Унац - порекло породица и генетика

[Небојша]

На овој теми ће бити више речи генетичким резултатима из области Унца
https://www.poreklo.rs/2021/03/06/unac-u-bosanskoj-krajini-poreklo-porodica-i-geneticka-slika/?fbclid=IwAR0mpyYr_2t2I76gHdyHrY9p7F2FG_G94r5P5WDnmkdnP5s8163NEs-Poeo

[Небојша]

Род Штрбаца спада међу најстарије у овој области. Како су најстарије породице у Унац долазиле у периоду пре 300-350 година, вероватно да су и Штрбци стигли у то време. Разгранали су се и има их данас са више презимена: Николашевић, Глијаковић, Мектеровић, Гајић, Шпирић, Радановић и Савић. Сви славе Св. Николу, а према сачуваном предању, пореклом су из Херцеговине. У Унац долазе из околине Кистања у Северној Далмацији. Судећи према предању, миграциони пут уначких Штрбаца ишао је од Херцеговине, преко Далмације.

Тестирани су једни Штрбци из Кистања и припадају хаплогрупи N-P189.2>FGC28435. Осим тога, на 23andme се појављује резултат једног Штрбца, највероватније из околине Босанске Крупе, чији Y-DNA резултат одговара резултату претходно тестираних Штрбаца из Далмације (N-P189.2).

[vojislav.ananic]

Породица Штрбац била је властелинска породица у средњем веку. Потичу са Штрбине у Херцеговини, а одатле су отишли на просторе Грахова, Дрвара, Петровца, Кључа итд. То је део породице који слави светог Ђурђа. Други део породице који слави светог Николу, потиче из Лике и из Северне Далмације, тачније Обровца. Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Од свих тестираних који припадају хаплогрупи N1 најближи су Банији. Тупан је данас само заселак, неколико кућа, а Штрпци, непосредно изнад Тупана, имају цркву Светог Георгија и гробље. Вујадиновићи су стара породица која је живела у Доњем Тупану. Остало је предање да су они градили стару цркву св. Ђорђа, па им је то вероватно била и слава. У Херцеговини има Вујадиновића који славе Ђурђевдан, па би они могли бити од ове старе породице. Село Штрпци је део села Тупана око старе цркве св. Ђорђа. Владика Јоаникије је служио службу у цркви у Штрпцу 2011. године. Он је из Велимља, а то је северно од Тупана. Штрпци се помињу као село у попису из 1530. године. Тупањска висораван протеже се од села Штрбаца до села Кленка. Осим засеока Штрпца код Пивског језера има и гребен Штрбине, висок преко 900 метара.

[vojislav.ananic]

Штрпци се помињу 1542. године у Жумберку са Крсном славом Св. Јурај (Ђурђевдан). Дакле, много пре насељавања Поуња.

[Небојша]

Штрпци се помињу 1542. године у Жумберку са Крсном славом Св. Јурај (Ђурђевдан). Дакле, много пре насељавања Поуња.

Жумберак су почетком 16. века населили Срби управо из околине Унца и Гламоча.

[wiola]

Жумберак су почетком 16. века населили Срби управо из околине Унца и Гламоча.

Нисам успео да нађем повезаност становништва које се иселило почетком 16. века, са данашњим становништвом, да ли та повезаност постоји или је случај Штрбаца "случајност" ?

[Небојша]

Нисам успео да нађем повезаност становништва које се иселило почетком 16. века, са данашњим становништвом, да ли та повезаност постоји или је случај Штрбаца "случајност" ?

Могуће и да је случајност. Можда говори да је презиме било раширено код крајишких Срба још у том периоду.

[Тимар]

Штрб(п)ци су разграната и разнородна породица на тим просторима Крајине, гдје крајем 19. вијека славе шест различитих крсних слава.

