Аутор Тема: Антички Македонци  (Прочитано 1909 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6797
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Антички Македонци
« послато: Март 08, 2021, 02:12:20 поподне »
На форуму још увек није отворена ова занимљива тема, па сам одлучио да је покренем.  :) Под античким Македонцима подразумевам народ који је у другој половини 1. миленијума п.н.е. боравио на простору данашње Егејске Македоније, а који се ту проширио из брдско-планинског подручја на западу (античка Орестида, отприлике крај око данашње Касторије-Костура), потискујући и асимилујући раније становништво те у највећој мери равничарске области. Постоје спорења око карактера њиховог језика међу историчарима и историјским лингвистима, да ли је у питању дијалекат старогрчког, језик врло близак старогрчком или сасвим посебан палеобалкански језик који је био под великим старогрчким утицајем. Какве су ваше претпоставке о саставу Y-ДНК хаплогрупа код античких Македонаца?

https://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Macedonians
https://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Macedonian_language





Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11127
Одг: Антички Македонци
« Одговор #1 послато: Март 08, 2021, 02:59:21 поподне »
Одговор на ово питање вероватно може дати археогенетика. Модерни Y-DNA резултати вероватно не могу бити превише од користи, пошто је било промена у структури становништва од тог периода до данас.

Nea Nikomedeia, Central Macedonia, n=57
https://bmcecolevol.biomedcentral.com/articles/10.1186/1471-2148-11-69/figures/2


извор: The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean
« Последња измена: Март 08, 2021, 03:45:44 поподне Небојша »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6797
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Антички Македонци
« Одговор #2 послато: Март 08, 2021, 03:44:59 поподне »
Одговор на ово питање вероватно може дати археогенетика. Модерни Y-DNA резултати вероватно не могу бити превише од користи, пошто је било промена у структури становништва од тог периода до данас.

Nea Nikomedeia, Central Macedonia, n=57
https://bmcecolevol.biomedcentral.com/articles/10.1186/1471-2148-11-69/figures/2


Да, дефинитивно је археогенетика ту најпозванија. Моје мишљење, које додуше не могу ничим да поткрепим осим неком врстом "интуиције", је да превагу имала нека од E-V13 подграна, или више њих. Такође, можда и нека специфична подграна хаплогрупе R1b-Z2103.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11127
Одг: Антички Македонци
« Одговор #3 послато: Март 08, 2021, 03:56:06 поподне »
Да, дефинитивно је археогенетика ту најпозванија. Моје мишљење, које додуше не могу ничим да поткрепим осим неком врстом "интуиције", је да превагу имала нека од E-V13 подграна, или више њих. Такође, можда и нека специфична подграна хаплогрупе R1b-Z2103.

Те две хаплогурпе су увек најбољи кандидати за старо становништво Балкана. :) На овом узорку за Нову Никомедију издваја се висок проценат R1a-M198 (21%), што свакако представља словенски уплив и R1b-M269 (19%), уз доста скромну E-V13 (14%).

На другом узорку за Македонске Грке (такође 57 тестираних), нешто другачија слика:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/core/lw/2.0/html/tileshop_pmc/tileshop_pmc_inline.html?title=Click%20on%20image%20to%20zoom&p=PMC3&id=2947100_ejhg2008249f2.jpg

E-V13 = 19.3%
I2-M423 = 17.5%
R1b-M269 = 14%
R1a-M198 = 10.5%

извор: Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6797
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Антички Македонци
« Одговор #4 послато: Март 08, 2021, 04:08:59 поподне »
Да ли се за неку подграну од E-V13 нпр. може на основу садашње концентрације и распрострањености дати макар основана претпоставка да би могла у прошлости да буде повезана са кретањима античких Македонаца? Можда би то најпре могло да се уочи на основу претпостављених "генетских оаза" на Блиском и Средњем Истоку, које се поклапају са кретањима Александрове војске и каснијих дијадоха?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11127
Одг: Антички Македонци
« Одговор #5 послато: Март 08, 2021, 04:19:04 поподне »
Да ли се за неку подграну од E-V13 нпр. може на основу садашње концентрације и распрострањености дати макар основана претпоставка да би могла у прошлости да буде повезана са кретањима античких Македонаца? Можда би то најпре могло да се уочи на основу претпостављених "генетских оаза" на Блиском и Средњем Истоку, које се поклапају са кретањима Александрове војске и каснијих дијадоха?

