Необична и ретка презимена међу Србима

[Nebo]

Товаришић, Херцеговина - Зијемље, Хумилишани, Бијела, слава Ђурђевдан.

Не знају за неко раније порекло. Има их колонизованих на северу Бачке - Суботица и околина.

[Rimidalv]

Пушибрк, Пушибрков, Пушибрковић

Етимологија јасна.

Пушибрке налазимо у документима од 18. века у разним деловима Војводине: Футог, Сомбор, Баранда, Бечкерек, Мартонош. Да ли су међусобно сродни, тешко је рећи.

Постоји род са презименом Пушибрк и у околини Козарске Дубице, у селима Драксенић и Међеђа (славе Ђурђевдан и Ђурђиц).

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%BA
https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/vasa-pusibrk-sadrzajna-i-uspesna-godina-uvek-moze-vise-i-bole-30-12-2019

[Nebo]

Шта мислите, какво је порекло презимена Ђелмаш?

У овом раду има по нешто о Ђелмашима (Ђелмашевићима):

https://www.academia.edu/90024103/%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%88%D0%B0_%D0%82%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%9B_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%BC_XVIII_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%BC_XIX_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA_45_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%A0%D0%B0%D1%87%D0%B0_2022_155_180?email_work_card=title

Ђелмашевићи, пореклом Стефановићи, из Гвозденовића дошли су из Старог Влаха, одакле су се прво преко станишта у Дреновици (ужички крај), населили у селу Рабас а потом у Гвозденовићима, вероватно нешто пре 1700. године.

[Nebo]

Два необична презимена која сам видео да постоје у Србији, а за које немам објашњење:

Скалошевић

Савамуновић

[ДушанВучко]

Ћамиловић, колега, Србин, али корен презимена...

[Gorance]

Ћамиловић, колега, Србин, али корен презимена...

Мени је старо кумство Бекрић (И2-пх908) из Расине. Имају предање да су били кратко крипто-муслимани,вероватно да би сачували главу. А и то им је магловито.

[Nebo]

Ћамиловић, колега, Србин, али корен презимена...

Име турско. Али, и ја сам имао колегу, Херцеговца, презименом Ћамиловић. Његов деда, иако муслиман, знао је своје србско порекло и вратио се у православну веру, тако да су они данас Срби православци.

[Nebo]

Видех скоро необично презиме - Брмбота. Видим да су Срби, Личани, али ми етимологија презимана није јасна...

[Ивица Јовановић]

Možda je samo varijanta prezimena Brbota. Vidim da se oba vezuju za Liku.

[нцп]

Ниношевић (Лесковац, Врање)
Дабановић (Лесковац, Врање)

[ⲥуⲛцⲉ]

Možda je samo varijanta prezimena Brbota. Vidim da se oba vezuju za Liku.

Брбот је звук када вода ври или када мали валови ударају један о други. Од тога се изводи и глагол брботати а истога коријена је и бркати - првобитно значило мијешати текућину мало жешће тако да се чује пљускање и опет истога коријена је и брћкати се у води.
У русском се брћкати каже борбаться, то јест кано да ми речемо брбати се.


А Брмбота је помало друго. У Далмацији се користио глагол брмбати - претраживати нешто кришом, али сада та ријеч полако пада у заборав.

[ⲥуⲛцⲉ]

Ниношевић (Лесковац, Врање)
Дабановић (Лесковац, Врање)

Нино, Нинош < Нинослав
Дабaн, Даба, Дабиша < Дабижив

[Nebo]

Ниношевић (Лесковац, Врање)

Писао сам у једном чланку о презимену Ниношевић:

Старо име Нинош налазимо у дечанским хрисовуљама (другој и трећој) 1330-их и 1340-их, као и крајем средњег века у османском попису области Бранковића (четири пута). Иако има мишљења да су имена са основом нин- настала као надимци од имена Никола, вероватније је да су у питању старија словенска имена, настала у време пре него су словенски народи примили хришћанство, па с њим и име Никола. Основа разних краћих имена је сложено име Нинослав (као и у облику Нинислав), настало од протословенског придева нин – нов, млад, и честог словенског именског наставка -слав. Од овог основног имена касније настају имена попут Нино, Нинко, Ниноје, Нинета, Нинче, па тако и Нинош.

https://www.poreklo.rs/2021/08/09/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-9-deo/

[нцп]

Презиме Буквички. Слава Свети Никола.

 Село Чокешина (испод Цера), припада Мачванском Прњавору.

Зна ли неко нешто о овој фамилији?

[Христифор]

Да ли има Павелића Срба? Име Павел је  свакако присутно  у нашој ономастици.

[ⲥуⲛцⲉ]

Да ли има Павелића Срба? Име Павел је  свакако присутно  у нашој ономастици.

Мало вјеројатно. Штокавски облик је Павао [ у вокативу Павле], стога би уобичајан рефлекс био Павловић. Павел би припадао више сјевернословенском ареалу.

[Бакс]

Да ли има Павелића Срба? Име Павел је  свакако присутно  у нашој ономастици.

Мислим да је то презиме настало од женског имена Павела.

[Nebo]

Мислим да је то презиме настало од женског имена Павела.

Или истоветног мушког надимка: Павао (Павле) - Павела. Као Вук - Вучела, Јован - Јовела, итд.

[ⲥуⲛцⲉ]

Или истоветног мушког надимка: Павао (Павле) - Павела. Као Вук - Вучела, Јован - Јовела, итд.

Прије ће бити то

[Nebo]

Презиме Устић:

"Srpske porodice Ustića, koji slave Đurđevdan, stariji su doseljenici u Kopić. Njihov rodonačelik došao je u Kopić ,,još za Turske" iz sela Otišića u dolini Cetine. Prema kazivanju Nikodima Ustića njegov navrhdjed došao je iz Ustića drage na Dinari 1714. godine. Od Vase su, dakle, glamočki Ustići. Interesantno je da Ustići i dan-danji jedni druge posjećuju i tom prilikom se uvijek dobro pogoste i darivaju. Etimologija i motivisanost ovom prezimenu nemaju nikakve veze s našom imenicom usta. Naime, Nikodim mi je posebno skrenuo pažnju da se oni zovu Ustići zato što je njihov kunđerdjed bio glavni majstor zidar koji je bio čuven po Cetinskoj krajini. Nemamo pravo da mu ne vjerujemo, već samo dodajemo da je to riječ iz persijskog jezika i da glasi ,,ustad" s osnovnim značenjem učitelj".

("Гламоч, насеља и становништво", Душан Никић)

С обзиром да презиме Устић налазимо код муслиманских родова у Црној Гори, у Улцињу и околини Бијелог Поља, мислим да ово презиме долази од (турског?) личног имена Устија, односно - Хустија. Али, није ми јасно значење и порекло истог.