[vojislav.ananic]

КРСНЕ СЛАВЕ ЖУМБЕРАЧКИХ УСКОКА

ОБИТЕЉСКО ПРЕЗИМЕ  КРСНА СЛАВА

БАЦАН         Св. Никола
БАДОВИНАЦ      Св. Никола
БАЛИЋ         Св. Никола
БАСТАШИЋ      Вериге св. Петра
БЈЕЛОПАВЛОВИЋ   Вериге св. Петра
БЛАГОВИЋ      Св. Никола
БОГДАНОВИЋ      Св. Никола
БОИЋ         Св. Никола
БРАЧИКА         Св. Арханђел Михаел
БРАТЕЉ         Св. Јурај
БРАТИЋИЋ      Св. Никола
БРДАР         Св. Никола
БРНЧИЋ         Св. Никола
БРЗОВИЋ         Св. Јурај
БУБАНОВИЋ      Св. Никола
БУЛИЋ         Св. Никола
БУКВИЋ         Св. Никола
БУРИЋ         Вериге св. Петра
ЦАР            Св. Јурај
ЦРЉЕНИЦА      Св. Иван
ЦВЈЕТИШИЋ      Св. Никола
ЧАЧИЛО         Св. Никола
ЋЕИЋ         Св. Никола
ЧУЧИЋ         Св. Никола
ДАМЈАНОВИЋ      Вериге св. Петра
ДАНЧУЛОВИЋ      Св. Никола
ДЕАНОВИЋ           Св. Иван
ДЕЈАНОВИЋ      Св. Никола
ДЕЛИМАРИЋ      Св. Никола
ДЕЛИВУК         Св. Иван
ДЕРОВ         Св. Никола
ДОБРИЧИЋ      Св. Никола
ДРАГЕЉ         Св. Јурај
ДРАГИШИЋ      Св. Никола
ДРАГОВИЋ      Св. Никола
ДРАКУЛИЋ      Св. Никола
ДРКУШИЋ         Св. Никола
ДУЧИЋ         Св. Никола
ДУНИСКВАРИЋ      Св. Јурај
ДУРАЛИЈА         Св. Никола
ЂУРАШИН         Св. Никола
ЂУРАШЕВИЋ      Св. Никола
ГАЈСКИ         Св. Никола
ГАРАПИЋ         Св. Никола
ГОЈКО         Св. Никола
ГОЛЕШ         Св. Никола
ГОЛУБИЋ         Св. Иван
ГРУБАЧ         Св. Никола
ГРУБАЧЕВИЋ      Св. Никола
ГРУБЕШИЋ      Св. Никола
ГВОЗДАНОВИЋ      Св. Никола
ГУДАЉ         Св. Никола
ГУРОВИЋ         Св.Никола
ХАРАЛОВИЋ      Св. Иван
ХЕРАК         Св. Никола
ХЕРАКОВИЋ      Св. Никола
ХОДАНОВАЦ      Св. Иван
ХРАНИЛОВИЋ      Св. Стјепан
ХРЊАК         Св. Никола
ЈЕЛЕНИЋ         Св. Тома
ЈУРИЋ         Св. Јурај
КАРЛОВИЋ      Св. Никола
КЕГЉЕВИЋ      Св. Јурај
КЕКИЋ         Св. Никола
КЕСЕРИЋ         Св. Јурај
КЛИСУРИЋ      Св. Јурај
КОРДИЋ         Св. Василије
КОВАЧЕВИЋ      Св. Никола
КРАИЋ         Св. Стјепан
КРАЈАЧИЋ         Св. Никола
КУЉАЈ         Св. Никола
ЛАСИЋ         Св. Јурај
ЛАТИНЧИЋ      Св. Никола
ЛАТКОВИЋ      Св. Стјепан
ЉУБАНОВИЋ      Св. Аранђел Михаел
МАГОВАЦ         Св. Никола
МАКАР         Св. Никола
МАЛИЋ         Св. Никола