Било је раније неких радова на ту тему (пре 10 и више година), али су закључке изводили углавном на основу мало маркера, или основних SNP-ова. Можда треба у том правцу истраживати и R1b хаплотипове.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 847
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Антички Македонци
« Одговор #6 послато: Март 08, 2021, 05:08:00 поподне »
Можда има смисла претпоставити да су се потомци античких Македонаца под притиском Словена у значајној мери повукли ка југу. Ако то јесте био случај онда би као индикатор требало узети у обзир данашњу дистрибуцију хаплогрупа у Тесалији, и можда делом и у Епиру. Кад су у питању претпоставке о конкретним гранама проблем је и то што број "дубље" тестираних Грка није баш репрезентативан.
Иначе бих се сложио да је E-V13 вероватно била најзаступљенија хаплогрупа код античких Македонаца.

Не знам ко је радио табелу и карту али делују коректно и можда буду од помоћи.




Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1203
  • I-A1328
Одг: Антички Македонци
« Одговор #7 послато: Март 08, 2021, 11:31:17 поподне »
Оно мало записа македонскога језика упућује на његову сродност с доријским грчким. Ово потврђује и Херодот пишући:

«После изгнања из Хистијеотиде Кадмејцима Доријци се населише около Пинда и називаху се Македни. Одатле ово племе снова пресели у Дриопиду, а одатле пак у Пелопоннес, где се и прозову Доријцима». Херодот, 1.56.

«А то, да су македонски цари потомци Пердикка, — заиста Јелини тврде не само они сами, него сам и ја убеђен у то. Осим тога, и судије Олимпијских битава признали су то. Када Александар пожелише учествовати у надтицању за то дође у Олимпију, Јелини, учестници надтицања зстражише искључити га. Тс надтицања су само за Јелине, а не за варваре, а Александар доказа да је Аргосац и суфије му признаше јрлинство. Херодот, 5.22.
« Последња измена: Март 08, 2021, 11:32:54 поподне сɣнце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6172
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Антички Македонци
« Одговор #8 послато: Март 09, 2021, 01:04:27 пре подне »
https://sh.wikipedia.org/wiki/Argeadi

Ruta Argeada iz Argosa na Peloponezu prema Makedoniji.

https://en.wikipedia.org/wiki/Argead_dynasty
Овде би значило да имамо династију у Македонији која је са Пелопонеза, али то исто значи да су тамо затекли и неке друге старобалканце. Могуће да је Македонија под Аргаедама била хеленизована старобалканска мешавина, па зато су их Грци и гледали са сумњом да ли су "прави" Грци
« Последња измена: Март 09, 2021, 01:16:10 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6172
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Антички Македонци
« Одговор #9 послато: Март 09, 2021, 01:21:36 пре подне »
Филип II и Александар Македонски би требали бити даљим пореклом са Пелопонеза (око 5 векова пре него што су владали, па би били нека од хаплогрупа које су биле присутне у осмом, деветом веку ПНЕ на Пелопонезу), али је питање да ли је област Македоније била хеленска у осмом, деветом веку ПНЕ, када је завладала династија Аргијада (тј. да ли су они ширили грчки утицај на северу, или је то и тада била хеленска област)
« Последња измена: Март 09, 2021, 01:27:08 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6172
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Антички Македонци
« Одговор #10 послато: Март 09, 2021, 01:47:40 пре подне »
Македонац на старогрчком би могло да значи и "горштак"
The name is believed to have originally meant either "highlanders", "the tall ones", or "high grown men
https://en.wikipedia.org/wiki/Macedonia_(ancient_kingdom)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6797
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Антички Македонци
« Одговор #11 послато: Март 09, 2021, 11:00:32 пре подне »
https://sh.wikipedia.org/wiki/Argeadi

Ruta Argeada iz Argosa na Peloponezu prema Makedoniji.

https://en.wikipedia.org/wiki/Argead_dynasty
Овде би значило да имамо династију у Македонији која је са Пелопонеза, али то исто значи да су тамо затекли и неке друге старобалканце. Могуће да је Македонија под Аргаедама била хеленизована старобалканска мешавина, па зато су их Грци и гледали са сумњом да ли су "прави" Грци

