Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845

[ⲥуⲛцⲉ]

Ја имам узорке двојице пантелијевштака из мога роднога краја које ћу тестирати на својих шест приватних мутација код yseq, а има још један који је најавио да би био рад.

[ⲥуⲛцⲉ]

Малетић, Градина (Омарска), пантелиндан Y188845 G+
Дарда, Омарска, пантелиндан Y188845 G+

Оба потврђени преко yseq

[ⲥуⲛцⲉ]

Обрадовићи са славом пантелијиндан са Златибора могли би бити од Обрадовића из Вргинмоста у Банији. Оно мало маркера које имају тестирани Обрадовићи са Златибора највише су налик на маркере Водогаза из Лике. За сада је то само размишљање и треба се провјерити.

[ⲥуⲛцⲉ]

Трамошљика ( пантелијиндан ) - Y188845+ ( Y188841 -)
Доселили се прије 19. вијека у Славићку ( запад Бање Луке ) из околине Трамошње.
Тест је WGS преко Dantelabs
Кани се да слање резултата Yfull

[ⲥуⲛцⲉ]

Yfull је снизио TMRCA за Y188845 с 850 на 700 година;
За грану Y188841 процијењено је 500 година.

[ⲥуⲛцⲉ]

Обнова сазнања:

У Шематизму пише да слављеници пантилиндана у Козици ове породице: Креић, Мршић, Пантелић, Марјановић, Стојановић, Топић, Симеуновић, Југовић, Човић.

Дознах да су у Козици слављеници пантелијиндана само Крејићи, Марјановићи и један дио Пантелића. Други Пантелићи у мјесту славе Јовањдан. Човића више нема у Козици него само остао топоним Човићи, но могуће је да их је остало у Томини.

Стојановићи, Симеуновићи, Топићи и Југовићи су из сусједнога мјеста које се зове Хазићи.

Југовића који су одатле сада има у Војводини, у Новом Саду.
Топића има у Вилусима и на сјеверу их знам по Марићкој и Бусновима.

[ⲥуⲛцⲉ]

Малетић, Градина (Омарска), пантелиндан Y188845 G+
Дарда, Омарска, пантелиндан Y188845 G+

Оба потврђени преко yseq

Пантелијевштаци Малетић и Дарда оба Y188841 C- (Yseq)

На равни Y188841+ остају за сада Југовићи, Трамошљике и Бувачи.  Бувачи су усвојили данашње презиме а с Трамошљикама дијеле TMRCA рођена пређе около 275  г.

По предању које је казао један од најстаријих Југовића из Хазића - Пантелићи, Стојановићи и Симеунивићи из тих мјеста су исто огранци Југовића од три брата.  Видјети ћемо што ће показати даља истраживања.

[ⲥуⲛцⲉ]

Урађен WGS рода Грачанин [аранђеловдан] из Вогошће. На Yfull [id:YF123532] положени су у раван I-Y188845* заједно с Вученовићем од крајишких пантелијевштака. Грачанин има 5 новела. Рођење задњега заједничкога предка Yfull оцјенио је на годину 1175. када је рођен и Растко Немањић. Растко се је замонашио 1190 године у атонском манастиру Св. Пантелејмон и одприлике у то вријеме живио је и родоначелник свих слављеника св. Пантелејмона са простора Сане и Уне. Ово временско поклапање и риједкост те славе међу Србима наводи на мисао, да је Растков боравак у манастиру допринио сазнању о св. Пантелејмону и утицао на избор крстне славе рода пантелијевштака.

Грачани су треће по бројности братство у Вогошћи. По предању бијаху три брата Остоја, Перо и Матија. Прва два се почеком 19. вијека населе на брдо у Вогошћи зовом Градац, одакле их и прозваше Грачанима, а трећи се насели у сусједном мјесту Хотоњ и презиме им је Ђукић. Бијаше и четврти брат који се населио у селу Потуровићи али он немаше потомства. Предање каже и да су могућа ранија презимена била Радовић или Аксентијевић.

[drajver]

Урађен WGS рода Грачанин [аранђеловдан] из Вогошће. На Yfull [id:YF123532] положени су у раван I-Y188845* заједно с Вученовићем од крајишких пантелијевштака. Грачанин има 5 новела. Рођење задњега заједничкога предка Yfull оцјенио је на годину 1175. када је рођен и Растко Немањић. Растко се је замонашио 1190 године у атонском манастиру Св. Пантелејмон и одприлике у то вријеме живио је и родоначелник свих слављеника св. Пантелејмона са простора Сане и Уне. Ово временско поклапање и риједкост те славе међу Србима наводи на мисао, да је Растков боравак у манастиру допринио сазнању о св. Пантелејмону и утицао на избор крстне славе рода пантелијевштака.

