Аутор Тема: Римско царство  (Прочитано 4985 пута)

robert w.

  • Гост
Римско царство
« послато: Април 28, 2014, 09:56:02 пре подне »
Dobra grafika, dobro urađena za područje Italije i Grčke. Naš prostor je relativno dobro odrađen, ali ima i grešaka. Npr Sisak je u rimsko vreme bio Siscija, a ne Segestica kako je napisano (Segestica je keltski naziv za  naselje na području današnjeg Siska). No grafika je odlična

http://imperium.ahlfeldt.se/

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Римско царство
« Одговор #1 послато: Мај 17, 2014, 11:29:28 пре подне »
http://orbis.stanford.edu/#

The Stanford Geospatial Network Model of the Roman World

Врло детаљна и занимљива карта помоћу које се може сазнати удаљеност између градова, али и време које је било потребно да се оно превали. У обзир се узима и начин путовања, месец, цена итд.

Тако је нпр. у јануару месецу најбрже путовање од Рима до Константинопоља трајало 20.5 дана, преваљених 2988 километара, а у јулу месецу под истим условима, морали би превалити 2.724 километара за 21.3 дана. Такође, у јулу месецу би најјефтинији пут трајао 24.7 дана уз пређених 2882 километара.
« Последња измена: Мај 17, 2014, 11:34:26 пре подне Александар М. »
Икавац


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10451
Одг: Римско царство
« Одговор #2 послато: Јануар 11, 2015, 06:05:32 поподне »
Римско царство кроз векове:

-Римска република
-Римско царство
-Западно царство
-Источно царство




Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #3 послато: Новембар 12, 2017, 01:25:34 пре подне »

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #4 послато: Новембар 12, 2017, 02:32:07 пре подне »
LUPIONES SARMATAE (веројатно писарска грешка наместо LUGIONES SARMATAE)- На месту археологичне културе Przeworsk. Први пут их спомиње Страбо у Географији пишући да су бројни људи и да су под управом Марбода, владара Маркомана који су живели на простору данашње Чешске.  Птоломиј помиње Λοῦγοι οἱ Ὀμανοὶ ,  Λοῦγοι οἱ Διδοῦνοι, Λοῦγοι οἱ Βοῦροι под Карпатима около Висле.

Tacitus:
We must come now to speak of the Suebi, who do not, like the Chatti or Tencteri, constitute a single nation. They actually occupy more than half Germany, and are divided into a number of distinct tribes under distinct names, though all generically are called Suebi. It is the special characteristic of this nation to comb the hair sideways and fasten it below with a knot. This distinguishes the Suebi from the rest of the Germans; this, among the Suebi, distinguishes the freeman from the slave. In other nations that are either related in some degree to the Suebi or indulge in the common habit of imitation the practice does exist, but is uncommon and confined to early manhood. But with the Suebi the bristling hair, even till it turns white, is twisted back and often knotted on the very crown of the head. The chiefs use an even more elaborate style. Such attention do they pay to their personal appearance — and yet in all innocence; it is not to make love or inspire it that they build their hair to such a terrifying height; all this elaborate make-up is to impress the foe they will meet in battle.

Next to the Hermunduri dwell the Naristi, followed by the Marcomanni and Quadi. The Marcomanni are conspicuous in renown and power; they won the very land they now hold by their bravery, when they drove out the Boii. Nor do the Naristi and Quadi fall below their high standard. These people form the front, so to speak, presented to us by Germany, where it is girt by the Danube. The Marcomanni and Quadi down to our own times retained kings of their own race, the noble line of Maroboduus and Tudrus, but now they submit to foreigners too. The might and power of the kings depend upon the authority of Rome. These kings occasionally receive our armed assistance, more often our financial, and it is equally effective.

 The rear of the Marcommani and Quadi is shut in by the Marsigni, Cotini, Osi and Buri. Of these, the Marsigni and Buri, in language and mode of life, recall the Suebi. The Cotini and Osi are not Germans; that is proved by their languages, Gallic in the one case, Pannonian in the other, and also by the fact that they submit to paying tribute. Part of the tribute is levied by the Sarmatians, part by the Quadi, who regard them as men of foreign blood; the Cotini, more to their shame, have iron to mine.