МАРИНКОВИЋ      Св. Аранђел Михаел
МИЛАКОВИЋ      Св. Никола
МИЛЧИНОВИЋ      Св. Јурај
МИЛКОВИЋ      Св. Стјепан
МИЉЕНОВИЋ      Св. Никола
МИРКОВИЋ      Св. Никола
МИРОСАВАЦ      Св. Иван
НОСЕТИЋ         Св. Никола
ОБРАДОВИЋ      Св. Никола
ОГЊАНОВАЦ      Св. Иван
ОСТРМАН         Св. Никола
ПАВИЋ         Св. Јурај
ПАВКОВИЋ      Св. Никола
ПАУНОВИЋ      Св. Никола
ПЕРЕНЧЕВИЋ      Вериге св. Петра
ПЕРИС         Св. Иван
ПЕТКОВИЋ      Св. Никола
ПЛАВАЦ         Св. Иван
ПОЉАК         Вериге св. Петра
ПОПОВИЋ         Вериге св. Петра
ПОСИНАК         Св. Никола
ПОТУРИЧИЋ      Св. Никола
ПОЖАР         Св. Никола
ПРЕДОВИЋ      Св. Никола
ПРУШЋЕВИЋ      Св. Димитрије
РАДАТОВИЋ      Св. Никола
РАДИЋ         Св. Никола
РАДМАНОВИЋ      Св. Стјепан
РАДОШ         Св. Јурај
РАЂЕНОВИЋ      Св. Никола
РАИЋ         Св. Никола
РАЈАКОВИЋ      Св. Никола
РАЈНОВИЋ      Св. Иван
РАПЉЕНОВИЋ      Св. Јурај
РАШИЋ         Св. Лазар
РАТКОВИЋ      Св. Никола
РЕБА            Вериге св. Петра
РЕЛИЋ         Св. Јурај
РЕШКОВАЦ      Св. Василије
РОМАНОВИЋ      Св. Василије
РУДМАН         Св. Јурај
РУШНОВ         Св. Иван
СЕЛАКОВИЋ      Вериге св. Петра
СЕКУЛИЋ         Св. Никола
СЕВЕРОВИЋ      Св. Јурај
СИЛИЋ         Св. Никола
СИРОЧИЋ         Св. Никола
СМИЧИКЛАС      Св. Аранђел Михаел
СМИЉАНИЋ      Св. Јурај
СТАКИЋ         Св. Никола
СТАНИЋ         Св. Јурај
СТАНИЧИЋ      Св. Аранђел Михаел
СТИЋ           Св. Аранђел Михаел
СТИПАНОВИЋ      Св. Иван
СТРАХИНИЋ      Св. Никола
СУМИНА         Св. Никола
ШАЈАТОВИЋ      Св. Никола
ШАНДОР         Св. Аранђел Михаел
ШИМРАК         Св. Никола
ШОБАТОВИЋ      Св. Никола
ШТРБАЦ              Св. Јурај
ТУПАЦ         Св. Јурај
ВИДОВИЋ         Св. Никола
ВИШОШЕВИЋ      Св. Никола
ВЛАДИЋ         Св. Никола
ВРАНЕШИЋ      Св. Јурај
ВРАПЧЕВИЋ      Св. Аранђел Михаел
ВРБИЋ         Св. Никола
ВУЧИНИЋ         Св. Василије
ВУЈЧИЋ         Вериге сав. Петра
ВУКЧЕВИЋ      Св. Никола
ВУКИЋ         Св. Никола
ВУКОБРАТ         Св. Иван
ВУКОВИЋ         Св. Никола
ВУКШИЋ         Св. Никола
ВУКАСОВИЋ      Св. Јурај
ЗУБОВИЋ         Св. Никола
ЖИВКОВИЋ      Св. Јурај
ЖЕРАВИЦА      Св. Никола
ЖУЋАК         Св. Никола