Питање је да ли та легенда о Аргивцима има неког реалног историјског основа. Несувисло ми звучи, знајући смер миграција током бронзаног и раног гвозденог доба (север-југ, не југ-север). Мислим више да је то неко накнадно домишљање Грка или, још вероватније, самих Македонаца, како би успоставили неку везу са грчким југом. Нешто слично ономе како су Римљани накнадно повезали свог Ромула и Рема са Енејом из Троје.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 743
Одг: Антички Македонци
« Одговор #12 послато: Март 09, 2021, 06:14:48 поподне »
Питање је да ли та легенда о Аргивцима има неког реалног историјског основа. Несувисло ми звучи, знајући смер миграција током бронзаног и раног гвозденог доба (север-југ, не југ-север). Мислим више да је то неко накнадно домишљање Грка или, још вероватније, самих Македонаца, како би успоставили неку везу са грчким југом. Нешто слично ономе како су Римљани накнадно повезали свог Ромула и Рема са Енејом из Троје.

Ja čak ne bih isključio neko doseljavanje Grka u Makedoniju početkom sedmog veka pre naše ere, a onda i njihovo učešće u stvaranju makedonske države. Koliko vidim Grci su dosta rano prodrli u dolinu Vardara i onda polako u Moravsku dolinu.

https://haemus.org.mk/exhibition-central-balkan-between-the-greek-and-the-celtic-world/

Makedonija je nastala na mestu spajanja starih puteva iz Centralnog balkana i Egejskog mora, a s obzirom da se brzo oblikovala kao država koja obuhvata veći teritorij od prostora jednog plemena, verujem da je genetski sastav bio dosta raznovrstan a da bi najbolji čuvari te baštine bili Aromuni koji danas prebivaju na tromeđi Grčke, Makedonije i Albanije

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 847
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Антички Македонци
« Одговор #13 послато: Март 09, 2021, 07:12:26 поподне »
Makedonija je nastala na mestu spajanja starih puteva iz Centralnog balkana i Egejskog mora, a s obzirom da se brzo oblikovala kao država koja obuhvata veći teritorij od prostora jednog plemena, verujem da je genetski sastav bio dosta raznovrstan a da bi najbolji čuvari te baštine bili Aromuni koji danas prebivaju na tromeđi Grčke, Makedonije i Albanije


То не делује реално. Преовлађајуће мишљење о пореклу Аромуна је да су у време доминације Римског царства њихови преци обитавали северно од Јиричекове линије.

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 743
Одг: Антички Македонци
« Одговор #14 послато: Март 09, 2021, 07:38:22 поподне »
Moguće, mada mi njihovi haplotipovi izgledaju dosta izdvojeno u odnosu na albansku i rumunsku populaciju. Nisam proveravao njihovu zastupljenost kod kroz YHRD pa ne znam kako stoje u odnosu na grčke haplotipove ali ukoliko bi bili izdvojeni i od njih moglo bi se raspravljati o njihovom drevnom poreklu od Makedonaca (mada ne samo od njih)

http://ychrom.invint.net/upload/iblock/5fa/Bosch%202006%20Paternal%20and%20maternal%20lineages%20in%20the%20Balkans%20show%20a.pdf

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6797
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Антички Македонци
« Одговор #15 послато: Март 09, 2021, 09:21:59 поподне »
Ja čak ne bih isključio neko doseljavanje Grka u Makedoniju početkom sedmog veka pre naše ere, a onda i njihovo učešće u stvaranju makedonske države. Koliko vidim Grci su dosta rano prodrli u dolinu Vardara i onda polako u Moravsku dolinu.

https://haemus.org.mk/exhibition-central-balkan-between-the-greek-and-the-celtic-world/

Makedonija je nastala na mestu spajanja starih puteva iz Centralnog balkana i Egejskog mora, a s obzirom da se brzo oblikovala kao država koja obuhvata veći teritorij od prostora jednog plemena, verujem da je genetski sastav bio dosta raznovrstan a da bi najbolji čuvari te baštine bili Aromuni koji danas prebivaju na tromeđi Grčke, Makedonije i Albanije

Ово што је приказано на линку је локалитет Кале код Кршевице, близу Бујановца, и он се везује за 4. век п.н.е. када је македонска држава већ била у пуном успону. Легендарна аргивска династија вуче корене из грчког Мрачног доба, односно прелаза из касног бронзаног у рано гвоздено доба (11-9/8. век п.н.е.) и као што сам навео, у том периоду су кретања народа на егејском подручју била искључиво север-југ (од централног Балкана ка јужној Грчкој) и запад-исток (централни Балкан и север Грчке-Анадолија). Зато то везивање неодољиво подсећа на настојање Македонаца, које су Грци у најбољем случају сматрали полу-варварима, да се вежу за грчке легендарне јунаке и богове и тиме стекну одређени "легитимитет" у античком свету. 