All these people are settled in country with little plain, but plenty of uplands, mountain peaks and high ground. Suebia, in fact, is parted down the middle by a range of mountains, and beyond that live a multitude of peoples, among whom the name of the Lugii is the widest spread, covering, as it does, a multitude of States. I need only give the names of the most powerful — the Harii, Helvecones, Manimi, Helisii and Naharvali.

In the territory of the Naharvali one is shown a grove, hallowed from ancient times. The presiding priest dresses like a woman; the gods, translated into Latin, are Castor and Pollux. That expresses the character of the gods, but their name is Alci. There are no images, there is no trace of foreign cult, but they are certainly worshipped as young men and as brothers. As for the Harii, they are superior in strength to the other peoples I have just mentioned, and they pander to their savage instincts by choice of trickery and time. They black their shields and dye their bodies black and choose pitch dark nights for their battles. The terrifying shadow of such a fiendish army inspires a mortal panic, for no enemy can stand so strange and devilish a sight. Defeat in battle always begins with the eyes. Passing the Lugii, we find the Gothones under the rule of kings. It is a slightly stricter rule than in the rest of the German peoples, but yet does not pass the bounds of freedom. Then, immediately bordering on the ocean, are the Rugii and Lemovii. All these peoples are distinguished by round shields, short swords and submission to regal authority.

_______________________________________

а. Свеби не сачињавају један народ... сачињени од разних ( различећих се ) племена.
б. Маркомани су освојили земљу истеравши Боје. Маркомани су подчињавали себи Лугије.
в. Марсигни и Бури су германи, као и Свеби. Котини и Оси нису Германи. Котини су Гали а Оси су Панонци. Очигледно је да су Оси заправо сарматско племе, једно с Осетима, који су исто зову Оси, а на свом језику Осете, јер је -ете наставак творећи множину у иранским језицима. Оси или Аси, су исти нарог с Јазигима.
г. Котини живе у горама копајући руду за Маркомане.
д. Сви ови народи смештени су у горама и висинама, које деле Свебе у две поле. За овим горама по луговима живе Лугији, простирући се по многим земљама. Најсилнији из њих су Харији, Хелвекони, Маними, Хелисији, Нахарвали.

Је ли само случајност да на истом простору где су некада били Лугији или Лугиони потом се затекну словенски Леђани (старослов. Ленђане) који се тако зову јер се живе по пољима, а поље се на њиховом језику назива ледина (старослов. лендина; сродно герм. речи "ланд" - земља)? Харији или На-Харвали мало ме подсећа на Хрвате, који су исто тумарали онем простима висле.
Када се к овому дода, да су Лугији некада и називани Вандалима. Будући да и до данас Немци називају Словене Вендима, било би небессмислено, да су и Свеби и Маркомани тако називали онај себи подчињен словенски народ, који је себе називао Леђани, а касније Пољани, будући да су ледина и поље синонимне речи.




Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #5 послато: Новембар 12, 2017, 03:05:59 пре подне »
Са севера после Свебије с десна је прати Маркоманија, а одмах под њом пише Вандули, затим следе Квади под којима су Јутуги, а затим Бури за којима следе Сармати Вади (можда Ванда) није ми јасно читко, затим следе одмх изнад Мисије супериор SOLITUDINES SARMATORUM ( сарматксе пустиње - степе,) - мисли се на Панонске степе у данашњој Влашској. У њој су AMAXOBII SARMATAE - гр. ἄμαξα (кочија), and βίος (живот) - Сармати скитнице, номади. До њих су Лугионес Сармате, Венади Сармате са запада од Алпа Бастарнских - Карпата али више града Сарматегте који  науци познат као Sarmizegetusa. Између Карпата и Дунава су Пити, Гете, Даге, Венеди.
« Последња измена: Новембар 12, 2017, 03:08:35 пре подне сунце »

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #6 послато: Новембар 12, 2017, 03:24:29 пре подне »
Од Тацита још ваља показати део где пише, да Балти, које назива Естима по германском обичају, имају исту религију као Свеби и да поштују мати богова, но да за разлику од лених Германа стрпљиво култивирају жито и скупљају јантар који сами не користе, но само продају. Веома значајан навод, јер су митологије Балта и Словена свакако веома сличне. Али што се тиче језика Тацит тврди, да је језик Балта сличан Британском, што је бессмислица.

