Додао бих и то да је известан број Немачких војника, учесника стрељања у Крагујевцу 19. 20. и 21. октобра 1941. године, умно пореметио. Неке од тих војника власти су послале на опоравак на Авалу, док су теже случајеве као трајно неспособне вратили одакле су дошли. Било је и оних војника који су одбили да пуцају, па су им кости остале "у једној земљи сељака".