Ја мислим да ми Никшићи волимо Роме генетски, јер су они песничке душе...негде нам се поклапа тај "вајб". Мој отац је имао другара кад је био млад, са којим се коцкао, па овај њему опсује "мајку циганску", а овај му одврати са "мајку српску", али су другари...Али и мене прате другари Роми исто тако...ми Никшићи изгледа да имамо неку "жицу" са Ромима, у спрдњи и љубави. Ромски интелект се не учи у школи, а Ром никад неће хтети превеслати Никшића, можда хоће друге, али Ром поштује Никшића (макар интуитивно).
Водим последњих дана мајку у шетњу, и изабрали смо као место одмора један парк у суседном насељу, где нисам раније боравио. Један Ром , за ког се испоставило да је главни лик у том насељу, посебну пажњу је упутио нама, и понаша се као да му је част да разговара са нама (поклонио ми је пар упаљача кад ми је нестао плин, грди омладину преда мном, итд)