 The states of the Suiones (Свеји - Швеђани) that follow along the shore of Ocean are strong not only in arms and men but also in their fleets. The shape of their ships differs from the normal in having a prow at both ends, which is always ready to be put in to shore. They do not rig sails or fasten their oars in banks at the sides. Their oarage is loose, as one finds it on some rivers, and can be shifted, as need requires, from side to side. Wealth, too, is held in high honour, and that is why they obey one ruler, with no restrictions on his authority and with no mere casual claim to obedience. Arms are not, as in the rest of Germany, allowed to all and sundry, but are kept under custody, and the custodian is a slave. There are two reasons for this: the ocean makes any sudden invasion impossible, and men with arms in their hands easily get into mischief, if not fighting. As for putting no noble or freeman, or even freedman, in charge of the arms — that is part of royal policy.

45. Passing the Suiones, we find yet another sea that is sluggish and almost stagnant. The reason why this sea is believed to be the boundary that girds the earth is because the last radiance of the setting sun lasts here till dawn, with a brilliance that dims the stars. Rumour adds that you can hear the sound he makes as he leaves the waves and can see the shape of his horses and the rays on his head. At this point our real knowledge of the world ends. However, turning to the right shore of the Suebian sea, we find it washing the territories of the Aestii, who have the religion and general customs of the Suebi, but a language approximating to the British. They worship the Mother of the gods. They wear, as emblem of this cult, the masks of boars, which stand them in stead of armour or human protection and ensure the safety of the worshipper even among his enemies. They seldom use weapons of iron, but cudgels often. They cultivate grain and other crops with a patience quite unusual among lazy Germans. Nor do they omit to ransack the sea; they are the only people to collect the amber — glaesum is their own word for it — in the shallows or even on the beach. Like true barbarians, they have never asked or discovered what it is or how it is produced. For a long time, indeed, it lay unheeded like any other jetsam, until Roman luxury made its reputation. They have no use for it themselves. They gather it crude, pass it on unworked and are astounded at the price it fetches. Amber, however, is certainly a gum of trees, as you may see from the fact that creeping and even winged creatures are often seen shining in it. They got caught in the sticky liquid, and were imprisoned as it hardened. I imagine that in the islands and lands of the West, just as in the secret chambers of the East, where the trees sweat frankincense and balm, there must be woods and groves of unusual fertility. Their gums, drawn out by the rays of their near neighbour, the sun, flow in liquid state into the sea and are finally washed by violent storms on to the shores opposite. If you care to test the properties of amber by applying fire to it, you will find that it lights like a torch and gives off a thick and heavily scented flame; it then cools into a sticky solid like pitch or resin.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #7 послато: Новембар 12, 2017, 03:38:01 пре подне »
Here Suebia ends. I cannot make up my mind whether to assign the tribes of the Peucini, Venedi and Fenni to Germany or Sarmatia. The Peucini, however, who are sometimes called the Bastarnae, in language, social habits, mode of settlement and dwelling are like Germans. They are a squalid and slovenly people; the features of their nobles get something of the Sarmatian ugliness from intermarriage.

The Venedi have borrowed largely from Sarmatian ways; their plundering forays take them over all that wooded and mountainous country that rises between the Peucini and the Fenni. Nevertheless they are to be classed as Germans, for they have settled houses, carry shields, and are fond of travelling — and travelling fast — on foot, in all these respects differing from the Sarmatians, who live in wagons or on horseback.