Грачани су треће по бројности братство у Вогошћи. По предању бијаху три брата Остоја, Перо и Матија. Прва два се почеком 19. вијека населе на брдо у Вогошћи зовом Градац, одакле их и прозваше Грачанима, а трећи се насели у сусједном мјесту Хотоњ и презиме им је Ђукић. Бијаше и четврти брат који се населио у селу Потуровићи али он немаше потомства. Предање каже и да су могућа ранија презимена била Радовић или Аксентијевић.

Које је предање ових Грачанина? Имају ли неке везе са Сантрачима? У етнографској литератури се наводи да су Сантрачи пантелијевштаци били старије становништво на подручју села Кремеш изнад Вогошће.

[Ивица Јовановић]

Ако најстарије порекло могу позиционирати негде у оквиру државе Стефана Немање, онда можда. Али ако су били ван те територије, онда је тешко замислити како би дошли до информације о томе да се трећи син Стефана Немање замонашио. И ако би дошли до те информације, вероватно не би имала такву пресудну важност да би Св. Пантелејмон био изабран за њихову крсну славу. Грана I-Y188845 је прилично хомогена што се тиче територијалног распореда, за разлику од гране I-Y220413, на пример. У теорији, заиста, може се сматрати да су они део старије популације на том простору, пре сеоба са југа на север. Међутим, ако се испостави да постоји нека веза (слава са информацијом у ком се манастиру Растко замонашио), то може бити потенцијално врло значајна информација. Јер зашто би ако немају бар какву такву везу са двором. Овде сведочимо, вероватно, још једном роду који ће почети да се сматра рођацима Немањићима  шалим се (не шалим се).

[ⲥуⲛцⲉ]

Које је предање ових Грачанина? Имају ли неке везе са Сантрачима? У етнографској литератури се наводи да су Сантрачи пантелијевштаци били старије становништво на подручју села Кремеш изнад Вогошће.

Сантрачи дијеле једну новелу с Вученовићем. Грачани не дијеле. Ово ћу провјерити још једном када побесједим са Сантрачем.
(Нажалост Сантрач не жели стављати резултат на yfull.)

У етнографској литератури и Сантраче и Хотоњске Ђокиће ( не Ђукиће како горе написах) држе бити из Колашина ( Миленко. С. Филиповић, непровјерено), али то се је све показало нетачно. Ђокиће помиње и Цвијић у књизи петој обширније у опису села Двор.

Изгледа да су Сантрачи и Грачани нашли се у том крају независно једни од других.

[drajver]

Сантрачи дијеле једну новелу с Вученовићем. Грачани не дијеле. Ово ћу провјерити још једном када побесједим са Сантрачем.
(Нажалост Сантрач не жели стављати резултат на yfull.)

У етнографској литератури и Сантраче и Хотоњске Ђокиће ( не Ђукиће како горе написах) држе бити из Колашина ( Миленко. С. Филиповић, непровјерено), али то се је све показало нетачно. Ђокиће помиње и Цвијић у књизи петој обширније у опису села Двор.

Изгледа да су Сантрачи и Грачани нашли се у том крају независно једни од других.

Свакако да су сарајевски Сантрачи Пантелијевштаци поријеклом из Крајине, али јесте интересантно ово преплитање са Ђокићима-Грачанима и по мјестима боравка, а и по везивању за Колашин. Са друге стране Грачани једини у грани I-Y188845 не славе Пантелиндан, па се поставља питање да ли је најстарија слава цијеле ове групе I-Y188845 заправо Аранђеловдан.

У сваком случају, треба провјерити има ли у околини Колашина неких Ђокића који славе Аранђеловдан.

[drajver]

Прилично је извјесно да се матично подручје овог рода на подручју Крајине може ограничити на неколико насеља на тромеђи некадашње санске, приејдорске и бањалучке општине, источно од ријеке Сане и сјеверозападно од Змијања. У првом реду ту се ради о насељима Трамошња (Горња и Доња), Хазићи, али и Шкрљевита, Сасина, Стратинска (у којима су католици имали већину). Правац интензивније миграције био је према сјеверу, у многа насеља Тимара, Потокозарја и на запад у Поуње. По неким од тих насеља и исељени огранци овог рода носе презимена попут Трамошљика, Трамошљан, Трамошљанин (од Трамошња) или Сасеновић на Банији (од Сасине).

