Необична и ретка презимена међу Србима

[НиколаВук]

Презиме Устић:

"Srpske porodice Ustića, koji slave Đurđevdan, stariji su doseljenici u Kopić. Njihov rodonačelik došao je u Kopić ,,još za Turske" iz sela Otišića u dolini Cetine. Prema kazivanju Nikodima Ustića njegov navrhdjed došao je iz Ustića drage na Dinari 1714. godine. Od Vase su, dakle, glamočki Ustići. Interesantno je da Ustići i dan-danji jedni druge posjećuju i tom prilikom se uvijek dobro pogoste i darivaju. Etimologija i motivisanost ovom prezimenu nemaju nikakve veze s našom imenicom usta. Naime, Nikodim mi je posebno skrenuo pažnju da se oni zovu Ustići zato što je njihov kunđerdjed bio glavni majstor zidar koji je bio čuven po Cetinskoj krajini. Nemamo pravo da mu ne vjerujemo, već samo dodajemo da je to riječ iz persijskog jezika i da glasi ,,ustad" s osnovnim značenjem učitelj".

("Гламоч, насеља и становништво", Душан Никић)

С обзиром да презиме Устић налазимо код муслиманских родова у Црној Гори, у Улцињу и околини Бијелог Поља, мислим да ово презиме долази од (турског?) личног имена Устија, односно - Хустија. Али, није ми јасно значење и порекло истог.

Изгледа да је у праву Никић, на савременом персијском се за професора или мајстора користи реч "естад" (استاد), а на таџичком, који је источна варијанта персијског, назив је још ближи, "устод" или "усто".

[Панић]

Изгледа да је у праву Никић, на савременом персијском се за професора или мајстора користи реч "естад" (استاد), а на таџичком, који је источна варијанта персијског, назив је још ближи, "устод" или "усто".

Нисам никад чуо за изговор естад у персијском, већ са О на почетку. Додуше ја се персијским бавим у слободно време, из личног задовољства, дакле нисам стручњак. Али постоји алтенативна и мање заступљена варијанта اوستا (ustâ) дакле без Д на крају и то би деловало најближе овом презимену.
А тај облик је и у нашим крајевима коришћен па га помиње и Шкаљић у чувеном речнику турцизама:


Иначе, речи за учитеља које сам у свом скромном искуству највише сретао у персијском су معلم (из арапског) и اموزگار (персијска), а реч о којој причамо (استاد) обично у значењу професор или као мајстор (што и Шкаљић каже). Подвлачим опет да сам аматер и само љубитељ персијског језика и културе па можда и грешим. Али чини ми се да је несумњиво ово порекло тог презимена.

[Христифор]

Чечен свакако спада у најнеобичније презиме  које сам чуо.

[нцп]

Самаиловић - Рашка.

Кијевчанин - Рашка. (Плешин).

[Nebo]

Кијевчанин - Рашка. (Плешин).

Ово презиме, јасно, долази од топонима - Кијевац, Кијевци, исл.
Постоји село Кијевци на Пештеру, као и Кијевчићи испод Копаоника, што ни једно ни друго није далеко од Рашке.

Која реч о топонимима са основом киј-

Топоним Кијево је чест код словенских народа, а долази од древног личног имена Киј. Осим београдског, топоними са основом „киј“ постоје на разним странама, тако нпр: Кијево (код Баточине, на Косову, у источној Босни, у Далмацији код Книна, и др), Кијевац (Сурдулица), Кијевци (Пештер), Кијевчићи (испод Копаоника). Киј је старо словенско име. Према традицији, стари руски град Кијев у Малорусији прозван је тако управо по свом заснивачу Кију (Кий), кнезу дњепровских Пољана. Само значење имена Руси овако тумаче: „Имя Кий исследователями возводится к славянским словам *kyjь, *kou-, *kov- в значении «посох, жезл, деревянный молот»“. Дакле, чекић.

https://www.poreklo.rs/2019/04/23/toponimija-beograda-1/

[Nebo]

Самаиловић - Рашка.

Ово презиме долази од личног имена Самаило.
Што се порекла имена тиче, мени прво на памет пада арханђел Самаил(о), хебр. Samael.
Једино што је необично је што је Самаил један од палих арханђела, па би било необично детету дати такво име.
Можда има неко друго објашњење овог имена.

[нцп]

Ово презиме, јасно, долази од топонима - Кијевац, Кијевци, исл.
Постоји село Кијевци на Пештеру, као и Кијевчићи испод Копаоника, што ни једно ни друго није далеко од Рашке.

