Тема везана за турске дефтере

[drajver]

Prevod nahije Sanica prema defteru "Sandžak Klis i Krka" 1604. godine (neobjavljena arhivska gradja)

Nahija Sanica u sandžaku Klis

Selo Krasulje, pripada Sanici

-Baština Radula u ruci Vujice sina Radula
-Baština Ivka u ruci Radivoja sina Lurvača sada u ruci Alije sina Hasana
-Baština Vukača  u ruci Radmana sada u ruci Nikole sina Radmana
-Baština Vukašina u ruci Vujice sina Vukača
-Baština Rajka [sina] Đurin u ruci Husejina sina Hizira
-Baština Vukoja u ruci Radoja sina Uglješe
-Baština Vujina sina Dobrosalića drži je spomenuti
-Baština Vukaila u ruci stanovnika sela
-Baština Radoja [sina] Radašina u ruci Mustafe
-Baština Osmana u ruci Nikole sina Dobrosalića
-Baština Novaka sina Stepana drži je spomenuti
-Baština Radula sina Grguča drži je spomenuti
-Baština Radoja sina Radovana u ruci Ramazan-age
-Baština Dragina sina Stupara
-Baština Dragoja sina Stepana (…)
-Baština Radoja sina Voje  u ruci Ramazan-age
-Vodenica u ruci stanovnika pomentuog sela, komada 1, resum 15
-Prihod od hajmana, polovine badihave, svadbarine, poljačine, tapija zemlje: 782
Kuća 20 po 200
Ukupno: 3.997

-Čiftlik Osmana sina Mustafe, deo sela Krasulje u pritežavanju stanovnika sela Krasulje, korišćenje pašnjaka u vreme upisa evidentirano je u novi defter u njegovom pritežavanju.
-Prihod od poljoprivrednih proizvoda, ušura na lan i drugih dažbina: 400

Selo Donje Hrustovo, pripada Sanici

-Baština Vukosava u ruci Ivana sina Đurašina
-Baština Radivoja u ruci Radosava sina Vujina
-Baština Bratića u ruci Radulča sina Velibora
-Baština Vukana  u ruci Bogdana sina Đuriča
-Baština Petka u ruci Đuraja sina Radoja
-Baština Vukača u ruci Đuraja
-Baština Alije sina Mustafe drži je spomenuti
-Baština Petra u ruci Luke sina Pavela
-Baština Radivoja u ruci Branka sina Radovana
-Baština Hizira u ruci Tursuna sina Velija
-Baština Dragića u ruci Osmana sina Hasana
-Baština Stepana u ruci Radula sina Juraja
-Baština Timura sina Mustafe drži je spomenuti
-Baština Radula Kovač drži je spomenuti
-Baština Velija sina Mustafe drži je spomenuti
-Baština Radivoja sina Hajina drži je spomenuti
-Baština Jaćima? sina Dragoja
-Baština Novaka u ruci njegovog brata Đuračina sada u ruci Ibrahima i Oruča sinovi Velija
-Baština Vujice Kolaka drži je spomenuti
-Baština Ilija [sina] Radosav u ruci Milosava [sina] Vujina
-Baština Radovana u ruci Ivana sina Vukomila – 150
-Baština Gordana u ruci Pirija sina Velija – 100
-Baština Balie sina Mustafe drži je spomenuti – 100
Kuća 20 po 200
Kuća 1 po 150
Kuća 2 po 100

-Čiftlik Džafer-age i Sulejman-age, deo sela Donje Hrustovo, zemin Donje Žabukoje i livada, ova mesta su u njihovom vlasništvu koja nisu u vlasništvu raje, Donje Hrustovo kao i letnje ispasište i pašnjak, pripada Sanici.
-Prihod od poljoprivrednih proizvoda, ušura na lan i drugih dažbina: 230

-Čiftlik Serra sina Husejina, deo sela Donje Hrustovo u blizini tvrđave Kamičak, ova mesta su u njihovom vlasništvu koja više nisu u vlasništvu raje, Donje Hrustovo kao i pašnjaci i letnja ispasišta, pripada Sanici.
Prihod
Pšenica, kejla: 5/125
Mešanica, kejla: 11/22
Ovas, kejla: 7/105
Ušur na vrt, lan, seno, košnice, beli i crni luk, kupus: 63
Polovina badihave, svadbarina, poljačina, tapije zemlje: 27
Ukupno: 540

