна).
Ово ми је сумњиво. Народ је наводно поражен, присилно измештен са своје територије док су након тога победници кројили историју према својим потребама. Да ли је ту нешто заташкано. Шта ако је један део пресељен у Дарданију, а да то нигде није забележено јер је сматрано као небитно? Пошто су већ опседали не би ме чудило да је део и ту пресељен, а Дарданија је већ у етнолингвистичкој зони савременог (Албанског) народа. Срби и остали Словени су у причу ушли тек касније.
Наравно да су све то претпоставке (које свакако не морају бити тачне), мада не би било лоше проверити лингвистички модел на који је то начин Албански полуроманизован док је Румунски потпуно Романзиован. Водећи се претпоставком да су мушки преци већине савремених Албанаца уствари били Власи (потпуно романизовани потомци Илира) чему сведоче Y-хромозомалне хаплогрупе даље се може претпоставити да су Дачани временом могли бити потпуно романизовани услед директног утицаја Рима као што је то био случај и са оближњим Илирима и Трачанима (чији су потомци били Власи са простора бивше Југославије и шире, укључујући и претке већине савремених Албанаца), док је полуроманизација Албанског могла представљати последицу асимилације дела тих Влаха. Другим речима шта ако је Албански полуроманизован поклапањем мање групе, док је Румунски потпуно романизован због тога што је поклопљен од стране веће и друштвено утицајне - Римског Царства? Шта ако су прави Албанци које су тако претходно називали уствари били романофони Власи, који су накнадно примили језик од продошлица са севера, и то Словенима пред носeм?
Пошто је Сунце упућен у лингвистику, да ли је овако нешто уопште теоријски могуће? Да ли је Албански уствари слон у дневној соби? Можда неког овај став већ нервира, али морам признати да ми нешто у целој причи око порекла Албанског језика не штима. Ако долази до дугорочног милтидисциплинарног дискурса, односно спорних закључака академика мора да греше иако им је одговор практично пред очима. Надам се да ће археогенетика допринети проналажењу тачног одговора на ово питање.