[Небојша]

Јагодићи су се такође прилично разгранали и има их са више презимена: Ајдер, Баришић, Јолиновић, Ђукић, Тртић, Тица, Миличић и Салић. Свега 70 кућа почетком 20.века. Живе у Преоцу и Тичеву. Славе Св. Николу.

Постоји више верзија о пореклу ових Јагодића. Према једној, пореклом су "од Травника", према другој, досељени су из Голинова крај Ливна, а даље порекло им је "однекуд од Дрине".

Из ове групе родова тестирани су Јагодићи (Поткозарје) и Хајдери (Рељино Село, Гламоч). Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Y2608. Ближих ДНК рођака имају широм Крајине, углавном међу слављеницима Св. Николе и Срђевдана. Даљих генетичких рођака има на простору Старог Влаха, Косова и Метохије и Брда.

[crni]

Породица Штрбац била је властелинска породица у средњем веку. Потичу са Штрбине у Херцеговини, а одатле су отишли на просторе Грахова, Дрвара, Петровца, Кључа итд. То је део породице који слави светог Ђурђа. Други део породице који слави светог Николу, потиче из Лике и из Северне Далмације, тачније Обровца. Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Од свих тестираних који припадају хаплогрупи N1 најближи су Банији. Тупан је данас само заселак, неколико кућа, а Штрпци, непосредно изнад Тупана, имају цркву Светог Георгија и гробље. Вујадиновићи су стара породица која је живела у Доњем Тупану. Остало је предање да су они градили стару цркву св. Ђорђа, па им је то вероватно била и слава. У Херцеговини има Вујадиновића који славе Ђурђевдан, па би они могли бити од ове старе породице. Село Штрпци је део села Тупана око старе цркве св. Ђорђа. Владика Јоаникије је служио службу у цркви у Штрпцу 2011. године. Он је из Велимља, а то је северно од Тупана. Штрпци се помињу као село у попису из 1530. године. Тупањска висораван протеже се од села Штрбаца до села Кленка. Осим засеока Штрпца код Пивског језера има и гребен Штрбине, висок преко 900 метара.

Недавно је, вриједни г. Горан др Комар с помоћу г. Ратка Кулића, пронашао на подручју Убала, недалеко мјеста Трса у Пиви, стећак са ћириличним натписом "овдје лежи Хлапац Штрбац слуга Божији". Датацију споменика Хлапцу Штрбцу др Комар, на основу аналогија са обличјем словних знакова Хлапчева натписа, даје највјероватније "током 15. - 16. вијека". Такође, недалеко локације налаза овог стећка, налази се топоним "Бањске колибе" који засигурно свједочи да су, поред становника Пиве, на овом подручју планинских испасишта, и Бањани имали своје љетње станове. Овим налазом натписа на стећку Хлапца Штрбца могло би се основано претоставити да су се Бањани и сахрањивали под масивом Дурмитора на локалитету "Грчких главица"?

[Uzi]

Род Штрбаца спада међу најстарије у овој области. Како су најстарије породице у Унац долазиле у периоду пре 300-350 година, вероватно да су и Штрбци стигли у то време. Разгранали су се и има их данас са више презимена: Николашевић, Глијаковић, Мектеровић, Гајић, Шпирић, Радановић и Савић. Сви славе Св. Николу, а према сачуваном предању, пореклом су из Херцеговине. У Унац долазе из околине Кистања у Северној Далмацији. Судећи према предању, миграциони пут уначких Штрбаца ишао је од Херцеговине, преко Далмације.

Према литератури ови Штрбци из Кистања су у ствари досељеници из Брда (Велики Штрбци).

[Гаџић Црнчевић]

Јагодићи су се такође прилично разгранали и има их са више презимена: Ајдер, Баришић, Јолиновић, Ђукић, Тртић, Тица, Миличић и Салић. Свега 70 кућа почетком 20.века. Живе у Преоцу и Тичеву. Славе Св. Николу.

Постоји више верзија о пореклу ових Јагодића. Према једној, пореклом су "од Травника", према другој, досељени су из Голинова крај Ливна, а даље порекло им је "однекуд од Дрине".

Из ове групе родова тестирани су Јагодићи (Поткозарје) и Хајдери (Рељино Село, Гламоч). Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Y2608. Ближих ДНК рођака имају широм Крајине, углавном међу слављеницима Св. Николе и Срђевдана. Даљих генетичких рођака има на простору Старог Влаха, Косова и Метохије и Брда.

Јагодића у том простору одавно нема, Ајдери његују причу о поријеклу од Јагодића, али немају никакву временску одредницу.Мјесто са којег су Ајдери се раселили је Клачина недалеко од Преоца, и то је највјероватније крајем 19. и почетком 20. вијека (Једни Ајдери су сишли у Преодац, једни у Рељино село, једни у Љубачево).
Они су тестирани (R1a), и имају најближа поклапања са Јагодићем из Градишке, и Јарићем из Далмације.У долини Унца постоји још једно (R1a) велико родство -Кнежевић , који су исто Никољштаци , као и ови предходно наведени.

[drajver]

Наиђох на једно интересантно писмо уначких крајишника из 1788. године, објављено у Гласнику УАРРС, бр.12, 2020, стр. 238 у тексту "Из писама крајишничких: Писмо српских првака Лазе Гвозденовића, Петра Кецмана, Зекана Пећанца и Давида Боснића од 16. маја 1788. године" аутора Радована Пилиповића.

Преносим га у оригиналној транскрипцији како је објављено:



Писмо je писано почетком Лаудонова рата, када је аустријска војска продрла у Унац и када je локално српско становништво стало на страну Аустријанаца. У писму се српски прваци са простора Унца обраћају принцу Лихтенштајну, команданту царске војске (претпостављам да се ради о Јохану I Јозефу од Лихтенштајна) да смјени мајора Ковачевића, који им се баш и не свиђа и да им постави оберлајтанта Тому Кнежевића, који је више по њиховој вољи.