Selo Brezača, pripada Sanici

-Baština Juraja u ruci Radoja sina Vukaila
-Baština Petra u ruci Mališe [sina] Radivoja sada u ruci Boška došlice
-Baština Miliča u ruci Milašina [sina] Vukoja sada u ruci kneza Vuksana
-Baština Radula u ruci Durada?  [sina] Vuka
-Baština Radula [sina] Grujice drži je spomenuti
-Baština Tomaša sina Ivaniša
-Prihod od hajmana, polovine badihave, svadbarine, poljačine, tapije zemlje: 50
Kuća 6 po 200
Ukupno: 1.258

Selo Vrhpolje, pripada Sanici

-Baština Đurašina u ruci Radoja sina Petra
-Baština došlice Radovana sina Dmitra u ruci stanovnika sela
-Baština Luke u ruci Ivka sina Mihovila?
-Baština Vladka u ruci Radovana sina Vukana
-Baština Oruša u ruci Hazira sina Hasana
-Baština došlice u ruci Radiča sina Vlađa sada u ruci Radoja sina Petra
-Baština Radoja u ruci Džafera sina Abdulaha
-Baština Husejina u ruci Turhana sina Husejina
-Baština Mehmeda sina Abdulaha drži je pomenuti
-Baština Džabi Paše u ruci Velija
-Baština Velija
-Zemin Sahina Čavuša, Bakija, (…) Čavuša, Radosava, Vukana, došlice Radiča, Vuka Ivaniša.
-Mezra Mojsište u blizini spomenutog sela
-Baština Vukašina [sina] Radmana u ruci Milovana došlica sada u ruci Sahina Čavuša – 50

-Mezra Pištanice u blizini sela Vrhpolje, pripada Sanici
-Baština Vladka u ruci sveštenika Nikole
-Baština Radula sina Heraka u ruci Nikole sina Radula
-Vodenica na reci Sanica u pritežavanju stanovnika sela Vrhpolje i Kamička, pripada Sanici, komada 3 po 15, resum 45
-Prihod od hajmana, polovina badihave, svadbarina, poljačina, tapije zemlje: 305
Kuća 14 po 200
Kuća 1 po 90
Kuća 1 po 50
Ukupno: 3.600

Selo Kamička, pripada Sanici

-Baština Alije sina Iskendera u ruci Ahmeda Bošnaka
-Baština Došlice u ruci Hasana sina Ferhada sada u ruci spomenutog Hasana
-Baština Džafera sina Abdulaha u ruci Timura sina Selima – 180
-Baština Velija sina Nasuha u ruci Novaka sina Lalića
-Prihod od hajmana, badihave, svadbarine, poljačine, tapije zemlje: 20
Kuća 3 po 200
Kuća 1 po 180
Ukupno: 800

Izvor: (BOA) TK.GM.d   119, str. 210A, 210B
Link ka faksimilima: https://drive.google.com/drive/folders/1skd-lCNuPi4n8nKtmSFHMnFyLJLkBtzd?usp=drive_link

Ovu nahiju sam nasumično izabrao da prevedem, možda nekom bude korisno. Takođe, neko ko poznaje ovu oblast nek me slobodno ispravi ako sam pogrešno preveo neki naziv sela.

Свака част за ово. Ово досад није превођено. Можда је добро да се концентришеш на Клишки санџак, пошто је босански за 1604. годину већ преведен.

Био бих ти захвалан ако можеш превести нахију Бјелај или нахију Вођеницу уколико су присутне у том дефтеру.

[Небојша]

Видим да се на овом попису помиње и лично име Ступар. У Крајини се мисли да је презиме настало по некој алатки, али изгледа да је могло и по имену родоначелника.

Иначе се за крајишке Ступаре спомињу потенцијално две матице пре Бјелајског поља/Подгрмеча. Једно је Далмација, друго околина Кључа (Змијање). Како вероватно не постоји веза са Лазаревштацима PH908 из Северне Далмације (Жегар), није искључено да је матица управо у околини Кључа.

[ⲥуⲛцⲉ]

Видим да се на овом попису помиње и лично име Ступар. У Крајини се мисли да је презиме настало по некој алатки, али изгледа да је могло и по имену родоначелника.

Иначе се за крајишке Ступаре спомињу потенцијално две матице пре Бјелајског поља/Подгрмеча. Једно је Далмација, друго околина Кључа (Змијање). Како вероватно не постоји веза са Лазаревштацима PH908 из Северне Далмације (Жегар), није искључено да је матица управо у околини Кључа.

Ступар је руковатељ ступама – машинама којима су правили сукно.