Занимљиво је да село Трамошња у попису 1604. године, иако припада доминантно влашкој нахији Змијање, није обухваћено влашким порезом, већ је махом било ненасељено или слабо насељено (уписано је као мезра), а припадало је крчком санџакбегу Синану. Да ли би се у овој чињеници могао тражити основ везе са далматинским припадницима овог рода (Рнићима) не знам. Ово отвара и питање времена насељавања припадника овог рода на поменутом подручју (Трамошња и околна села), тј. да ли је род ту насељен тек након 1604. године?

Иначе, примјетио сма да на поменутом подручју, на тромеђи Сасине, Шкрљевите и Стратинске постоји и локалитет Сантрач, негдје искварено уписан као Саптрач. Могуће да се овдје ради о најранијој локацији на којој су живјели Сантрачи или по којој су понијели презиме.

[drajver]

Значајан помак за род крајишких пантелијевштака I-Y188845. Појавили су се резултати BIGY700 муслимана Црновршанина и колико сма посредно успио да видим, Црновршанин је позитиван на један SNP на нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y188845/ Ради се о SNP-у Y189051. Претпостављам да ће резултат Црновршанина поцијепати досадашњи ниво https://www.yfull.com/tree/I-Y188845/, а да ли ће још неки SNP дијелити са Пантелијевштацима видјеће се кад на FTDNA ускоро издвоје нову грану коју ће чинити Црновршанин и Југовић.

Са овим резултатом је још више порасла разноврсност гране https://www.yfull.com/tree/I-Y177643/ на подручју Горњег Полимља и рекао бих да је постојала нека доста компактна племенска група која ју је носила у раном средњем вијеку на поменутом подручју.

Црновршани су по свему судећи поријеклом од старог српског становништва села Црни Врх код Берана, које су у неком моменту потисли Васојевићи.

[ⲥуⲛцⲉ]

Значајан помак за род крајишких пантелијевштака I-Y188845. Појавили су се резултати BIGY700 муслимана Црновршанина и колико сма посредно успио да видим, Црновршанин је позитиван на један SNP на нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y188845/ Ради се о SNP-у Y189051. Претпостављам да ће резултат Црновршанина поцијепати досадашњи ниво https://www.yfull.com/tree/I-Y188845/, а да ли ће још неки SNP дијелити са Пантелијевштацима видјеће се кад на FTDNA ускоро издвоје нову грану коју ће чинити Црновршанин и Југовић.

Са овим резултатом је још више порасла разноврсност гране https://www.yfull.com/tree/I-Y177643/ на подручју Горњег Полимља и рекао бих да је постојала нека доста компактна племенска група која ју је носила у раном средњем вијеку на поменутом подручју.

Црновршани су по свему судећи поријеклом од старог српског становништва села Црни Врх код Берана, које су у неком моменту потисли Васојевићи.

Или Црни Врх у Пљевљи

[drajver]

Или Црни Врх у Пљевљи

За Црновршане се зна из ког Црног Врха су дошли

"ЦРНОВРШАНИ
Црни Врх, село код Иванграда, насељено је доста рано исламизованим Кучима. Одатле су их, после 1878. године, раселили Васојевићи, па су једни отишли y Иванград, а други у Баре, код Сјенице. У периоду између два светска рата неки су се доселили у Ботуровину, код Дежеве. Постоји предање према коме су новопазарски Муслимани — Црновршани, Делићи
и Грбовићи — потомци три брата. У Нови Пазар су неки досељени из Бара."

"ЦРНОВРШАНИ
Село Црни Врх код Иванграда насељавали су исламизирани Кучи, па су их Васојевићи протерали отуда. Они су се делом населили у новопазарском крају, где се презивају Црновршани. Од њих су и тутински Црновршани, а живе у Покрвенику."

[ⲥуⲛцⲉ]

За Црновршане се зна из ког Црног Врха су дошли

"ЦРНОВРШАНИ
Црни Врх, село код Иванграда, насељено је доста рано исламизованим Кучима. Одатле су их, после 1878. године, раселили Васојевићи, па су једни отишли y Иванград, а други у Баре, код Сјенице. У периоду између два светска рата неки су се доселили у Ботуровину, код Дежеве. Постоји предање према коме су новопазарски Муслимани — Црновршани, Делићи
и Грбовићи — потомци три брата. У Нови Пазар су неки досељени из Бара."

