Делимо исти језик са свим етносима на нашем малом простору, делимо исту културу, исти мелос, делимо исту традицију с варијацијама на тему тј. којем смо владару били подани и после свега толико нација...зашто, па зато што је то толико растегљиво да је остављено нама наивнима да се око тога расправљамо... нација је стање духа а све остало је крв и ту се прича завршава...А сешћемо уз мрену ако не буде младице...А од врсте рибе ће зависити и избор вина🙂 Жив био...
Да нема ничег нашег, добри Бојане, не би Срби као етничка група ни постојали, поготово не ван државе Србије, у суседству
Знао сам да ћеш да циљаш на чињеницу да доста ствари делимо, али зато ти рекох да прочиташ шта сам написао, јер споменух за неке ствари да су "
ексклузивно наше". Те ситнице које ипак натерају неку групу људи да и поред недостатка државе, каже "Ми Срби". Мале чари социологије
Многе елементе делимо. Ено, многе делове ношње смо некада делили са Турцима. О храни да не причам. Језик данас делимо са Хрватима, али не и Бугарима, Мађарима и Румунима... А опет, са Хрватима га делимо, јер се десило да је код њих превагнула херцеговачка штокавица, а не далматинска чакавица, да су некако заборавили на Марка Марулића и многе чакавске песнике које су имали и што им је био темељ пре 18. века од Ријеке до Сплита... Или кајкавица, због чега се љутио онолико Крлежа.
А опет, неке ствари су се ипак везале за одређене групе, иако су можда биле некада и дељене.
Оно, кад Хекторовић каже за певање бугашртица "на
српски начин". Јесте, можда, бугашртица, ко зна, била настала са подручја Бугарске, али ето, они Срби се залепише за то па га развише у певање и додали своје иновације. Тако су неки инструмент сличан гуслама, можда, имали сви Словени некад, или Романи, али ето, током времена, насташе овакве гусле и развило се овакво гусларско певање и везало ето баш за нас. Није џабе угарски историчар Себастијан Тиноди 1554. године написао: "Постоје многи гуслари овде у Угарској, али ниједад није бољи у
српском стилу од Димитрија Карамана"... Српски стил.
Славе ето само ми славимо, ако изузмемо Хрвате из околине Дубровника, одмах до нас... Не би било онога са УНЕСКО-ом да није било тако...
А ово су само неке од њих код нас. Да не спомињем онолике манастире са стиловима градње, верзију ћирилице и остало.
Дакле, и поред дељења, постоје неке те културолошке и друге карактеристике по којима су некада људи рекли "Аха, овај је Србин". И то је суштина тога "
етнички Србин", о којима пишу толики социолози.
Буздован је изнео ток са старом Црном Гором доста коректно и истакао проблем тог "
црногорског идентитета". Само што то није етнички идентитет, већ локални идентитет који је политички и због последица освајања окренут у другом смеру. И ту се не слажем којом путањом он иде, због оних многих извора и чисто социологије. Ради се о етничким Србима, али како смо некада изгубили смо државу и доста касније прилику да добијемо
механизме који су нас држали на окупу, полако смо почели да се удаљавамо током једног периода. Отуд креће локални идентитет, јер просечан необразован човек тог времена полако губи свест о некој широј слици. Али ипак, то га још увек не чини припадником другог народа, а нити се види да је то поптуно случај са људима са простора старе Црне Горе, због тога како су се они сами идентификовали.
Ти људи са простора старе Црне Горе су Срби јер причају српски, славе славу, и негују традицију и сећање, и друге обичаје које деле само са нама, осталим Србима. Оног момента када им се језик довољно удаљи и заиста почну да га причају, не само декларативно и у попису као данас, са све словима за која знају само кад их питаш "Јеси ли Србин", а не у нормалном говору, и када заиста почну да губе ове наше карактеристике и почну да развијају чисто своје, и када прође одређено време, онда можемо да говоримо о другом идентитету. Не о политичкој нацији која је ипак нешто друго, већ о етничком идентитету. Што свакако није био случај у 16. или 19. веку. А колико видим, још увек не и данас, макар у скоријој будућности.
Али, надам се да сад схваташ зашто се нема времена... Два сата оде на само део теме, а ништа не зарадисмо од тога, сем можда мало аргументације... А опет, живот иде даље, својим током.
Зато, жив ти био и уздравље