[Драгојло]

У вези Турских дефтера имам питање које се односи на област Сјенице и Пештера.Постоји ли дефтер за ову област за период 1700-1809. година?
У истраживању породичног порекла, имао сам увид у Тефтер чибука за 1823. годину, за село Пајазитово и Мали Шењ, где се помиње мој предак Драгојло Радивојевић.
Наведена села су заснована-поново насељена 1809. године (према записима Тоше Радивојевића и Милета Недељковића) али се не наводи место из кога су се доселили, већ се наводи од Сјенице.
Покушавам да повежем имена, из тефтера чибука  и турског дефтера, ако постоји, за наведене области.
Унапред хвала на сваком одговору.

[Петар М. Демић]

Прије неколико дана имао сам прилику прегледати дио родословне грађе која се налази у Државном архиву Србије.

Једноставна је процедура. Ако раније нисте били у поменутом архиву, потребно је да добијете дозволу за истраживање која важи до краја текуће године. У мом случају, прво сам им се обратио путем електронске поште, након чега сам добио формулар који је било потребно попунити и послати у електронском облику, док сам само одобрење у виду потврде преузео по доласку у архив.

По доласку у архив јављате се на рецепцију, остављате лични документ и након тога идете у читаоницу. Добијате један вид каталога у коме имате разврстану архивску грађу. Потребно је да у један формулар напишете оно што желите прегледати (уписујете број ролне, број књиге и тачан назив грађе). За родословна истраживања основа су турски тефтери из прве половине XIX вијека и пописи Кнежевине (1863), односно Краљевине Србије (1884). Главнина грађе је дигитализована и прегледа се преко рачунара, док је попис из 1863. године на микрофилмовима и прегледа се на посебном читачу, што је врло занимљиво искуство. Попис Краљевине Србије из 1884. године нажалост није сачуван у потпуности, већ су сачувани само дијелови везани за одређене округе, односно срезове.

Бавио сам се селом Турчин код Баточине, који је припадао Крагујевачкој нахији/Крагујевачком округу, односно Лепеничкој капетанији/Лепеничком срезу и прегледао сам Протоколе спахијског прихода из 1831. и 1832. године, затим Тефтере чибука из 1824. и 1834. године, Тефтер пореских глава из 1836. године, Тефтер арачки из 1832-1833. године, док је Тефтер пореских глава из 1837. године на дигитализацији и биће доступан за мјесец-два. Такође, прегледао сам и Пописну књигу из 1863. године (Попис Кнежевине Србије), док Пописна књига за Лепенички срез из 1884. године није сачувана.

Постоји могућност да добијете скенирану грађу, с тим да је потребно попунити формулар у коме ћете навести број ролне, број књиге, тачан назив грађе, као и број страница које желите. Цијена је 40 динара по скенираној страници, чека се пар дана и скенирану грађу можете добити на CD-у или путем електронске поште.

[Воихна]

Да ли у Архиву Србије постоји Пописна књига за Златиборски срез из 1884. године, или није сачувана?

[Platin]

Да ли у Архиву Србије постоји Пописна књига за Златиборски срез из 1884. године, или није сачувана?

Колико се сећам, није сачувано за тај крај.

Укупно је мало сачувано, углавном за новоослобођени нишки крај и још пар "детаља" на другим местима.

[Мића]

Колико се сећам, није сачувано за тај крај.

Укупно је мало сачувано, углавном за новоослобођени нишки крај и још пар "детаља" на другим местима.

Овде можете видети који су подаци сачувани из пописа Кнежевине Србије и Краљевине Србије у 19. веку https://www.poreklo.rs/2022/02/05/censuses-in-19th-century-serbia-inventory-of-preserved-microdata/

[Воихна]

Колико се сећам, није сачувано за тај крај.

Укупно је мало сачувано, углавном за новоослобођени нишки крај и још пар "детаља" на другим местима.

Хвала Платину, хвала и Мићи.

[Савас]

Помаже Бог браћо
Да ли неко можда има превод дефтера за село Штрбци у Унцу?

[Савас]

Мислим на дефтер у којем се први пут помиње село Штрбци, година 1541.

[Сломић]

Исчитах свих 9. страна, али не нађох ни једну информацију о тефтерима или попису за регион Тузле и Коњица за 18. век.

Уколико неко има било какве линкове, био бих захвалан да постави..

[ВелиборЛазић13]

Исчитах свих 9. страна, али не нађох ни једну информацију о тефтерима или попису за регион Тузле и Коњица за 18. век.

Уколико неко има било какве линкове, био бих захвалан да постави..

На жалост, за сада је 18. вијек прилично мршав за цијелу Босну и Херцеговину, што не значи да неће нешто "испливати".

[Sveslav]

Поздрав браћо,

Пошто су Турци периодично вршили попис пореских глава, да ли постоје сачувани пописи за село Гокчаницу из 18. и 19. века?