"ЦРНОВРШАНИ
Село Црни Врх код Иванграда насељавали су исламизирани Кучи, па су их Васојевићи протерали отуда. Они су се делом населили у новопазарском крају, где се презивају Црновршани. Од њих су и тутински Црновршани, а живе у Покрвенику."

Хвала, драјвер! 

[drajver]

Обрадили су Црновршане на YFull. Поцијепали су досадашњи ниво I-Y188845. Са пантелијевштацима и Грачанима дијеле три SNP-a: Y188959, Y189051, Y250557. На YFullu су изабрали Y188959 за именовање. На FTDNA чини ми се да још нису урадили раздвајање. Старост везе Црновршана и пантелијевштака би се могла процијенити на око 1100 година. Значи, рани средњи вијек.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y188959/

[ⲥуⲛцⲉ]

Обрадили су Црновршане на YFull. Поцијепали су досадашњи ниво I-Y188845. Са пантелијевштацима и Грачанима дијеле три SNP-a: Y188959, Y189051, Y250557. На YFullu су изабрали Y188959 за именовање. На FTDNA чини ми се да још нису урадили раздвајање. Старост везе Црновршана и пантелијевштака би се могла процијенити на око 1100 година. Значи, рани средњи вијек.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y188959/

Судећи по овом Пантелинданци се онда познају по I-Y189076. и одприлике 1175. године се расстављају од Аранђеловданаца са којима дијеле I-Y188845.
Јесу ли се Аранђеловданци и Пантелинданци раздвојили у Рашкој или у Босни још је немогуће тврдити.
Прва могућност је да је тако било и да су Аранђеловданци доселили у Босну у новије вријеме, а друга је да им је заједнички предак дошао у Босну па се ту раздијелили.


У вријеме раздвајања рашких и босанских грана, приближно 1175. биљежи се једна врста сеобе из Рашке у Босну.
Позадиште: Када се Стефан Немања 1172 поврати из византијскога заточништва, поставши подређеником имаше дужност подупирати византијску идеологију и црквоуређење:
Тому уређењу цркве не хотјеше се подредити богумили, што је служило поводом да их се изагна, одлуком сабора у Петровој цркви 1176. Богумили, поготово богатији слој, склони се у Бана Кулина.
Занимљиво је видјети, како се је разликовала одјећа грчкообредних и богумилских свећеника или монаха, која помало личи на римокатоличку.
У вези с овим сеобама или прогонима занимљиво је видјети, постоје ли још неке очигледне везе Босне и Рашке из периода 12. вијека.


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

[Exiled]

Судећи по овом Пантелинданци се онда познају по I-Y189076. и одприлике 1175. године се расстављају од Аранђеловданаца са којима дијеле I-Y188845.
Јесу ли се Аранђеловданци и Пантелинданци раздвојили у Рашкој или у Босни још је немогуће тврдити.
Прва могућност је да је тако било и да су Аранђеловданци доселили у Босну у новије вријеме, а друга је да им је заједнички предак дошао у Босну па се ту раздијелили.


У вријеме раздвајања рашких и босанских грана, приближно 1175. биљежи се једна врста сеобе из Рашке у Босну.
Позадиште: Када се Стефан Немања 1172 поврати из византијскога заточништва, поставши подређеником имаше дужност подупирати византијску идеологију и црквоуређење:
Тому уређењу цркве не хотјеше се подредити богумили, што је служило поводом да их се изагна, одлуком сабора у Петровој цркви 1176. Богумили, поготово богатији слој, склони се у Бана Кулина.
Занимљиво је видјети, како се је разликовала одјећа грчкообредних и богумилских свећеника или монаха, која помало личи на римокатоличку.
У вези с овим сеобама или прогонима занимљиво је видјети, постоје ли још неке очигледне везе Босне и Рашке из периода 12. вијека.


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Врло ми се често учини да правимо грешку тако што време сниповског гранања узимамо као време и физичког раздвајања и ту се мало завлачимо у лавиринт.
А што се тиче раздвајања браће,браственика итд.у периоду 12. вијека на релацији Босна Рашка је могуће и код моје гране али немам никог још у нашој источној грани те старости за кога би могао да тврдим да је ту од доба Немањића. Вулићевић је ту географски али на удаљености од 1500 година.