Аутор Тема: Словенска топонимија Румуније  (Прочитано 688 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1245
  • I-A1328
Словенска топонимија Румуније
« послато: Април 09, 2021, 02:58:00 поподне »
Образовање и састав топонимије у Румунији

Румунски називи забиљежени су у хидронимима, мало више у оронимима а највише у ојконимима. У хидронимији преобладава словенски елемент, а обилни су и словенски ороними (називи гора). Словенски ојконими (називи селишта) не само да су обилни, него су и близки по облику онима сусједних словенских земаља. Називи мађарскога потекла обилни су, али забиљежени само у сјеверозападном крају, Транссилванији (Загорју).

Г. Вајганд, славист с липскога свеучилишта (Лајпциг = Липск) уочио је три плашта назива насеља (ојконима):
- I плашт су 32 назива насеља који потичу из словенскога
- II плашт су 110 назива насеља који потичу из мађарскога
- III плашт су 84 румунска назива насиља

Густав Вајганд замјећује занимљиву закономјерност, да су најстарији румунски ојконими заступљени само у горним крајевима, што даје закључити, да се је насељавање Транссилваније румунским живљем вршило с гора и затим постепенно распространило на равнице.

У сјеверном Подунављу словенски хидроними састављају 53%, мађарски 10%, турачки 15%, а румунски тек 16%. Словенске називе носе најзначајније ријеке, а румунске обично мање ријеке. Одсуство дословенске хидронимије објашњава се тим, да Словени нијесу имали присних културних додира с пређашњим становништвом и по досељењу давали су географским објактима своје називе. Румунско насељење, ступивши у тјесно саприкосновење са Словенима преузимало је од њих називе значајних објеката.

Ради упоредбе - присуство дословенске хидронимије и топонимије на простору Југославније показује, да је досељено словенско становништво затекло римски народ од кога је научило назвања значајних ријека (Дунав, Сава, Драва, Мура, Уна, Сана, Босна, Дрина, Дрим, Неретва, Морава, Тимок, Ибар, Пива, Тара, Лим).

На основу реда мјестних назива као што су Пештера, Граждени, Брјаза, Брјаста, Дјал и Пљаш А.М.Селиштев, совјетски језиковјед бугаромакедонских говора, закључио је, да је најстарије словенско становништво Румуније припадало к бугарској скупини.
Густав Вајганд допуњава, да се словенски топоними бугарскога облика простиру на исток само до ријеке Сланице (притока ријеке Трутош). На исток и сјевер од те ријеке, то јест на исток и сјевер од жупе Прахова, не срећу се више словенски топоними. Словенски топоними бугарскога типа у којем су прасловенски тј, дј произвели шт, жд простиру се и у Мађарској све до Пеште.

У Молдавији постоје два плашта словенске топонимије. Старији бугарословенски (Grădiştea (Градиште)) и млађи источнословенски с обликом Horodiştea (городище).

Уочљива су 4 географска предјела с различитим језичким одликама:

- предио источнословенске топонимије обухваћа Молдавију, Буковину, Марамуреш, сјеверну Добруџу, сјевероисточну Мунтенијуи и узки појас дуж западне стране Карпата у Трансилванији. Лингвистичке одлике су фрикативно г, пуногласје, рефлекс у на мјесту старога носнога самогласника: Dorohoi, Horodiştea, Horodnic, Soloneţ, Solonţ, Vorona, Voroneţ, Voronu, Hliboca, Hordou, (H)rozavlea, Hulubăţ, Hupca, Zalha.

- предио бугарословенске топонимије који обухваћа југозападну Мунтенију, Олтеније, јужне Добруџе и јужне Транссилваније с обштим бугарословенским говорним одликама ( тј, дј > шт, жд, ѣ > ја )

- предио средње Транссилваније, Кришана с говорним цртама скј > шћ, ѣ > и (Craiova < Кral'evo, Moigrad < Mojьgradъ, Zlatna < *Zlatьna, Deva < *Děva, венг. Szécs, рум. Sici < сл. *Sěčь, Clit < сл. Kletь, Rica < сл. *Rěka, Rişca (Rîşca) < сл. *Rěčka, šč < *skj (венг. Szelicse, рум. Sălicea < сл. *Selišće). Овај предио би требао, да је смјешан утицај прва два с преобладавајућим источнословенским одликама;

- предио србске топонимије на западу Транссилваније тј, дј > ћ, ђ; ѣ > е; л>у
(Сагавецъ [забиљежен 1392—1408 г.] < сл. *Sadjavьcь, Belareca < сл. *Bělarěka, Lukawicza [забиљежена 1440 г.] < сл. *Lǫkavica, Putna < сл. Pǫtьna, ȣгри < сл. *Ǫgre, Vucova < sl. *Vl̥kovo), а такође l epentheticum (рум. Radimna, венг. Radamlya < сл. *Radimlја).



Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6943
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Словенска топонимија Румуније
« Одговор #1 послато: Април 09, 2021, 03:54:01 поподне »
Образовање и састав топонимије у Румунији

У сјеверном Подунављу словенски хидроними састављају 53%, мађарски 10%, турачки 15%, а румунски тек 16%. Словенске називе носе најзначајније ријеке, а румунске обично мање ријеке. Одсуство дословенске хидронимије објашњава се тим, да Словени нијесу имали присних културних додира с пређашњим становништвом и по досељењу давали су географским објактима своје називе. Румунско насељење, ступивши у тјесно саприкосновење са Словенима преузимало је од њих називе значајних објеката.

Из овога јасно произилази да то пређашње становништво нису могли бити језички преци данашњих Румуна.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1245
  • I-A1328
Одг: Словенска топонимија Румуније
« Одговор #2 послато: Април 09, 2021, 05:02:55 поподне »
Из овога јасно произилази да то пређашње становништво нису могли бити језички преци данашњих Румуна.

Д, та мисао се намеће као логичка посљедица.
Би ли ти као експерт по питању археологије могао дати неки допринос овој теми посебно гледе датирања теоризиранога продора романскога становништва на сјеверну обалу Дунава?
Мислим, да би било од круциалне важности установити доба и мјесто диобе Румуна и Аромуна.
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6943
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Словенска топонимија Румуније
« Одговор #3 послато: Април 09, 2021, 05:11:31 поподне »
Д, та мисао се намеће као логичка посљедица.
Би ли ти као експерт по питању археологије могао дати неки допринос овој теми посебно гледе датирања теоризиранога продора романскога становништва на сјеверну обалу Дунава?
Мислим, да би било од круциалне важности установити доба и мјесто диобе Румуна и Аромуна.

О томе већ писах доста пре коју годину на теми о Румунима.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Словенска топонимија Румуније
« Одговор #4 послато: Април 26, 2021, 09:02:12 поподне »
2:20
<a href="https://youtube.com/v/MwdAEvlYAvs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/MwdAEvlYAvs</a>
« Последња измена: Април 26, 2021, 09:31:08 поподне НиколаВук »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2649
Одг: Словенска топонимија Румуније
« Одговор #5 послато: Април 26, 2021, 09:23:25 поподне »
2:20
<a href="https://youtube.com/v/MwdAEvlYAvs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/MwdAEvlYAvs</a>

Syrfovi из Влашке.  :)

Лијепо му дјеца кажу да су Срби, а он навалио Бугари, па Бугари.

Ево шта пише на википедији:

Băleni is a commune in, Dâmbovița County, Muntenia, Romania. It is composed of two villages, Băleni-Români (the commune center) and Băleni-Sârbi.

Шалу на страну, негдје прочитах да су у Влашкој и Молдавији, Србима називали све словенске говорнике који су долазили с јужне стране Дунава.
« Последња измена: Април 26, 2021, 09:31:34 поподне НиколаВук »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6243
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Словенска топонимија Румуније
« Одговор #6 послато: Април 27, 2021, 12:12:32 пре подне »
Syrfovi из Влашке.  :)

Лијепо му дјеца кажу да су Срби, а он навалио Бугари, па Бугари.
Шта му урадише клинци  ;D Који испитивачки погледи, иако их овај хвали и нуди им дарове, они: "Ми се викаме Србешће" , а овај да повади ствар "Али ви њих не би разумели...А ви мене јел разумете?" А клинац "потешко, потешко"  ;D И наставља да "пегла ствар" после две "стативе"
« Последња измена: Април 27, 2021, 12:16:19 пре подне ДушанВучко »