То не делује реално. Преовлађајуће мишљење о пореклу Аромуна је да су у време доминације Римског царства њихови преци обитавали северно од Јиричекове линије.

Управо тако. Цинцари пре раног средњег века нису имали ближе везе са подручјем Пинда где их у 10-11. веку проналазе историјски извори. Пре бих као делимичне генетске наследнике античких Македонаца посматрао Саракачане, који додуше вероватно имају уплива и од других "северногрчких" племена (Епираца, Молошана, итд.).
« Последња измена: Март 09, 2021, 09:24:32 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 847
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Антички Македонци
« Одговор #16 послато: Март 14, 2021, 11:21:32 поподне »
Ево мог виђења могуће етногенезе старовековних Македонаца и две грчке групе Микењана и Дораца.
Рекао бих да је највећа "новост" на овом дијаграму то што сам E-V13 компоненту ког Грка назвао "Егејским Трачанима". Можда то и није најбоље решење али хтео сам да уз поменуту компоненту стоји одговарајуће име.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6797
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Антички Македонци
« Одговор #17 послато: Март 15, 2021, 11:48:03 пре подне »
Ево мог виђења могуће етногенезе старовековних Македонаца и две грчке групе Микењана и Дораца.
Рекао бих да је највећа "новост" на овом дијаграму то што сам E-V13 компоненту ког Грка назвао "Егејским Трачанима". Можда то и није најбоље решење али хтео сам да уз поменуту компоненту стоји одговарајуће име.




Занимљив приказ. Само пар напомена:

-Пелазги је врло "растегљив" појам који се углавном користи да означи предгрчке, неиндоевропске становнике данашње Хеладе, и вероватно је и у горњем приказу употребљен са датим значењем; међутим, одређени аутори користе овај појам да означе претпостављено индоевропско становништво које је претходило (Прото)Грцима на јужном Балкану, уз шта често иде повезивање Пелазга са једним од "морских народа", Пелесетима (Филистејцима), што би их вероватно ближе повезало са неком од R1b-Z2103 подграна;

-иако велики број лингвиста види старогрчки и фригијски као блиско повезане језике, који су вероватно имали скоријег заједничког претка (тзв. "грчко-фригијски језик"), постоји и немали број њих који сличности између старогрчког и фригијског виде само као ареалне утицаје услед дужег периода суседства, а да они немају скоријег заједничког претка, односно да су припадали различитим гранама унутар индоевропске породице језика.
« Последња измена: Март 15, 2021, 01:08:38 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1203
  • I-A1328
Одг: Антички Македонци
« Одговор #18 послато: Март 15, 2021, 04:14:33 поподне »
О Фригима


Фриги су по приповиједању грчких историчара населили спаљене земље Хетита доселивши се из Македоније. Херодот повиједа, да су се Фриги тада звали Бриги и да је дријевни владар Мидас из Македоније. Размишља се и о том, да су Мигдоњани (Мигдонија је вјеројатно предтеча назива Македонија) били једно фригијско племе, од којих су једни живјели у Македонији а други у Мисији (у Анатолији). Мигдон се помиње као име владара Фрига али и Беврика (Βέβρυκες) због чега постоји могућност, да је Фриг само грчки назив, а Бебрик или Бриг самоназвање племена. Грчки историчари су их убрајали у племена Трака. Страбо повиједа, да су Бриги, Бебрики, Мисијани, Мигдоњани и Битињани племена доселивша се из Тракије у Анатолију.

Што се тиче језика Фрига Платон повиједа, да неке фригске ријечи близкородне грчкима. Нпр. врховни бог називао се Сабазиос; задњи члан ријечи -зиос има исту гласовну промјену као и грчки деус > зеус ( у грчком је овај облик само у номинативу, док се у косим падежним облицима каже деу-". И у албанском се каже [зојз]. Но исти Сабазиос се чешће пише као Сабадиос. Ради упоредбе Деостен тврди, да се Зеус у Битињана зове Тиос. С друге стране Хезикиј Александријски тврди, да се бог на фригијском зове и "Βαγαῖος - Ζεὺς Φρύγιος" и каже да то значи "δοτῆρ ἑάων" - давалац добра. Багеос одговара и словенској ријечи "бог" (прасловенски багу-), те иранској багу, а назив давалац добра донекле има паралелу у бугарскословенском Даждбог. Од бројева посвједочени су ојвос - један, дој - два, протос - први.
грчки: tis de taute i thalamein kakon posttoiesei, kateramenos eto (τις δε ταυτη ι θαλαμειν κακον ποσττοιησει κατηραμενος ητω)
фриг: ios ni semoun knoumanei kakoun addaket,etittetikmenos eitou
срб.: ко год овому гробу (камену) зло причини, проклет да је