Занимљиво је јако присуство икавице и поред присутних ијекавских облика. Аутор претпоставља да је писмо писао неко од православних свештеника или монаха у Унцу. Судећи по овом писму, рекло би се да је икавица у прошлости било много доминантнија у Унцу него што је случај данас.

Занимљива су и презимена потписника. Ради се очигледно о најважнијим главарским породицама у Унцу. И из етнографске литературе те се породице помињу као веома старе у Унцу са нејасним предањима о поријеклу из других крајева.

Род Гвозденовића у Видовом селу није тестиран. Рађеновић помиње његову везу са Гвозденима на Змијању. Славе Ђурђевдан. Потенцијално би могли бити R1a-YP951>YP6186 (на основу резултата Мудринића из околине Приједора, који по предању припадају роду змијањских Гвоздена). Ово би се наравно морало провјерити са тестирањем неког од Гвозденовића у самом Унцу.

Род Кецмана у Дрвар селу. Славе Вартоломијевдан. Иако већина Кецмана припада хаплогрупи I2-PH908 (што вјерујем да је основна хаплогрупа рода Кецмана), неки Кецмани у Дрвару припадају хаплогрупи J2b-M205, па није искључено да је и горе потписани кнез Петар Кецман припадник M205 хаплогрупе.

Род Пећанаца из села Врточа. Славе Јовањдан. Веома стари на подручју Унца. Могуће да су и презиме добили по насељу Пећина, Пећи, које налазимо у попису 1550. године, а вјероватно се ради о локалитету близу тзв. Титове Пећине.

Род Боснића из села Шиповљана. Славе Јовањдан. Такође веома стари на подручју Дрвара. Тестирани као припадници хаплогрупе N-FGC28435.

[Небојша]

На овој теми ће бити више речи генетичким резултатима из области Унца
https://www.poreklo.rs/2021/03/06/unac-u-bosanskoj-krajini-poreklo-porodica-i-geneticka-slika/?fbclid=IwAR0mpyYr_2t2I76gHdyHrY9p7F2FG_G94r5P5WDnmkdnP5s8163NEs-Poeo

Ажуриран текст и листа тестираних родова:

I2-Y3120>S17250>PH908
Бијељац, Ђурђевдан, Љесковица, Дрвар
Бајић, Стевањдан, Видово Село, Дрвар; Мокроноге, Дрвар
Шобот, Митровдан, Каменица, Дрвар
I2-Y3120>S17250>PH908>Z16983
Петковић, Јовањдан, Бунчевац, Дрвар
Шкрбић, Јовањдан, Прекаја, Дрвар
Марчета, Јовањдан, Дрвар
I2-Y3120>S17250
Травар, Марковдан, Роре, Гламоч
Бачкоња, Ђурђевдан, Дрвар (23andMe)
Марковић, Митровдан, Шиповљани, Дрвар (23andMe)
Векић, Ђурђевдан, Бобољусци, Бихаћ (23andMe)
I2-Y3120>S17250>A1328
Родић, Аранђеловдан, Каменица, Дрвар; Трубар, Бихаћ
Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић, Бихаћ
I2-Y3120>Z17855
Кајтез, Никољдан, Прекаја, Дрвар (23andMe)

R1a-Z280>Y2613>Y2608
Кнежевић, Никољдан, Мали Цвјетнић, Бихаћ
Голић, Никољдан, Преодац, Босанско Грахово
R1a-Z280>YP237>YP951
Пилиповић, Алимпијевдан, Велики Цвјетнић, Бихаћ
Медић, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар
Грубор, Ђурђевдан, Трубар, Бихаћ; Бастаси, Дрвар
R1a-M458>L1029
Драгаш, Јовањдан, Дрвар
Метлић, Никољдан, Роре, Гламоч
R1a-M458>A11460
Танкосић, Ђурђевдан, Велико Очијево, Бихаћ

E-V13>Z5018>FGC11450
Вуцеља, Аранђеловдан, Прекаја, Дрвар
E-V13>Z5018>L241
Прпа, Јовањдан, Мало Тичево, Босанско Грахово