[Зарожанин]

Може ли ми неко пружити реалну процену или конкретну помоћ?

Интересујем се за османске пореске документе из периода 1700–1815 за западносрпски крај око Бајине Баште, Рогачице, Маковишта и посебно за село Зарожје („Јароjне к. Осад“ у неким старијим документима). Циљано тражим имена, како бих допунио једну недостајућу генерацију у породичном стаблу.

Већ сам покушао да се региструјем у Османском архиву у Истанбулу и безуспешно сам контактирао једну агенцију. Српски архив, колико је познато, не поседује таква документа. Ни суседни архиви у Босни, по свему судећи, немају збирку ових докумената.

Има ли неко конкретне контакте или искуство? Да ли је уопште смислено почињати овај процес?

[Воихна]

Да ли постији неки османски дефтер/попис из (или око) 1795. године који није преведен? Један наш родословац се интересује специјално за Ужичку нахију или можда Рујно (ради се о селима око Ужица, пре свега Стапари и Горјани). Он је чуо да је копију тог дефтера имао и преводио један, њему непознати, радословац пореклом из Шљивовице, али је скоро умро, а чуо је и да га сада преводи један професор из Београда?

Верујем да је ово неком од наших уредника или чланова познато, па бих замолио да овом нашем родословцу помогнемо са неком корисном информацијом.

[ДушанВучко]

Област Крушевца са пописа 1530те, сва ова села постоје и данас, Медвеђа, Дренова, Рујишник, Надрље, Љубостиња, Горња и Доња Сабанта ,Риљац, Опарић итд

[Делија]

Да ли постији неки османски дефтер/попис из (или око) 1795. године који није преведен? Један наш родословац се интересује специјално за Ужичку нахију или можда Рујно (ради се о селима око Ужица, пре свега Стапари и Горјани). Он је чуо да је копију тог дефтера имао и преводио један, њему непознати, радословац пореклом из Шљивовице, али је скоро умро, а чуо је и да га сада преводи један професор из Београда?

Верујем да је ово неком од наших уредника или чланова познато, па бих замолио да овом нашем родословцу помогнемо са неком корисном информацијом.

И крај око Нове Вароши, Прибоја који је за Ере јако битан јер су се често досељавали одатле у првој половини 19.бека или пред крај 18.века

[ДушанВучко]

Област Крушевца са пописа 1530те, сва ова села постоје и данас, Медвеђа, Дренова, Рујишник, Надрље, Љубостиња, Горња и Доња Сабанта ,Риљац, Опарић итд

Ово су места која су пописана и у 15. веку, не само из 16. века одакле је овај попис (не могу да нађем извор који сам видео), али то значи да је постојао континуитет у имену и становништву које је преносило то име још из времена пре Турака (јер први турски попис те области је затекао имена села од пре њиховог доласка). Ово су села са истим називима у континуитету од средњовековне Србије. Тако да прича о неком временском вакууму од неколико векова и Србији без становника, не пије воду. Мени је занимљива чињеница доказ да сва та села постоје у тим називима још од времена српске средњовековне државе, да их је било у том броју итд (невезано колико и да ли уопште постоје данас становници тих села који су у континуитету од средњег века ту, али називи и локације су прецизно остали).
Напомена, не ради се о Црној Гори, него о централној Србији, област Крушевца, Трстеника и Левча (сва ова села су постојала и за време Кнеза Лазара, под тим називима, чим су наведена у првом турском попису у 15. веку)

[Воихна]

У Опширном попису босанског санџака из 1604. године, у дербенџијском селу Мокра Гора (нахија Бања) уписан је "Орач, Милана - кнез" без наведене баштине у селу.

Замолио бих неког компетентног да ми одговори на два питања:

1. Наведеном кнезу није пописана баштина, земин, читлук одн. непокретност ни у једном селу у нахији Бања (бивало је таквих кнезова, који су имали баштине у истом или другом селу, или примићура и лагатора са и без баштине у селу), нити је наведено да је ослобођен пореза. Како је могуће да човек без иметка буде кнез у Мокрој Гори или другом селу, осим ако га је имао у другој нахији или се из неког разлога подразумева да је ослобођен пореза?

2. Да ли је име Орач можда неко архаично хришћанско, јеврејско или муслиманско име (успут, у нахији Моравица у селу Брезова се појављује "Орач, Обрада - лагатор", такође без баштине у селу). С друге стране, на више места у попису појављује се слично муслиманско име Оруч ("Оруч, Исхаков", "Ахмед, Оруча", "Оруч, Абдулаха" и сл).

Захваљујем унапред!