ios ni - ко и
semoun < semou ni - овому, сродност са словенским "сему"; одговара грчкому "´oûte < houte < soute"; из ове једне ријечи види се, да фригијски није извршио преглас s > h као грчки; стога ријечи које у грчком почињу на h, морају у фригијском почињати на s- ( gr. helios < heelios < sauelios; lat. solus; hemi < semi; lat. semi; hepta < septa; lat. septem)
knoumanei - камен у смислу надгробни камен;
addaket - причини (он); у овој ријечи видим сличност с латинским ad-при и facet (чини). Праиталски је претрпио гласовну промјену dh>f, стога је у праиталском аf-face- гласило аd-dhake-. Герм. tun, енг. do < прагерм. do-; слов. дети, дејати; https://etymologeek.com/lat/facere
kakoun - грч. kakon - зло;

Фригијски језик би у односу и на италске језике (латински, умбријски и оскански) и на грчке језике изгледао веома архаично, што се и огледа у грчким предањима о фригијском као најстаријем језику; фригијски језик би на основу своје архаичности и особина које су италски и грчки изгубили имао и низ сродности с прабалтским и прасловенским језицима. Из данога штива, могао би се сврстати као сродник праиталскога и прагрчкога или више као сродник праиталскога са позајмљеним грчким ријечима. Сјеверни сусјед Фрига, Траки, имао је језик који се увелико приближава балтским језицима; албански као могући потомак трачкога, да се није ромаизовао, вјеројатно би показивао још веће сличности са балтословенским, а већ показује велики број сродних ријечи с овима, као и с германским.

Фригијско грнчарство и цртање имало је узоре у хетитском и урартском, а само било узор етрурском.


« Последња измена: Март 15, 2021, 04:17:42 поподне сɣнце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6797
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Антички Македонци
« Одговор #19 послато: Март 15, 2021, 04:31:13 поподне »

грчки: tis de taute i thalamein kakon posttoiesei, kateramenos eto (τις δε ταυτη ι θαλαμειν κακον ποσττοιησει κατηραμενος ητω)
фриг: ios ni semoun knoumanei kakoun addaket,etittetikmenos eitou
срб.: ко год овому гробу (камену) зло причини, проклет да је

ios ni - ко и
semoun < semou ni - овому, сродност са словенским "сему"; одговара грчкому "´oûte < houte < soute"; из ове једне ријечи види се, да фригијски није извршио преглас s > h као грчки; стога ријечи које у грчком почињу на h, морају у фригијском почињати на s- ( gr. helios < heelios < sauelios; lat. solus; hemi < semi; lat. semi; hepta < septa; lat. septem)
knoumanei - камен у смислу надгробни камен;
addaket - причини (он); у овој ријечи видим сличност с латинским ad-при и facet (чини). Праиталски је претрпио гласовну промјену dh>f, стога је у праиталском аf-face- гласило аd-dhake-. Герм. tun, енг. do < прагерм. do-; слов. дети, дејати; https://etymologeek.com/lat/facere
kakoun - грч. kakon - зло;

Фригијски језик би у односу и на италске језике (латински, умбријски и оскански) и на грчке језике изгледао веома архаично, што се и огледа у грчким предањима о фригијском као најстаријем језику; фригијски језик би на основу своје архаичности и особина које су италски и грчки изгубили имао и низ сродности с прабалтским и прасловенским језицима. Из данога штива, могао би се сврстати као сродник праиталскога и прагрчкога или више као сродник праиталскога са позајмљеним грчким ријечима. Сјеверни сусјед Фрига, Траки, имао је језик који се увелико приближава балтским језицима; албански као могући потомак трачкога, да се није ромаизовао, вјеројатно би показивао још веће сличности са балтословенским, а већ показује велики број сродних ријечи с овима, као и с германским.

Фригијско грнчарство и цртање имало је узоре у хетитском и урартском, а само било узор етрурском.

Реч у албанском која има паралеле са поменутим грчким kakon и фригијским kakoun је придев keq, са значењем "лош".
Чињеницама против самоувереног незнања.