Видим да на Куриру има свакојаких коментара на текст.
На жалост - то се могло и очекивати.
Многи људи не воле да се износи било шта из њихових живота, па ни живота оних који су им драги.
А има, наравно, и злонамерних
Иначе ја дуго већ пратим један занимљив блог - више као свакодневни дневник или хронику једног омањег места у Војводини (7000 становника).
Ту се прочита и ово и оно.
Али, осети се тај дух паланке у изношењу неких ситних "занимљивости " које су на граници укуса.
Привукао ме коментар једног члана шире породице патриарха Павла - као неки жал што нису могли да му се приближе.
Сви они који су хтели да дођу до њега - могли су. Говорим из личног искуства.
А сигурно је да су они чланови његове породице који су били уз њега у муци и невољи и од раног детињства - имали и највише приступа до њега и када је постао патриарх.
Очигледно је да се његов деда Никола иселио из Бачког Брестовца. И да га је подизала очева породица. И његовог брата. То све говори о значају то двоје деце за породицу и о самој породици.