The Fenni are astonishingly wild and horribly poor. They have no arms, no horses, no homes. They eat grass, dress in skins, and sleep on the ground. Their only hope is in their arrows, which, for lack of iron, they tip with bone. The same hunt provides food for men and women alike; for the women go everywhere with the men and claim a share in securing the prey. The only way they can protect their babies against wild beasts or foul weather is to hide them under a makeshift network of branches. This is the hovel to which the young men come back, this is where the old must lie. Yet they count their lot happier than that of others who groan over field labour, sweat over house-building, or hazard their own or other men's fortunes in the wild lottery of hope and fear. They care for nobody, man or god, and have gained the ultimate release: they have nothing to pray for. What comes after them is the stuff of fables — Hellusii and Oxiones with the faces and features of men, but the bodies and limbs of animals. On such unverifiable stories I will express no opinion.

Веома значајан податак, да Венеди заузимају само шумовиту земљу и помало брдисту, да граде домове, носе штитове и да воле путовати. Ово објашњава зашто су источна степска Панонија, степска Влахија и степска Сарматија остали праздни од Словена. И што се тиче Балкана, Словени ће радо населити земљу богату шумом. С друге стране за Сармата коњаника и скитницу, који су ваљда и у оно време имали азијатске туркијске црте лица и скитничски начин живота, нема смисла насељавати у горске и обрасле шумом пределе Пољске. То што се ту спомињу Лугионес Сармате, означава само да су ти Лугионес у то време плаћали данак Сарматима, а у друго време су плаћали данак Маркоманима, Готима итд.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2034
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Римско царство
« Одговор #8 послато: Април 23, 2018, 01:49:01 поподне »
Једна детаљна мапа Римског Царства 211. године:

http://i.imgur.com/lHoCQtt.jpg

Извор:

https://brilliantmaps.com/roman-empire-211/

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1238
Одг: Римско царство
« Одговор #9 послато: Јун 19, 2019, 09:42:53 поподне »
                                             

            Град и река Танаис (познат и по Танајским плочама) се налази у Галатији :). (TANASIS. GALATIE)
« Последња измена: Јун 19, 2019, 09:45:05 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #10 послато: Јун 20, 2019, 01:25:12 пре подне »
                                             

            Град и река Танаис (познат и по Танајским плочама) се налази у Галатији :). (TANASIS. GALATIE)

Види, види, Галичана, куда се све трпају.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 826
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Римско царство
« Одговор #11 послато: Јун 20, 2019, 06:21:09 пре подне »
Here Suebia ends. I cannot make up my mind whether to assign the tribes of the Peucini, Venedi and Fenni to Germany or Sarmatia.The Peucini, however, who are sometimes called the Bastarnae, in language, social habits, mode of settlement and dwelling are like Germans. They are a squalid and slovenly people; the features of their nobles get something of the Sarmatian ugliness from intermarriage.
Помозите ми да схватим ово. Он пише да су Пеукини бедни и неуредни, а не Бастарни генерално?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #12 послато: Јун 20, 2019, 10:11:21 поподне »
Помозите ми да схватим ово. Он пише да су Пеукини бедни и неуредни, а не Бастарни генерално?

Пише дословно: Пеукини, које нексда зову и Бастарнима, по језику, обичајима, врсти насеља су као Германи;  они су народ прљав и неуредан; изглед њихове ВЛАСТЕЛЕ је поружнио због мешања с Сарматима. У другим текстовима јасно стоји, да постоји близка сарадња и дружба међу Бастарнима и Аланима, те да су често удруживали војске. То ни не чуди када су зетски односи у питању. Стога нема смисла тумачити ово "Сармати" Словенима.
Бастарни се касније спомињу у јужној Французској, а Алани у Аквитанији. Није искључиво, да су скупа просто ишли за Готима путем других Германа. Стога не вјерујем у неко мјешање Словена и Бастарна. Осим тога, за то нема указа.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 826
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Римско царство
« Одговор #13 послато: Јун 20, 2019, 10:27:44 поподне »
Промакло ми је то у јужној Француској. Може линк?
Догодине у Холштајну!