N2-P189.2>FT182494
Келечевић, Јовањдан, Дрвар
Томић, Јовањдан, Дрвар
Бабић, Јовањдан, Трубар, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Дрвар
N2-P189.2
Шпирић, Никољдан, Прекаја, Дрвар (23andMe)

I1-P109>FGC22045
Карановић, Ђурђевдан, Велико Очијево, Бихаћ; Бобољусци, Бихаћ
I1-Z63>Y6228>Y7627
Ђилас, Никољдан, Очигрије, Бихаћ

J2b-M205>Y22059
Трикић, Вароломијевдан, Трнинић Бријег, Дрвар
Малбашић, Аранђеловдан, Шиповљани, Дрвар
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово
J2b-M205
Кецман, Вартоломијевдан, Кецманова Главица, Дрвар (23andMe)

G2a-L497>L42>Y128028
Михајловић, Јовањдан, Мокроноге, Дрвар
Адамовић, Јовањдан, Дрвар
Башић, Јовањдан, Шиповљани, Дрвар

R1b-Z2103>Z2705
Срдић, Никољдан, Бастаси, Дрвар
R1b-U152
Роквић, Стевањдан, Трубар, Бихаћ

J1-M267
Додиг, Ђурђевдан, Трнинић Бријег, Дрвар (23andMe)

[Sergio]

I2-Y3120>S17250
Векић, Ђурђевдан, Бобољусци, Бихаћ (23andMe)

Ови Векићи би дефинитивно требали имати везу са далматинским Векићима из Ервеника (I2-PH908>FT16449>FT98024).

[шуљин џула]

Наиђох на једно интересантно писмо уначких крајишника из 1788. године, објављено у Гласнику УАРРС, бр.12, 2020, стр. 238 у тексту "Из писама крајишничких: Писмо српских првака Лазе Гвозденовића, Петра Кецмана, Зекана Пећанца и Давида Боснића од 16. маја 1788. године" аутора Радована Пилиповића.

Преносим га у оригиналној транскрипцији како је објављено:



Писмо je писано почетком Лаудонова рата, када је аустријска војска продрла у Унац и када je локално српско становништво стало на страну Аустријанаца. У писму се српски прваци са простора Унца обраћају принцу Лихтенштајну, команданту царске војске (претпостављам да се ради о Јохану I Јозефу од Лихтенштајна) да смјени мајора Ковачевића, који им се баш и не свиђа и да им постави оберлајтанта Тому Кнежевића, који је више по њиховој вољи.

Занимљиво је јако присуство икавице и поред присутних ијекавских облика. Аутор претпоставља да је писмо писао неко од православних свештеника или монаха у Унцу. Судећи по овом писму, рекло би се да је икавица у прошлости било много доминантнија у Унцу него што је случај данас.

Занимљива су и презимена потписника. Ради се очигледно о најважнијим главарским породицама у Унцу. И из етнографске литературе те се породице помињу као веома старе у Унцу са нејасним предањима о поријеклу из других крајева.

Род Гвозденовића у Видовом селу није тестиран. Рађеновић помиње његову везу са Гвозденима на Змијању. Славе Ђурђевдан. Потенцијално би могли бити R1a-YP951>YP6186 (на основу резултата Мудринића из околине Приједора, који по предању припадају роду змијањских Гвоздена). Ово би се наравно морало провјерити са тестирањем неког од Гвозденовића у самом Унцу.

Род Кецмана у Дрвар селу. Славе Вартоломијевдан. Иако већина Кецмана припада хаплогрупи I2-PH908 (што вјерујем да је основна хаплогрупа рода Кецмана), неки Кецмани у Дрвару припадају хаплогрупи J2b-M205, па није искључено да је и горе потписани кнез Петар Кецман припадник M205 хаплогрупе.

Род Пећанаца из села Врточа. Славе Јовањдан. Веома стари на подручју Унца. Могуће да су и презиме добили по насељу Пећина, Пећи, које налазимо у попису 1550. године, а вјероватно се ради о локалитету близу тзв. Титове Пећине.

Род Боснића из села Шиповљана. Славе Јовањдан. Такође веома стари на подручју Дрвара. Тестирани као припадници хаплогрупе N-FGC28435.

 Kojoj haplogrupi pripadaju navedeni "Pećanci" sa slavom Sv. Jovan Krstitelj?