Која реч о топонимима са основом киј-

Топоним Кијево је чест код словенских народа, а долази од древног личног имена Киј. Осим београдског, топоними са основом „киј“ постоје на разним странама, тако нпр: Кијево (код Баточине, на Косову, у источној Босни, у Далмацији код Книна, и др), Кијевац (Сурдулица), Кијевци (Пештер), Кијевчићи (испод Копаоника). Киј је старо словенско име. Према традицији, стари руски град Кијев у Малорусији прозван је тако управо по свом заснивачу Кију (Кий), кнезу дњепровских Пољана. Само значење имена Руси овако тумаче: „Имя Кий исследователями возводится к славянским словам *kyjь, *kou-, *kov- в значении «посох, жезл, деревянный молот»“. Дакле, чекић.

https://www.poreklo.rs/2019/04/23/toponimija-beograda-1/

Занимљиво. Посебно ово за мушко лично име Киј- у значењу - чекић.
Не знам да ли глагол "за- ки - вати" садржи у себи то "ки" (киј)?

То место Плешин је заправо на планини Голија.

[нцп]

Ово презиме долази од личног имена Самаило.
Што се порекла имена тиче, мени прво на памет пада арханђел Самаил(о), хебр. Samael.
Једино што је необично је што је Самаил један од палих арханђела, па би било необично детету дати такво име.
Можда има неко друго објашњење овог имена.

Хвала. То презиме ми је заправо много више привукло пажњу, од оног другог.

Можда је настало од искривљеног Самуило. Погрешно чутог или записаног.

[нцп]

Кош једно занимљиво и ретко презиме.

Бербаков - Ново Милошево
 (некадашње Карлово), Северни Банат.

[нцп]

Занимљиво. Посебно ово за мушко лично име Киј- у значењу - чекић.
Не знам да ли глагол "за- ки - вати" садржи у себи то "ки" (киј)?

То место Плешин је заправо на планини Голија.

Историјска семантика глагола ударања у српском језику, Јасна Влајић - Поповић, САНУ, Институт за српски језик, нова серија, књ 21., 2002.

Обимна књига. Јако занимљива. Може се скинути.

То ки имамо и у глаголу "кидање" , али и у именици кијавица и глаголу кијати.

[Кековац]

Ово презиме долази од личног имена Самаило.
Што се порекла имена тиче, мени прво на памет пада арханђел Самаил(о), хебр. Samael.
Једино што је необично је што је Самаил један од палих арханђела, па би било необично детету дати такво име.
Можда има неко друго објашњење овог имена.

Можда је и ово презиме настало од топонима јер постоји место Самаила код Краљева.

[нцп]

Можда је и ово презиме настало од топонима јер постоји место Самаила код Краљева.

Сасвим могуће.

[Nebo]

Можда је и ово презиме настало од топонима јер постоји место Самаила код Краљева.

Да, постоји, и мени је то пало на памет, али презиме Самаиловић према својој грађи јасно указује да је од патронима, а не од топонима. Према уобичајеном начину грађења презимена код Срба. Да је од топонима Самаила, презиме би било Самаилац или тако некако.

[Nebo]

Можда је настало од искривљеног Самуило. Погрешно чутог или записаног.

И то је могуће.

[НиколаВук]

Кош једно занимљиво и ретко презиме.

Бербаков - Ново Милошево
 (некадашње Карлово), Северни Банат.

То би требало да је од румунског berbec, са значењем "ован".

[нцп]

То би требало да је од румунског berbec, са значењем "ован".

Хвала, нешто слично сам видела негде, али рекох да видим да ли неком  можда има неке информације.

То би било и логично. Многи Банаћани су са Поморшја дошли ту где сада живе.

[нцп]

Курбалија -  не знам одакле потиче.

Ланговић - Пријепоље. Постоји и краћи облик Ланго. Можда романског - влашког порекла.

[нцп]

Стовраговић - има га у Ариљу. Етимологија је јасна, чини ми се. Мада у Србији се пре каже ђаво, него враг. Али баш ме изненадило. Маштовитост у "надевању"  или давању презимена ...

[ⲥуⲛцⲉ]

Стовраговић - има га у Ариљу. Етимологија је јасна, чини ми се. Мада у Србији се пре каже ђаво, него враг. Али баш ме изненадило. Маштовитост у "надевању"  или давању презимена ...

Стоврази су банијски род. Тамо угашен, али можда су Стовраговићи из Ариља потекли од њих.

[нцп]

Стоврази су банијски род. Тамо угашен, али можда су Стовраговићи из Ариља потекли од њих.

Па, ето претекли су. Хвала Богу. Данас их има у Ариљу, у једном од села те општине (да не износим овде).Вероватно су додали - овић.

Грађење је занимљиво - ви се у то разумете.

Стоврази - Стовразовићи - Стовраговићи.

Хвала на информацији.