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Римско царство
« Одговор #14 послато: Јун 21, 2019, 02:37:48 пре подне »
Пише дословно: Пеукини, које нексда зову и Бастарнима, по језику, обичајима, врсти насеља су као Германи;  они су народ прљав и неуредан; изглед њихове ВЛАСТЕЛЕ је поружнио због мешања с Сарматима. У другим текстовима јасно стоји, да постоји близка сарадња и дружба међу Бастарнима и Аланима, те да су често удруживали војске.То ни не чуди када су зетски односи у питању. Стога нема смисла тумачити ово "Сармати" Словенима.
Бастарни се касније спомињу у јужној Французској, а Алани у Аквитанији. Није искључиво, да су скупа просто ишли за Готима путем других Германа. Стога не вјерујем у неко мјешање Словена и Бастарна. Осим тога, за то нема указа.
У време када су Алани са Хунима ступили у Европу, Бастарни (200 пне-300 не) као такви више нису постојали, тако да нека сарадња није могла више да постоји...  могла је да постоји али не под именом Бастарна, већ словенизираним Бастарнима као савезницима Алана:
Around 370, according to Ammianus, the peaceful relations between the Alans and Huns were broken, after the Huns attacked the Don Alans, killing many of them and establishing an alliance with the survivors. These Alans successfully invaded the Goths in 375 together with the Huns.They subsequently accompanied the Huns in their westward expansion.
https://en.wikipedia.org/wiki/Alans#Hispania_and_Africa
https://en.wikipedia.org/wiki/Bastarnae
« Последња измена: Јун 21, 2019, 02:44:41 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Римско царство
« Одговор #15 послато: Јун 21, 2019, 02:52:43 пре подне »
О имену Бастарна:
The origin of the tribal name is uncertain. It is not even clear whether it was an exonym (a name ascribed to them by outsiders)
То би значило можда и погрдно име од стране других, можда других Германа, који су их идентификовали на тај начин, због мешања са другима
« Последња измена: Јун 21, 2019, 02:57:53 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1068
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Римско царство
« Одговор #16 послато: Јун 21, 2019, 03:23:23 пре подне »
Промакло ми је то у јужној Француској. Може линк?

Што се тиче описа Бастарна, приводим један од Плутарха, но у русском преводу, за којега се надам, да је разумљив.

Плутарх, повторяя рассказ Ливия, использует этноним бастарны при описании этих варваров:

«Все до одного наёмники, люди, не умеющие ни пахать землю, ни плавать по морю, ни пасти скот, опытные в одном лишь деле и одном искусстве — сражаться и побеждать врага […] рослые, на диво ловкие и проворные

1. Задњи историјски помен Бастарна у Риму је 391. г. у сјеверном Подунављу. Споменуо их је песник Клаудиј Клаудијан, да су убили римскога пуковника Промота. Као одговор на то пуковник Стилихон устројио велики покољ Бастарна. Клаудијан у пјесми велича Стилихона ријечима:
"Кто кроме него мог бы загнать диких Визиготов обратно в их повозки или сокрушить в одной огромной бойне бастарнов [Bastarnas], возгордившихся убийством Промота?»

2. У непосредном суседству Бастарна у сливу Тисе били су Вандали и Алани или Аси. Забиљежена је одређена династијска веза и добри односи Алана и Бастарна.

3. 407 г. забиљежено је да су под навалом Гота и Хуна, Вандали, Свеби и Алани скупа прешли Рајну и утврдили се у Галији.

Што се десило с Бастарнима?

Сценарио 1) После 400 г. романизовали се и у саставу Влаха утопљени у Словене. Но када би они били извор словенских I2a грана, значило би, да су исте у источних Словена посљедица миграција југ сјевер при сасвим супротном тренду.

Сценарио 2) За Бастарне у Подунављу се после 391 не чује, јер су веројатно и ради покоља и римске одмазде заједно са својим савезницима Аланима, те с Вандалима и Свебима прешли у Порајње. Клаудијан заправо изричито каже, да су и Бастарни били тамо ( на Рајни).

«To him, however, thy first command is to calm fierce nations and bring peace to the Rhine. On wind-swift steed, no escort clinging to his side, he crosses the cloud-capped summits of the Raetian Alps, and, so great is his trust in himself, approaches the river unattended. Then mightest thou have seen from source to mouth come hastening up Rhine's princes, bending their heads in fearful submission. Before our general the Sygambri abased their flaxen locks and the Franks cast themselves upon the ground and sued with trembling voice for pardon. Germany swears allegiance to the absent Honorius and addresses her suppliant prayers to him. Fierce Bastarnae were there and the Bructeri who dwell in the Hercynian forest.

