Мало слово о звуку и смислу ријечи
Христос или Христ?
Када Грком би освијешћаван разум о вјери Израиља, ријеч [машиах], би преведена дословно, а не по смислу: грчки христос, а словенски помазанац. Али ни Грку христос ни Словенину помазанац не значаше оно што значаше Јеврејину. Помазање маслиновим уљем бијаше дио обреда у Јевреја и народа Близкога Истока при узведењу наслиједника на пријестол. С тога, када Јеврејин рече машиах у глави има лик владара и вође. Нпр. машиах су звали владара Персије Куруша Великога. По старословенски владар се зове владика, а господар господ. Зато се машиах или христ треба нашим језиком разумјети као Господ или Владика или Вођа. То је прва важна ствар, преводити смисао, лик у глави, а не слово за слово.
У вријеме пређе Исуса Јевреји уповаху на рођење свога машиаха или вође који ће их спасти од страдања и повести у свијетлу будућност, те у тој вези машиах је спаситељ, вођа спаситељ.
Вјерник не треба напразно изустивати грчку ријеч христ, но ако ђу је до спасења себе, боље је за њега, да с вјером у оно што изриче изусти на свом језику Господару, Владару или по старијему Господе, Владико, Спасу, Спаситељу. Ако знате, шта је христ, онда знате и шта је христјанин, наиме вјерник, да је Исус заиста господ и вођа и спаситељ.
Ускрс или Васкрс?
Јур у 12. вијеку у србском племену почетно [в]+cons. презвучило је се у [у]+cons. и то без изетка у свакој ријечи која садржи тај почетак. Тим су и [в]нук и [в]дова и [в]кус постали [у]нук, [у]дова и [у]кус, те такође приједлози в- и вз- постали у- и уз-, па се каже “у кући” те “уз кућу” а не “в кући” и “ваз кућу”. Тако је и [вз]крсати постало [уз]крсати. Ова мијена се није збила у чакавском нарјечју, зашто они јоште кажу “ва кућу, ваз кућу, вавик”. Стога је, ако слиједимо разуму, штокавски ускрс, ускрсе, а чакавски васкрс, васкрсе.
Које је име Господње ?
Господа нашега за свога живота на земљи познаници звали су именом Јешу, а источним нарјечјем Јишо, што би у пријеводу било Спаситељ или Спас или Спасоја, јер је речено Марији вјестником Божијим, да је воља Божија (с разлогом), да се чедо тако назове. (Лука 1:28-1:33).
Грци и Латини су то име, Јешу, записали како су умјели, Јесу, јере не умијаху казати “ш”, као и до дана данашњега; и јоште додаше свој граматички приставак -с, те тако поста Јесус. Током времена грчки изговор се измијени, тако да “е” заговорише као “и”, те Јесус поста Јисус. Словијени услишаху од њих и тако записаху Иисус, а сада се по разним народом говори како је тко кривио Исус, Джизес, Джезу, Жезу, Хесус, Иса. Ви сада знате, да је његово земаљско име гласило Јешу. Бог је хтио да га његово племе зна по имену које они разумију као Спаситељ и да га по том имену знају и о своје Спасење везују.
Закључење
Стога, ми који смо вјерници одиста, (а који нијесте, нећете ни хајати за овим) немојмо да се поздрав “христос васкрсе” и одаздрав “ваистину васкрсе” претвара у њека гатала и напразно изговорање ријечи, него да главно буде пренести дубоко увјерење у вијест, да је Господ наш ускрснуо из мртвих, показујући нам жив примјер усрснућа, које проповиједаху он и пророци пређе њега, и да није пуста ријеч него жива истина његово учење о суду живим и мртвим, када ће достојни царства Божија ускрснути и пребивати у вјечности у царству Божију које је овдје на земљи у унутар нас.
Знајте сада да је Спас Господ знан народу Грка именом Исус Христос а народу Јевреја именом Јешу Машиха. Није важно који звук издају уста колико је важно колико ум вјерује у сав смисао и сву истинитост тога у срдцу свом.
Господ ускрсе и уистину ускрсе!