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Claudian/De_IV_Consulatu_Honorii*.html

Стога, ја се приклањам сценарију 2) у којем су Бастарни поступили по тренду као и остали источноевропски Германи – Вандали, Бургунди, Лангобарди, Свеби — те за њима као последњи Готи, селили се правцем исток- запад дуж граница Рима.

Управо су Готи једини Германи који су овладвли Словенима, живјели као виша класа међу њима и оставили у Словенима траг у језику, генетици (I1-Z63) aрхеоложској култури, те привели Словене са собом на границе Рима и представили Римљане Словенима под називом Валх, а Словене Римљанима под називом Венед / Венд. Готска грана I-Z63 је веома јак указатељ Гота, јер се јавља у свих Словена, те у Готланду и дјеловима Шведске и Финске, те у мјестима куда су Готи се селили, Италији, Шпанији.

Што се збило с Аланима?

About the stationing of Sarmatians and Alans in the Empire is little written. There is one contemporary document dating from the 5th century the Notitia Dignitatum. This is a list of dignitaries and gives an overview of all administrative and management functions and of the insignia, banners in the Roman Empire. It also describes the praefecti of Alans et Sarmatians.

"Notitia Dignitatum mentions in the beginning of 5th century twenty-four praefects of Sarmatians whereof seventeen in Italy and six in Gaul. In Gallic Velay was a praefect of Sarmatians and Alans, in Poitiers of Sarmatians and Taifals."

https://www.marres.education/sarmatic_traces.htm





« Последња измена: Јун 21, 2019, 03:30:47 пре подне сɣнце »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Римско царство
« Одговор #17 послато: Јун 21, 2019, 03:54:49 пре подне »
"Што се десило с Бастарнима?

Сценарио 1) После 400 г. романизовали се и у саставу Влаха утопљени у Словене. Но када би они били извор словенских I2a грана, значило би, да су исте у источних Словена посљедица миграција југ сјевер при сасвим супротном тренду. "


Ништа од овога што си навео не побија теорију о Бастарнима као носиоцима I2a код Словена, јер је управо извориште словенских грана I2a, тамо где су се Бастарни настанили у време развијања гране...имамо временско подударање са матицом I2a, као и са настанком грчке подгране са експедицијом Бастарна на Балкан...две околности које се подударају са овим народом , плус археологија на простору највеће разноврсности гране, која се везује са Јастрофском културом...битнији је период 200 ПНЕ него и последњи помен Бастарна
« Последња измена: Јун 21, 2019, 04:02:36 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 826
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Римско царство
« Одговор #18 послато: Јун 21, 2019, 05:58:38 пре подне »
Цитат
407 г. забиљежено је да су под навалом Гота и Хуна, Вандали, Свеби и Алани скупа прешли Рајну и утврдили се у Галији.

Једна комбинована војска прешла и утврдила се. Претпостављам да су им после битке Римљани приредили добродошлицу и позив за усељење, у Стилихоновом стилу.  ::) За то време, и у годинама пре тога, Илирик, Мезија и Епир се пуне народом који Готи повлаче с оне стране Карпата управо због најезде Хуна.

Клаудијан мало више уздиже Стилихона, што је разумљиво, али могуће је да је и мало више практиковао песничку слободу.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 826
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Римско царство
« Одговор #19 послато: Јун 21, 2019, 06:10:38 пре подне »
Што се тиче описа Бастарна, приводим један од Плутарха, но у русском преводу, за којега се надам, да је разумљив.

Плутарх, повторяя рассказ Ливия, использует этноним бастарны при описании этих варваров:

«Все до одного наёмники, люди, не умеющие ни пахать землю, ни плавать по морю, ни пасти скот, опытные в одном лишь деле и одном искусстве — сражаться и побеждать врага […] рослые, на диво ловкие и проворные



Џон Бјури - Варварска инвазија на Европу
Догодине у Холштајну!